Horor u Milanu, Pablo Mari uboden nožem u leđa: Gledao sam kako čovek pored mene umire

svako reaguje na drugi način,možda mu fudbal bude ventil i tek sad proigra,rekao bi čovek eriksen ne bi mogao kročiti na teren više eno ga kao retko kad

Pa prijatelju da tako je i dok se ne desi tako nesto nismo ni svesni svoga zivota, koliko je kratak, koliko ne treba da se nerviramo za gluposti, da se svadjamo i ljutimo na nekog jer mozda se poslednji put vidimo. Sve to covek brzo zaboravi, misli da ima vremena za sve ali sve je to kao jedan film, zovot ide kao pesak u satu. I ne mora samo ovako da se desi, da nas neko napadne, moze u saobracaju nasom ili tudjom krivicom, nepaznjom, mogu i bolesti itd... Ima bezbroj stvari koje mogu da sve odnesu u sekundi na zalost. Mozda je bolje da ne mislimo o tome, mada se kaze da je to zabijanje glave u pesak i da covek ima pamet bas da bi razmiljao o takvim stvarima a ne da zivi po instiktima.