Hijerarhija u kojoj su igrači moćniji od trenera - Totenhem mora da preslika Artetin scenario

Antonio Konte je već bivši. Spakovao je kofere i napustio kancelariju na novom Vajt Hart Lejnu. Možda nije trener koji će vas odvesti do Lige šampiona i može da mu se spočitava antifudbal i zasnivanje taktike na tome koliko visoko izaći protivnička ekipa i ponuditi mu prostora za kontra napade, ali Italijan je, bar u ligaškim takmičenjima, bio garancija uspeha. Četiri puta šampiona Italije (tri puta sa Juventusom, jednom sa Interom) i jedanput prvak Engleske sa Čelsijem.

Totenhem ga je izabrao novembra 2021. godine, dao mu kratkoročni, jednoipogodišnji ugovor i pogrešio. Ali krivica se ne može svaljivati isključivo na italijanskog stručnjaka. Zameralo mu se u klubu što okleva sa produžetkom saradnje, optuživan je da na taj način odmaže kolektivu u kojem radi, ali on nije ostao nedorečen. Tvrdio je da su to koještarije, samo alibiji i opravdanja kako bi prst krivice i odgovornosti bio skrajnut sa fudbalera.

A u Totenhemu fudbaleri godinama unazad uživaju veću moć od trenera. Ne pojedinačno, poput zvedzda Harija Kejna i Hjong Min Sona, već svlačionica kao kolektiv.

"Video sam trenere koje je Totenhem imao. Ovde se rizikuje da se poremeti figura menaždera, kako bi se zaštitili igrači i tako je konstantno slučaj", pričao je Konte.

Konte nije više trener Totenhema

Još od odlaska Maurisija Poketina, tri i po godine unazad, klub je dozvolio da njegov autoritet padne u ruke fudbalera i kako su se naredni šefovi smenjivali, taj uticaj je samo išao uzlaznom putanjom. Posle Argentinca došao je Murinjo, Portugalca nasledio zemljak mu Nuno Espirito Santo, a on posle samo par meseci ustupio mesto Konteu... Ali Totenhem je ostao na mrtvoj tački.

Nekako je i logično što Espirito Santo nije uspeo da se nametne - i pritom ne mislimo rezultatski - ali kada to nije pošlo za rukom karakterima kakvi su Žoze Murinjo i Konte, onda je klupko počelo da se odmotava i da na površinu isplivava pitanje, pa da je klupska hijerarhija na zdravim temeljima.

"Nisam navikao na ovakve situacije, ali ovo samo pokazuje da vodim gomilu sebičnih igrača, da nema tima. Vidim 11 igrača koji ne žele da pomognu jedan drugom, niti da ostave srce na terenu. Zato što su navikli na to ovde, da ne igraju za trofeje. Ne igraju ljudi za važne pehar. Ne žele da igraju pod pritiskom, pod stresom. Idu linijom manjeg otpor. To je Totenhemova priča", besan je bio Konte nakon što se Sautempton, na utakmici koja se ispostavila kao njegova poslednja na klupi Sparsa uspeo da se vrati od 3:1 do 3:3.

Čak je i italijanska legenda i stručni konsultat Sky Sport Italia Bepe Bergomi tvrdio da je znao da je Konteova saga u Londonu gotovo kada je ga je video kako se smeši nakon poraza od Milana u Ligi šampiona na San Siru.

I po izjavama koje je nedavno davao, jasno je da je Konte želeo što pre da šmugne sa novog Vajt Hart Lejna.

"Na sve to, tu je i vlasnik koji sedi u fotelji 20 godina i nije ništa osvojio. Zašto je tako? Da li je za to kriv klub ili su treneri koji su prošli ovde u tom periodu. Stalno se remeti figura trenera, a štite se svi ostali. Dosad sam ćutao i pokušavao da sakrijem pravu situaciju, ali sada, više neću. Neću da gledam ovo što sam video danas jer je to neprihvatljivo za sve, neprihvatljivo je za navijače. Oni nas prate svuda, plaćaju karte da bi nas gledali svaki put, a onda vide ovo što smo pokazali danas. To je neprihvatljivo. Moramo svi dobro da se zamislimo", daleko od toga da je Konte savršen, ali je bar ogolio jednu surovu istinu i otvorio goruće pitanje u Totenhemu. A ono glasi - šta dalje?

Pa mogao bi klub iz severnog Lonodna da se posluži Arsenalovim receptom. Da proba da preslika scenario Mikel Arteta. Španac je preuzeo korimo Tobdžija decembra 2019. godine i put je na početku bio izuzetno trnovit. Ali klub mu je ukazao ogromno poverenje... I kada su se gubili derbiji i kada su se prosipali bodovi protiv prosečnih ekipa. Rukovodstvo je verovalo Arteti, dalo mu odrešene ruke da pročisti igrački kadar, pa su Arsenal pre sezone u kojoj je na dobrom putu da povrati titulu, poslednji put osvojenu 2004. godine, između ostalih napustili igrači poput Aleksandrea Lakazeta, Pjer Emerika Obamejana, Davida Luiza, Vilijana, Ektora Beljerina...

Otišli su svi oni koje je Arteta smatrao prekobrojnima, koji nisu bili po njegovom ukusu, koji su se možda nekad drznuli i pokušali da podriju autoritet. Jer klupska hijerarhija ne sme da bude plastelin, već beton i trener uvek mora da bude na vrhu. Dakle, ili će biti kako trener kaže, a ukoliko ne bude patiće igrači, nikako šef stručnog štaba.

Zato je pred Totenhemom mnogo strpljenja i rada pod uslovom da klub u budućnosti želi da postane konkurentan za trofeje. Osnovni zadatak je naći kvalitetnog stručnjaka, dati mu dugoročni ugovor i odrešene ruke da plan na duge staze sprovede u delo. Ni Arteta nije preko noći postao lider Premijer lige. Dve i po godine su prošle dok stvari nisu škljocnule i dok Tobdžije nisu počele istovremeno da lepršaju i nižu pobede.

Ko god da nasledi Kontea, mora da dobije bezuslovno poverenje, da stane na put, kako Konte kaže, neposušnosti i sebičnosti Totenhemovih igrača. Bilo da je to Julijan Nagelsman, Oliver Glazner ili neko treći. Ako se u hijerarhiji ništa ne promeni, neće ni naredni trener sparsa izdržati duže od godinu, godinu i po dana koliko su na klupi sedeli Konte i Murinjo.