Hrvatska reprezentacija, bitnost prekida u fudbalu, Marko Nikolić kao uzor i nemušti Ralf Rangnik

Kao igrač je bio drugi na svetu sa reprezentacijom Hrvatske na Mundijalu 2018. u Rusiji, a kao pomoćni trener je četiri godine kasnije bio deo stručnog štaba koji je Hrvatsku doveo do bronze u Kataru.

Vedran Ćorluka je jedan od najboljih defanzivaca u istoriji hrvatskog fudbala, a sada je uz legende iz svoje generacije desna ruka selektoru Zlatku Daliću. Koliko dobar sturčni štab i adekvatni saradnici mogu da budu od pomoći reprezentaciji, videlo s u Kataru i na primeru Argentine čiji selektor Lionel Skaloni je za najbliže saradnike imao legende poput Valtera Samuela, Pabla Aimara i Roberta Ajale.

I u Hrvatskoj je sličan slučaj…

“Pored mene, Daliću pomažu još Mario Mandžukić i Ivica Olić. Selektor nam daje puno slobode u radu. Mi biramo šta ćemo raditi na treninzima ali njegova je poslednja i on odlučuje. Moj posao su prekidi za napad i odbranu, na sastancima objašnjavam igračima šta treba da rade. Radimo veoma ozbiljan timski posao. Prekidi su veoma bitan deo fudbala, nekada i odlučujući. Odgovornost je velika i shvatam svoj posao jako ozbiljno. Obraćamo mnogo pažnje na svaki detalj u prekidima. Ne samo kod slobodnih udaraca i kornera, već i kod auta. Čak i kod izvođenja početnog udarca sa centra”, kaže Vedran Ćorluka u velikom intervjuu za ruski Čempionat. 

Šta bitno može da se smisli kod izvođenje početnog udarca na centru?

“Verujte mi da može. Pogledajte kako smo izveli početni udarac u utakmici protiv Belgije i možda ćete zapaziti nešto interesantno”.

Kada smo kod prekida, njih često izvodi Luka Modrić. Da li postoji nešto novo što možete da ga naučite?

“Možete da naučite igrače koji očekuju loptu od njega. Uvek možete da smislite nešto novo, ali je potrebno mnogo vremena da implementirate ideje. Nekada je jedan prekid sve. Pogledajte utakmicu sa Marokom i gol za 1:0. Iz prekida možete da dobijete mnogo. Najviše sam o njima naučio od Marka Nikolića”.

Pričao je Ćorluka o igračkoj karijeri i trenerima sa kojima je radio u Lokomotivi…

“Svakom igraču ne leži svaki trener i određeni sistem igre ali moraš da se prilagodiš i odgovoriš zahtevima. Najviše sam uživao u radu sa Kučukom, Sjominom i Nikolićem. Imao sam dosta slobode kod njih i odgovarao mi je taj stil. Gradili smo igru iz poslednje linije i mogao sam da dajem više pasova između linija. Takođe, i kod Božovića sam imao slobodu. Ja sam teška osoba za trenirati jer ću uvek dati svoje mišljenje ako smatram da nešto ne ide dobro”.

Šta danas koristi od onoga što su mu preneli bivši treneri?

“Žao mi je što kao igrač nisam zapisao neke vežbe, mišljenja i metode mojih trenera jer sam tada mislio da se nikada neću baviti ovim poslom. Fudbal se menja, vidim to i na treninzima reprezentacije. Igrači više nisu zakucani za jednu poziciju i svi su univerzalci. Dobro se sećam kako su Lokomotivini treneri komunicirali sa igračima. Taj deo bih uzeo od Jurija Sjomnina koji je uvek znao šta da kaže kom igraču. Imao je individualni pristup. Nikolić je bio taktički fanatik. Od svakog bih uzeo ono najbolje”.

Trenersku karijeru je Ćorluka počeo baš na zahtev Marka Nikolića koji ga je odmah posle odlaska u igračku penziju pozvao da mu se pridruži u stručnom štabu Lokomotive. Ali ta saradnja je kratko trajala jer je u klub došao Nemac Ralf Rangnik…

“Sve mi je bilo jasno kada sam završio karijeru i kada me je Marko pozvao u stručni štab. Bio sam u trening kampu i bilo je očigledno da samo čekaju priliku da ga smene. Mislili su da smo glupi i da ne primećujemo”.

