Hispanizacija Larnake: Treneri iz Španije, kapiten iz Osasune, prevarant iz Engleske, a prva puška iz Makedonije
Vreme čitanja: 5min | pon. 18.07.22. | 16:20
Kako se AEK oslonio na špansku trenersku školu i šta bi moglo da sačeka Partizan početkom avgusta na Kipru
Vikend za glavobolju, prvi radni dan nove sedmice za osmehe. Posle saplitanja u Nišu i problema ispoljenih već u drugom kolu Mozzart Bet Superlige, crno-bele je obradovao ishod žreba trećeg kvalifikacionog kola za plasman u Ligu Evrope. Niko ne može da garantuje, mada deluje na prvi pogled da će predstavnik Srbije put – Kipra.
Verovatno, jer je od četiri potencijalna rivala AEK iz Larnake „najtanji“, samim tim i najpoželjniji u konkurenciji Fenerbahčea (angažovanjem Žorža Žezusa za trenera nagovestio visoke ambicije, usput u Gracu nedavno savladao Parni valjak u kontrolnom susretu), Dinama iz Kijeva (uprkos izostanku takmičarskih utakmica Ukrajinci su klasa za Partizan, dokazano pre pet godina duplom pobedom u grupnoj fazi Lige Evrope) i Midtjilanda (Danci imaju sastav sposoban da se takmiči u Ligi šampiona i slovi za favorita baš protiv Kiprana).
Izabrane vesti
Zato se čini da će 4. avgusta izabranici Ilije Stolice gostovati u Larnaki, pod uslovom da u međuvremenu popularni Vukovi pokažu da su bolji od AEK-a.
U tom slučaju Partizan će za rivala imati naspram sebe pravu legiju stranaca, jer klub sa Kipra pod ugovorom drži čak 20 legionara. Dominiraju Španci, pošto su petorica u sastavu i sa bitnim ulogama: štoper Mikel Gonzales (300 utakmica za Sosijedad) uživa status zamenika kapitena, na levom boku je Anhel Garsija (prošlog leta došao iz Visle Plock, ranije igrao za Valjadolid, ponikao u Realu), sredinu terena držali Havijer Espinoza (izdanak Barselonine škole igrao za Viljareal, Elče, Levante i Granadu), letos je iz Malage angažovan Islael Kasas (ranije redovno na spiskovima mlađih selekcija Crne furije), dok je možda i najzvučnije pojačanje dovedeno iz Osasune u liku Ojera, zadnjeg veznog koji je prvi put u karijeri napustio Pamplonu iako je bio kapiten kluba, te je posle 356 susreta rešio da promeni sredinu.
Ovakva hispanizacija AEK-a traje već osam godina i vezana je za odluku rukovodilaca da redovno klupu poveravaju španskim stručnjacima. Sve posle onog završnog perioda vladavine Crvene furije reprezentativnim fudbalom na evropskom i svetskom nivou i Barselonine dominacije Primerom, te nekoliko pehara Lige šampiona. Nekoliko trenera je stiglo baš iz Katalonije, pošto su u Larnaki verovali da je to recept koji će im doneti uspeh na nacionalnom nivou. Sve je počelo angažmanom Tomasa Kristijansena, nekadašnjeg danskog napadača, kome je majka poreklom iz Španije i to je bila jedna od veza sa Barselonom sa kojom je kao igrač bio pod ugovorom tri godine, ali je uglavnom slat na pozajmice. Kasnije je igrao za Viljareal, Ovijedo, Bohum i Hanover, trenerskim poslom ozbiljno počeo da se bavi baš na Kipru. Mada sa AEK-om nije uspeo ništa da osvoji, međutim, kvalitetan rad ga je preporučio najboljem tamošnjem klubu, APOEL-u, gde je postao šampion i igrao finale kupa.
Ispostavilo se da je radom i ponašanjem u prethodnom klubu Kristijansen širom otvorio vrata Špancima, posle njega su redom dolazili Imanol Idijakez (dva mandata), Andoni Iraola (sadašnji šef stručnog štaba Rajo Valjekana, s kojim se prošlog leta vratio u Primeru), David Saneda, Đoan Kariljo, David Katala, da bi novi izbor čelnika ovog juna postao Hose Luis Oltra. U pitanju je čovek koji je u prošlosti, između ostalih, vodio Deporitvo iz La Korunje, Rasing Santander, Levante i Almeriju, 81 put bio učesnik mečeva La Lige i to je iskustvo koje donosi na Kipar. S obzirom da je nastavlja tradiciju Španaca, lako je pretpostaviti kakav stil gaji AEK: sa dosta poseda, velikim broj kombinacija, ali i vrlo dobrom odbranom. Minuli šampionat AEK je završio kao tim sa najmanje primljenih golova (samo 29 na 32 utakmice).
