Hiper-samouvereni Matija Popović: Želim da osvojim Ligu šampiona, Svetsko prvenstvo i Zlatnu loptu

Bio je oktobar 2023. godine kada je Gardijan uvrstio Matiju Popovića na listu 60 najboljih igrača rođenih 2006. godine. Nekoliko meseci kasnije, neposredno nakon što je proslavio 18. rođendan, Popović je omladinski tim Partizana zamenio Napolijevim. Ipak, kako nije imao mesta u seniorskom timu šampiona Italije, prethodnog oktobra je kao slobodan igrač potpisao za moskovski CSKA.

U intervjuu za klupski sajt, najbolji igrač Armejaca po izboru navijača za period novembar - decembar 2025. godine, govorio je o ocu fudbaleru i sestri košarkašici, a takođe je objasnio kako je dobio nadimak po ruskom bogatiru (izraz iz ruske epike i folklora koji označava lokalne heroje, junake ili vitezove. Govorio je vrlo ambiciozno i o svojim stremljenjima u karijeri.

Jedna od rubrika u intervjuu bila je "brzi odgovori", a u njoj je 20-godišnji Popović pokazao da mu samopouzdanja, blago rečeno, ne manjka.

A, onda je usledila rubrika brzi odgovori.
"Nekad mi je bio Maradona, a sad sam sam sebi omiljeni. Važno je verovati u sebe"(smeh).

Da nisi fudbaler, čime bi se bavio?
"Verovatno bih radio u fudbalu, možda bih bii sudija".

Koju osobinu bi preuzeo od drugog igrača?
" Da sam dobar u odbrani kao Virdžil van Dajk".

Imaš li snove van fudbala?
"Ne, sve je vezano za fudbal".

Koji su tvoji najveći snovi u karijeri.
" Da osvojim Ligu šampiona, Svetsko prvenstvo i Zlatnu lopta. Želim da budem najbolji u fudbalu".

Popoviću je ovo prva sezona u seniorskom fudbalu. Pre CSKA igrao je za omladinski tim Napolija. Govorio je o razlikama između omladinskog i seniorskog fudbala.
"Da, razlike su velike. Ako govorimo o razlikama, nivo igrača je ovde znatno viši. Ovde igraju fudbaleri sa velikim imenima i velikim iskustvom. Trudim se da dostignem taj nivo".

Mnogi su Popovića zapazili u kup utakmici protiv Dinama iz Mahačkale. Učestvovao je u dva gola i bio proglašen za igrača utakmice.
"Bio sam veoma zadovoljan svojom igrom i tim nastupom. Ali ne želim da se zadržavam na tome. To je bilo pre četiri meseca i važno je ići dalje. Najvažnije mi je da napredujem iz utakmice u utakmicu, da pomažem timu golovima i da igram na visokom nivou. Želim češće takve partije i da budem sve bolji. Sada mislim samo o sledećoj utakmici.

Matiju često u CSKA zovu Aljoša. Ko je smislio taj nadimak?
"Mislim da je to bio Igor Akinfejev. U jednom trenutku je počeo tako da me zove. Čak mi se i sviđa, zahvaljujući tome sam saznao za tog narodnog junaka i crtani film o njemu. Jedan od autora crtanog filma o Aljoši Popoviču mi je poklonio i figuricu Aljoše.

Inače, Aljoša Popovič je jedan od najpoznatijih ruskih epskih junaka (bogatira) iz starih narodnih priča koje se zovu biline. On je, uz Ilju Muromca i Dobrinju Nikitiča, deo "velike trojke" bogatira. Borio se protiv zmaja Tugarina Zmejeviča. Tugarin je ogroman i zastrašujući protivnik, ali ga je Aljoša nadmudrio i pobedio.

Interesovalo je novinare da li poznaje svoje sunarodnike koji igraju u Rusiji, osim naravno saigrača iz CSKA Milana Gajića?
"Da, mnoge znam, protiv nekih sam već igrao. Možda ću nekoga zaboraviti pa ne želim nikoga da uvredim, ali mogu da pomenem Milana Majstorovića iz Dinama, Stefana Kovača iz Baltike, Miroslava Bogosavca iz Ahmata i Ifeta Đakovca iz Akrona. Ponekad se zajedno sa Milanom nađemo sa njima i provedemo slobodno vreme. Ali, nažalost, osim Majstorovića, ostali ne žive u Moskvi, pa se ne viđamo često".

Tokom igranja za omladinski tim Napolija nekoliko puta je Matija trenirao sa prvim timom.
"Nažalost, sa prvim timom sam imao samo nekoliko treninga. Tada sam bio veoma mlad igrač i nisam baš dobro govorio italijanski. Zato nisam uspeo da se bliže upoznam ili sprijateljim ni sa kim, samo sam trenirao sa njima. Ali i to je bilo sjajno!

Popović je rođen u januaru 2006. godine u malom nemačkom gradiću od desetak hiljada stanovnika Altotingu, udaljenom oko 100 kilometara od Minhena.
"Da, rođen sam tamo i živeo prve tri godine. Posle se porodica preselila u Srbiju, jer je otac završio igračku karijeru. Živeli smo u Vrbasu i tu sam počeo da igram fudbal. Bukvalno sam živeo za to, svaki dan sa loptom. Kasnije sam upisao akademiju Vojvodine, pa potom Partizana. Onda Napoli i na kraju CSKA".

Govorio je i o očevoj karijeri.
"Da, i on je bio fudbaler. Nije bio veliki igrač, ali je igrao na dobrom nivou. Karijeru je završio sa 33 godine. Uglavnom je igrao u drugoj i trećoj ligi Nemačke, dugo za Dinamo Drezden, čak 11 godina. Možda nije imao sreće, ali kažu da je bio veoma dobar igrač".

Govorio je 20-godišnji Popović i o porodici.
"Nas je četvoro dece. Imam dve sestre, jedna ima 23, a druga 18 godina, a imam i mlađeg brata od 10 godina. Tata živi sa mnom ovde. Mama je dolazila jednom, planira opet, ali brine o bratu. Starija sestra studira u Beogradu, a mlađa je profesionalna košarkašica, ima dva treninga dnevno i igra za mladu reprezentaciju Srbije. Nedostaje mi, nadam se da će svi uskoro doći".

Govorio je o svom slobodnom vremenu u Moskvi.
"Ništa posebno, odemo otac i ja restoran kod našeg prijatelja i provedemo vreme zajedno. Gledam fudbal i košarku na televiziji. Još nisam išao uživo da gledam CSKA u košarci, znam da je Milan (Gajić) često išao dok je za CSKA igrao Aleksa Avramović.