Halo, Brazil: Kadu se i dalje druži sa Saviom, trenira decu i prodaje sladoled

Veliki je broj stranaca, posebno u prethodnih desetak godina, koji su prodefilovali stadionom Rajko Mitić. Neki sa zapaženim učinkom, neki bez bilo kakvog doprinosa, a među prvima koji je izazvao emociju kod navijača Crvene zvezde bio je Kadu Mendeš.

Brazilac je za četiri godine u crveno-belom dresu, od 2009. do 2013, postao stranac sa najviše nastupa (104) i golova (27) u istoriji kluba. Njegovi rekordi nisu dugo potrajali pošto su ga prvo prestigli Mičel Donald 2016. i Ugo Vijeira 2018, a onda i Mohamed El Fardu Ben, Ričmond Boaći i Gelor Kanga, ali će se Delije uvek rado sećati prgavog Latinosa. Prvenstveno zbog gola na Partizanovom stadionu u nadoknadi 142. večitog derbija za pobedu 1:0.

I samom Kaduu taj snažan šut u mrežu Nikole Petrovića ima posebno mesto u srcu, a iako tokom boravka u Srbiji nije doživeo čast da podigne šampionski pehar, ističe da mu je vreme provedeno u Crvenoj zvezdi najlepše u karijeri.

"Crvena zvezda je veliki klub. Uvek ima najveće ambicije i igra na pobedu. Navijači su verni, svakodnevno prate šta se dešava u klubu i kada se sve to sabere, uživanje je igrati u takvoj sredini. Deca u Srbiji sanjaju o dresu Crvene zvezde ili Partizana, o igranju u večitom derbiju pred punim tribinama, pa tek onda o odlasku u inostranstvo. Meni se sve to sviđa i zato mi je u Crvenoj zvezdi bilo najlepše u karijeri", istakao je Kadu Mendeš u telefonskom intervjuu za Mozzart Sport.

Iz Beograda je otišao kao slobodan igrač u moldavski Šerif. Hteo je da ostane, ali je tadašnje rukovodstvo Crvene zvezde imalo drugačije planove, te ugovor nije ponovo produžen. Bilo je to drugačije vreme na Marakani nego danas, kada su titule u Mozzart Bet Superligi i nastupi u Ligi šampiona ili Ligi Evrope uobičajena pojava.

"Ne poredim svoje vreme u Crvenoj zvezdi i danas. Svako ima svoje vreme, moje je bilo tada. Sada je tu Liga šampiona, a mi smo četiri godine bili drugi, osvojili smo dva kupa, ali to nije isto kao titula. U Šerifu sam igrao Ligu Evrope, takmičenje o kakvom sam sanjao kad sam došao u Evropu, ali u Crvenoj zvezdi sam napredovao kao čovek, imao sam veliko iskustvo i na profesionalnom i na životnom putu i ne bih ništa menjao".

Od nekadašnjih saigrača u beogradskom klubu Kadu kaže da se povremeno čuje sa Darkom Lazovićem i Andrijom Kaluđerovićem, ali s obzirom na to da je prošlo mnogo vremena od kada su zajedno nastupali u crveno-belom, kontakti su se značajno proredili.

Ističe Brazilac i da bi rado doveo sina na stadion Rajko Mitić da mu pokaže gde je igrao i proveo najlepše vreme svoje karijere.

"Uživao sam u svakoj utakmici za Crvenu zvezdu, posebno na Marakani. Pamtim atmosferu sa skoro svake utakmice kod kuće, a posebno protiv Rena. Navijačima je sigurno najdraži gol koji sam dao Partizanu jer je to veliki rival i ja sam doneo pobedu u poslednjem minutu, ali za mene je u divnom sećanju i taj meč sa Renom bez obzira na poraz. Nekada sam bio dobar, nekada loš, ali za mene je period u Crvenoj zvezdi ostvarenje sna. Igrao sam u velikom klubu, sa sjajnim navijačima i to je bila velika stvar za mene. Tako bi trebalo da je svakome ko postane igrač Crvene zvezde", konstatuje fudbaler sredine terena rođen 1986. godine u Andradini iz brazilske države Sao Paulo.

Kadu je u Beograd došao leta 2009. iz Golubovaca, zajedno sa sunarodnikom Saviom sa kojim je dve godine igrao za Zetu. I dan danas su prijatelji.

"Redovno se čujemo i družimo porodično. On živi na jugu Brazila, u gradu Balneario Kamboriju koji je na moru, nedavno smo mu išli u posetu".

