Heroj delija – deda Zlativoje: Želeo sam, dok sam živ, da vidim Aleksandra u Zvezdinom dresu

Negativne stvari se nekako lakše lepe u mozgu, pa će navijači češće pričati o promašenim pojačanjima, nego onima koja su bila pun pogodak. A bilo je i takvih. Aleksandar Dragović je svakako otelotvorenje ovih drugih, bez sumnje igrač u top pet najboljih fudbalera koja je Zvezda dovela u 21. veku. Prvenstveno zaslugom nesvakidašnjeg pomoćnika – dede Zlativoja. Dragovićev deda je veliki Zvezdin navijač, on je i unuka inficirao emocijom prema crveno-beloj boji, pa u intervjuu za Večernje novosti i sam kaže: ispunio mu se san kada je stameni štoper austrijske reprezentacije potpisao za beogradski klub.

Zlativoju se ispunio san, a i drugi su se vala obradovali.

“Prijatelji i rodbina mi se zahvaljuju. To je veliki uspeh. Na kraju krajeva,i ja sam srećan više nego iko, što je dospeo tu i što su ga prihvatili dobro u Zvezdi. Aleksandar nije dobro znao srpski, njegova majka jednu reč s njim nije progovorila na srpskom, da nije mene, ne bi uopšte znao jezik, samo nemački. Njegovi roditelji su se razveli kada je bio mali. Ja sam bio tu sve vreme, najviše sam brinuo o njemu. Zahvaljujući meni je došao iz Bundeslige u Zvezdu, što se retko dešava. Želeo sam, dok sam živ, da ga vidim u Zvezdinom dresu“, emotivno će deda Zlativoje u intervjuu za Novosti.

O njegovoj ljubavi prema Zvezdi uostalom ne treba mnogo pričati. A ni o Aleksandrovoj prema fudbalu.

“Aleksandar je rođen 6. marta 1991. godine, a nepuna tri meseca kasnije Zvezda je postala prvak Evrope u Bariju gde sam bio i navijao. I kada se on rodio, bili smo u kafani, ja tamo naručim piće za sve i kažem: ’Rodio se dedin fudbaler’. Rekao sam, više lupio, međutim to se obistinilo. Svaki turnri sam bio sa njim dok je bio mali“.

Kako je to izgledalo?

“Bio je mnogo dobar, nije znao šta je diskoteka do 20 godina. Ništa kafići i šta ti ja znam, nije nigde išao, nit je išta tražio. Ambicija mu je bila samo fudbal. Moram da priznam da me je iznenadio upornošću , disciplinom... Bio sam više od 50 godina u Austriji, radio sam u staklariji i u drugoj firmi koja se bavila cinkovanjem. Nisam žalio, uvek sam uzimao slobodan dan i plaćao nekom smenu da idem sa Aleksandrom na turnire kad je imao 12, 13, 14 godina“.

Isplatilo se. Dragović je dobacio do bečke Austrije, Bazela, kijevskog Dinama, Bajera iz Leverkuzena, Lestera i sada Zvezde. Želja deda Zlativoja je da karijeru završi u Italji, jer: “Tamo može da igra i sa 35, 36 godina“. U međuvremenu je Dragović sakupio i 96 nastupa za reprezentaciju Austrije. Prvi baš protiv Srbije, juna 2009. i to na „Marakani“. Srbija je pobedila, ali Zlativoje i sa tog meča pamti jednu lepu, zanimljivu anegdotu.

“Malo kasnije, bili smo sa Dejanom Stankovićem u restoranu. I dolazi Marko Pantelić, a Deki ga zove: ’Je l poznaješ ovog dečka?’ Pantelić kaže: ’Ne’. A Deki mu odgovara: ’To je taj što te stavio u džep’“, kaže deda Zlativoje za Novosti.