Šta ste konkretno videli?

“Bio sam šokiran ponašanjem prema igračima i stručnom štabu. Ralf Rangnik nikome u ekipi nije sedam dana rekao ‘dobar dan’. Smešno mi je to sve… Došao je kao neki spasilac fudbala sa svojim ludim projektom. Makar je mogao da kaže: ‘Dobar dan, ja sam Ralf Rangnik. Ja sam glavni sada i rešićemo sve’. Umesto toga je samo tiho šetao po trening kampu. Bilo mi je sve jasno i odlučio sam da sâm odem umesto da čekam da me otpuste. Nisam želeo da primam platu od takvih ljudi”.

Bio si u stručnom štabu Lokomotive samo 13 dana. Šta si radio u tom periodu?

“Iskreno, nisam ni imao motiva kada sam video šta se dešava. Za 10 dana mi je bilo jasno da nemamo podršku od onih koji bi trebalo da nam čuvaju leđa”.

Kako je Nikolić reagovao?

“Sve mu je bilo jasno, ali je radio 100 odsto. Koliko je bio u mogućnosti. Nismo bili loši, delili smo četvrto mesto. Ali desilo se ono što smo očekivali. Na kraju, nisam ispao glup kao što su mislili”.

Da li si uoptše komunicirao sa Rangnikom?

“Ne. Videli smo se opet na meču Hrvatska – Austrija, nije rekao ni ‘zdravo’”.

A odnos sa drugim direktorima Cornom i Leončenkom?

“Sa njima sam pričao i objasnio im svoju situaciju i želju da odem. Nije bilo konflikta, normalno smo razgovarali”.

Da li si ih savetovao da ne smenjuju Nikolića?

“Ne”.

Zašto?

“Zato što je to bio njihov projekat. I to je u redu, ali treba to da kažeš direktno i na pravi način. Držali su Nikolića tako dva meseca. Smenili su uspešnog trenera usred sezone i tražili odmah potpunu promenu stila igre. Naravno da je igračima bilo teško. Nisu oni na prekidač da ih pališ i gasiš”.

Da li ti je bilo teško da gledaš pad Lokomotive?

“Naravno. Doveli su za trenere ljude za koje niko nije čuo u Nemačkoj ili Rusiji. Rangnik? U redu, zvučno je ime. Lars Kornetka? Znam gde je radio. Ali Gizdol?! Ko je on? Cinbauer?! Ljudi, da li ste ozbiljni? Pokušavate da nas pravite ludima? Šaljete nam poruku da vi razumete fudbal, a mi ne. I na kraju, šta je ispalo? Ko se bolje razume u fudbal?”

Zašto si završio igračku karijeru sa 35 godina? Da li si mogao da nastaviš?

“Lokomotiva mi nije ponudila opciju. Nisam to očekivao… Mislio sam da sam odigrao odličnu sezonu. Ali sam onda shvatio da klub želi da se kladi na mlade igrače. U redu, ali bilo bi lepo da su mi to najavili. Niko mi ništa nije rekao do samog kraja”.

Da li je Nikolić hteo da te zadrži?

“Jeste. Baš je to želeo i rekao upravi kluba 20 puta. Ali oni su imali drugačije planove”.

Da se vratimo na Modrića. Mnogi su mislili da je ‘gotov’ kao igrač.

“To mi pričamo da on treba da završi. Ali Luka je profesionalac 130 odsto. Ima ličnog trenera koji je profesora na fakultetu u Zagrebu. Modrić mnogo pažnje posvećuje svom telu pre i posle treninga. To je neverovatan nivo. Svi mladi igrači kada uđu u reprezentaciju i vide ga, odmah shvate da je to standard kako treba i da ne smeju da rade manje od Modrića. Jer, ako on može sa 37 godina, možeš i ti”.  

U Kataru je u dve utakmice zaredom odigrao po 120 minuta…

“Ma to nije sporno. Glavna stvar je oporavak. Pomislite da će mu biti potrebna dva dana za oporavak, a on sutra normalno trenira”.