Hodnicima istorije (7): Kako se mere čuda? Golovi za dete na samrti i šta bude kad se ujedine svi bogovi sveta

U više od pola veka dugoj istoriji Eura dva puta su se dogodile prvorazredne senzacije: Danska titula 1992. i grčka kruna 2004. Takva dva čuda na reprezentativnom planu teško da će se ponoviti u dogledno vreme.

Danci su ostali zapamćeni po dotad neviđenoj antipropagandi loptanja u velikom finalu. Takvoj da je baš njihova kap prelila čašu i naterala Fifu da još tog leta uvede pravilo po kom je golmanima zabranjeno da povratne lopte od saigrača hvataju u ruke...

► Hodnicima istorije (1): Kako je rođen EURO - ko zna šta bi bilo da se Bugari nisu predomislili

► Hodnicima istorije (2): Nagrada za političke igrarije, domaćinstvo i titula špancima

► Hodnicima istorije (3): Sećanje na Džajinu majstoriju i novčić koji je odredio finalistu

► Hodnicima istorije (4): Totalni fudbal - totalna dominacija; A Panenka? Pa to je zbog piva

► Hodnicima istorije (5): Le Carré Magique – magični kvadrat progutao je sve

► Hodnicima istorije (6): Najbolji volej u istoriji fudbal - samo sam zatvorio oči i opalio

Prvu polovinu devedesetih godina obeležila su velika politička previranja širom Evrope. Dve najmoćnije socijalističke zemlje, SSSR i Jugoslavija, raspale su se, Sovjeti su zato igrali u Švedskoj '92. kao Zajednica Nezavisnih Država, dok su Jugosloveni vraćeni sa prvenstva zbog sankcija Ujedinjenih nacija. Umesto njih na šampionat su otišli Danci (drugi u kvalifikacionoj grupi, iza Plavih), i kao rezerva postali prvaci Evrope. Do trijumfa Grčke 12 godina kasnije ta titula važiće za najveće čudo u istorji Evropskog prvenstva.

I dok su se jedni raspadali, drugi su se ujedinjavali – zvanični šampioni sveta iz Italije Zapadni Nemci, u Švedskoj će zaigrati pojačani braćom sa istoka.

PREMOTAVANJE: Pad Berlinskog zida i kako je ubijen socijalistički fudbal

„Nemačku više niko neće moći da pobedi“, grmeo Franc Bekenbauer po padu Berlinskog zida, a onda se u međuvremenu mangupski povukao sa mesta selektora kao prvak sveta i sav pritisak svalio na pleća Bertija Fogtsa, posmatrajući veliko čudo u finalu iz udobne lože Ulevija. Da, rezerve iz Danske bez svog najboljeg igrača Mihaela Laudrupa (zbog sukoba sa selektorom Nilsenom nije putovao na EURO), u borbi za trofej savladale su svetske šampione. Čak je bilo rezultatski glatko - 2:0.

Ako politiku ostavimo po strani apsolutni junak i čovek po kome će se pamtiti Švedska 1992. bio je legendarni vezista Brondbija i danski reprezentativac Kim Vilfort. On se tog leta suočavao sa strašnom porodičnom tragedijom, pošto mu je ćerka bolovala od leukemije i bila na samrti. Posle remija s Englezima i poraza od domaćina (eleminacija je bila izvesna) otišao je kući kako bi sa sedmogodišnjom Lin proveo njene poslednje dane. Ali njegovi drugovi u trećoj rundi iznenadili su Francuze (2:1), Šveđani odigrali pošteno, dobili Engleze i Vilfort je odjurio nazad u Geteborg.

U polufinalu protiv moćnih Holanđana tukao je četvrti penal za Dansku i pogodio. Šmajhel je odbranio šut Marka van Bastena sa 11 metara i Nilsenov tim prošao je u finale.

A tamo Pancer divizija - Efenberg, Zamer, Hesler, Klinsman, Ridle, Feler, Breme, Koler, Meler... Jezivo! Dva dana uoči konačnog obračuna, Lin je pozlilo. Kim se ponovo vratio kući. Ćerkica mu je čim je došao s bolničke postelje poručila da želi da gleda tatu u finalu...

Prvi gol za Dance postigao je Jensen u 18. minutu. U 78. visoki momak sa brojem 18 na dresu manirom najvećih driblera 'namagarčio' je Tomasa Helmera, opalio i – pogodio! Sve je gotovo 2:0! Vilfort! Skakao je do oblaka! Nije bilo veće sreće!

Tri dana kasnije Kim Vilfort sahranio je sedmogodišnju ćerkicu Lin. Nije bilo veće tuge...

A na nebu, tamo gde je Lin sigurno otišla, svakog četvrtog ili petog dana juna 2004, iznad Pirineja, punom parom radili su svi bogovi ovog sveta. I radili su samo za Helene. Toga se već većina nas veoma dobro seća. Na njihovoj klupi sedeo je zadrti Švaba Oto Rehagel, a igrali neki momci za koje mnogi do tada nisu ni čuli – Delas, Vrizas, Basinas, Zagorakis, Katsuranis, Karagunis, Janakopulos, Dabizas i, naravno, Haristeas. Ganjali su loptu kako su znali i umeli, iz sve snage i sve je to jako ružno delovalo. Nisu marili. Prošli su najtežu grupu s Portugalijom, Španijom i Rusijom. U četvrtfinalu izbacili su tada aktuelne šampione Evrope Francuze sa 1:0 (Haristeas), pa onda Čehe (opet 1:0, Delas u produžetku) i na kraju po drugi put tukli domaćine Portugalce. Opet 1:0. Opet Angelos Haristeas!

Svet je u neverici posmatrao šta to rade te fudbalske analfabete i ko ih je „ovlastio“ za tako nešto...

FINALE EP U ŠVEDSKOJ 1992.

DANSKA - NEMAČKA 2:0

/Jensen 18, Volfort 78/

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Šmajhel (Danska), Angloma (Francuska), Blan (Francuska), Koler (Nemačka), Breme (Nemačka), Hesler (Nemačka), Efenberg (Nemačka), Gulit (Holandija), B. Laudrup (Danska), Bergkamp (Holandija), Van Basten (Holandija).

NAJBOLJI STRELAC: Larsen (Danska), Brolin (Švedska), Ridle (Nemačka), Bergkamp (Holandija) po 3 gola.

*** Leta 1992. poslednji put na Euru takmičilo se osam reprezentacije i po poslednji put za pobedu se dobijalo dva boda, a po prvi put igrači su na poleđini dresa imali ištampana svoja imena; Barselona je te godine po prvi put postala šampion Evrope savladavši Sampdoriju u finalu sa 1:0; Za najboljeg igrača Evrope proglašen je Van Basten, dok je Zlatnu kopaču “obuo” as Rendžersa Ali Mekoist; Rođeni su Nejmar, Eriksen, Gece...

FINALE EP U PORTUGALIJI 2004.

PORTUGALIJA - GRČKA 0:1

/Haristeas 57/

IDEALNIH 11 (formacija 4-3-3): Čeh (Češka), Zambrota (Italija), Delas (Grčka), Karvaljo (Portugal), Seitaridis (Grčka), Zagorakis (Grčka), Maniš (Portugal), Nedved (Češka), Ronaldo (Portugal), Runi (Engleska), Baroš (Češka).

NAJBOLJI STRELAC: Milan Baroš (Češka) 5 golova.

*** Leto 2004. i trijumf Grčke na Evropskom šampionatu zasenili su sve što se na celom svetu dogodilo te godine...