Havijer Pastore: Sedim na kauču i ne mogu da ustanem od bolova, današnji fudbal nije za mene

Neki ga zbog građe zovu "El Flako" odnosno "Mršavko", Dijego Maradona mu je zbog neverovatnog dara dao nadimak "Nepristojni fudbaler". Bilo je nešto u tim nogama Havijera Pastorea što je trenere i ljubitelje fudbala teralo da se zaljube u njega.

Kad pogledate njegov stil igre, čini vam se da ne pripada ovom vremenu, ali je njegova igra imala neodoljiv šmek. Nažalost, ovaj momak je imao sve, samo ne zdravlje koje bi ga služilo tokom karijere. Platio je danak tome što nije kao većina današnjih fudbalera - građen kao Apolon, neobuzdani gladijator koji trči po 20 kilometara na svakoj utakmici. Taj fudbal nije bio za njega i Havijer je toga vremenom postao svestan, zato sada i najavljuje odlazak za scene.

"Dan utakmice je bio najsrećniji trenutak u mom životu. Nije mi bilo važno protiv koga igramo. Obuvanje kopački je značilo da kreće uživanje. Zbog toga sam igrao fudbal. Ne bih rekao da sam napustio fudbal, jednostavno, telo više nije moglo da izdrži. Bol u kuku posle odigrane utakmice bio je veoma jak. Fudbal me je napuštao i glava mi je gubila snagu, tako nešto je bilo nepodnošljivo", rekao je Pastore u intervjuu za Relevo.

Bivši igrač Palerma otkrio je i šta je bila prekretnica za ovako razmišljanje.

"Poslednjih godina kad sam igrao u bolovima, glava mi je tražila da budem na terenu, da me ljudi vide, da budem na treningu sa saigračima. To me je navelo da ne razmišljam o bolovima koje trpim. Sve zbog sreće koju mi fudbal pruža. A onda je prošle godine moj sin došao i tražio od mene da se igram sa njim. Nisam mogao da ustanem sa kauča od bolova u kuku koje sam osetio. Tada mi je nešto škljocnulo u glavi. Rekao sam sebi da želim da završim sa fudbalom, neću ponovo igrati, odradiću operaciju, pa ću videti kako se osećam. To je bila prekretnica".

Deluje da se objava kraja karijere ne dovodi u pitanje.

"Fudbal je moj život, ali sve manje mogu da ga igram. Sve se promenilo, igra je postala mnogo više fizička, a manje se vidi tehnika. Takvi uslovi ne prijaju meni i mom stilu igre. Ne želim da igram samo da bi igrao, hoću da vidim i neku satisfakciju. Poslednjih godina nisam bio 100 posto fizički spreman, a od mene se tražilo da više trčim, skačem, budem brži. Tako nešto ne mogu da postignem, nisam igrač koji trči 15 ili 20 kilometara svaku utakmicu".

Prisetio se i odnosa sa Dijegom Maradonom sa kojim je sarađivao u reprezentaciji Argentine.

"Od njega sve naučite. Njegova interpretacija fudbala je fenomenalna, sve vidi nekoliko koraka ranije, pre nego što lopta uopšte dođe kod vas. Takve stvari su mogli da predvide samo on i Mesi. Deset koraka su bili ispred svih. Provocirao me je da budem bolji. Mnogo mi je pričao o Italiji, mentalitetu ljudi sa juga, kako moram da se ponašam. Stalno me je savetovao".

Havijer je dugo vremena u nacionalnom timu bio saigrač sa dobrim prijateljem Leom Mesijem i prisetio se koliko je legendarni as patio zbog čestih neuspeha u plavo-belom dresu.

"Mnogo mu je bilo teško. Provodili smo dane u svlačionici i niko od nas nije bio srećan zbog rezultata koje smo pravili. Bio sam sa njim kad je izašao da kaže kako više neće igrati, osećao se kao uteg za reprezentaciju, da zbog njega ne uspevao da pobedimo. To nam je rekao interno. On je dobar momak i zato nas je to bolelo. U reprezentaciju je ušao sa 20 godina, uprkos svemu, nastavio je da igra, sve dok nije dobio ono što je zaslužio", jasan je Pastore.