U kadru su i Portugalci, Venecuelanci, dvojica internacionalaca iz Bosne i Hercegovine, Nigerijac, Francuz, ali i jedan Englez. I te kako poznat – Met Derbišir. Strastveni poznavaoci fudbala sećaju se da je pre 15 godina tadašnji mladi reprezentativac Gordi Albiona, maltene na prevaru, postigao gol za 2:0 u utakmici grupne faze Prvenstva Evrope u Holandiji 2007. Derbišir je tada, kao i ceo tim Engleza zaboravio na fer-plej, iako je Slobodan Rajković maltene ceo minut proveo na travi usled povrede, niko do rivala nije prekinuo igru, da bi na koncu akcije Met zatresao mrežu selekcije tada pod palicom Miroslava Đukića. Derbišira je kasnije karijera vodila u grčki Olimpijakos, Notingem Forest, Blekpul, Omoniju, Australiju, da bi se prošle godine vratio na Kipar i postigao osam golova. Lepo, ali ne i dovoljno, jer je status najboljeg strelca tima, pa i celog prvenstva zavredeo Ivan Tričkovski.
Makedonac je spakovao 15 lopti u mreže rivala i predstavlja glavnu napadačku snagu AEK-a. Tričkovski je takođe poznat našim ljubiteljima fudbala kao bivši član Crvene zvezde, od 2016. je u Larnaki, gde igra najefikasniji fudbal u karijeri i za ovih šest sezona je postigao 127 golova. Neki od njih bili su izuzetno bitni u evropskim kvalifikacijama. Ni Tričkovskom, ni AEK-u se nije posrećilo da osvoje titulu. Od 2015. ovaj klub je čak pet puta bio viceprvak države, isti status je imao i u prethodnom šampionatu, jer je završio iza Apolona iz Limasola, dok je prethodno uglavnom gledao u leđa APOEL-u.
Na međunarodnoj sceni najveći uspeh ostavio je 2019. kad se domogao grupne faze Lige Evrope, tako što je odigrao maltene savršene kvalifikacije, eliminisao irski Dandok, austrijski Šturm i slovački Trenčin, dobio svih šest utakmica, primio samo jedan gol, a u grupi sa Leverkuzenom, Cirihom i Ludogorecom ostavio pristojan utisak, skupivši pet bodova. Tako nešto nije uspeo da ponovi godinu kasnije, jer ga je u trećoj rundi kvalifikacija zaustavio Gent. Nadaju se na Topčiderskom brdu da će na istoj stepenici i – Partizan.
REKORDNI TRANSFER MIDTJIALNDA I ISKUSTVO IZ LIGE ŠAMPIONA
To je i realno da se desi, Midtjiland ima kvalitetniji sastav, a u poslednje vreme i prisustvo u grupnim fazama UEFA takmičenja. Pre dve godine je igrao Ligu šampiona (u atraktivnoj grupi sa Liverpulom, Ajaksom i Atalantom osvojio samo dva boda), a minule jeseni Ligu Evrope (završio kao treći, iza Brage i Crvene zvezde, a da je makar jednom dobio Ludogorec direktno bi se plasirao u osminu finala), da bi ga kasnije u nokaut fazi Lige konferencije izbacio PAOK.
Dansko prvenstvo Midtjiland je okončao na drugom mestu, ali je osvojio kup i potvrdio da se kreće uzlaznom putanjom. Porastao je i ekonomski, pa je nedavno angažovao najskuplje pojačanje u istoriji, izdvojivši 5.000.000 evra da bi angažovao Andresa Drejera iz Rubina. Na taj način ga je vratio, iako ga je prošlog leta prodao Rusima za 7.000.000 evra, onda je Drajer iskoristio opciju da usled ratnih dešavanja u martu dođe na pozajmicu među Vukove i onda sa njima potpiše ugovor do 2026.
Osim Drajera, doveo je Midtjiland ovog leta kao slobodne igrače centralnog vezistu iz obale Slonovače Krisa Kuakua i još jednog defanzivca, Štefana Gertenmana, a posle pozajmice je otkupio kolumbijskog štopera Pabla Ortiza.