Savio se posle Crvene zvezde vratio u Brazil, gde je završio fudbalsku karijeru i posvetio se poslu sa nekretninama, dok je Kadu nakon Crne Gore, Srbije i Moldavije igrao kratko u Libanu, pa na Malti. Povukao se sa 33 godine.

"Za dve godine na Malti nisam odigrao ni 30 odsto utakmica pošto sam morao da operišem oba kolena. Posle toga nisam mogao više da igram i rešio sam da se vratim u Brazil".

Danas je Kadu posvećen radu sa decom, a pored toga što ih uči da igraju fudbal uveseljava ih i svojom prodavnicom sladoleda.

"Živim u Andradini gde sam i rođen, drugar Bazilio koji je igrao u Santosu i Palmeirasu drži školu fudbala, pa mu ja pomažem kao trener, a imam i privatan posao sa sladoledom. Lepo mi je u svakom slučaju, volim da radim sa decom i mladim ljudima", otkriva Kadu za Mozzart Sport.

BRAZILSKI KLUBOVI NAJBOLJE PLAĆAJU U JUŽNOJ AMERICI, ZATO SE MNOGI IGRAČI VRAĆAJU

Minula sezona u brazilskoj Seriji A bila je jedna od najzanimljivijih ikada. Ne samo u toj državi, već širom fudbalskog sveta. Botafogo je uspeo da ispusti 13 bodova prednosti pošto je poslednjih 11 kola odigrao bez pobede i na kraju tek kao peti prošao kroz cilj. Do titule je drugu godinu zaredom stigao Palmeiras, ali Kadu na sve to ne gleda kao na neko veliko iznenađenje.

"Palmeiras stvarno ima odličan tim i zasluženo je opet prvi. Botafogo je upao u krizu rezultata iz koje nije uspeo da izađe, ali treba imati u vidu da je brazilska liga mnogo teška i da ovde 10-15 bodova nije nedostižna razlika. Često se dešava da prvi na tabeli gubi od poslednjeg. Tačno je da odavno neki klub nije ispustio toliko prednost, ali zanimljivo je bilo i pre nekoliko godina kada je Sao Paulo vodio sa devet bodova razlike, a nije završio kao prvi".

Rezultati Sao Paula posebno su bitni Kaduu.

"To je klub za koji navijam u Brazilu. Ove sezone glavni cilj je bio osvajanje Kupa, koji nikad dosad nisu osvojili. Konačno su uspeli u tome, tako da će igrati direktno u Kopa Libertadoresu i sigurno će sledeće sezone imati jači tim i biti više koncentrisani na prvenstvo", očekuje bivši fudbaler Crvene zvezde.

Nekoliko svetski poznatih imena igralo je 2023. u Brazilu. Među njima su Luis Suarez (Gremio), Marselo (Fluminense), Dijego Kosta (Botafogo)…

"Brazilska liga je najbolja u Južnoj Americi po pitanju finansija. Plate su redovne, klubovi imaju para, na primer u Palmeirasu glavni igrači zarađuju 5.000.000 do 6.000.000 dolara po sezoni. Gabrijel Barbosa u Flamengu ima 450.000 dolara mesečno... Zato ima dosta poznatih imena koja su se vratila, ali neki su tu i iz emocije, kao Marselo koji je otišao u Evropu jako mlad i hteo je da ostvari san da uradi nešto veliko sa Fluminenseom".

Nova imena iz zemlje petostrukih svetskih prvaka od kojih se očekuje da pokore Evropu su tinejdžeri Endrik i Viktor Roke. Prvog je Real Madrid platio Palmeirasu 60.000.000 evra, a drugog Barselona Atletiko Paranenseu 40.000.000.

"Endrik ima 17 godina, a u poslednjih 10 kola je dao šest golova od ukupno 11 ove sezone. Pre toga nije mnogo igrao, trener je pričao da još nije spreman za seniorski fudbal, ali je on golovima i asistencijama doneo Palmeirasu titulu i pokazao zašto ga je Real platio više nego Vinisijusa. Postao je i reprezentativac, pa svi u Brazilu od njega očekuju velike partije u budućnosti. Viktor Roke je već iskusan, igrao je dve cele sezone, tako da verujem da će i on napraviti lepu karijeru u Evropi", očekuje Kadu.

I dalje je, ipak, najveća zvezda brazilske reprezentacije Nejmar.

"Nema drugog. Nejmar je za reprezentaciju dao više golova od Pelea i naravno da je on i dalje glavni. Biće tako sve dok bude igrao. Pritisak je ogroman, nije mu lako da igra jer se u Brazilu na fudbalere gleda kao u Srbiji: danas si dobar, sutra nisi. Nema povlašćenih, očekuje se da svaku utakmicu igraš odlično".

Kadu protiv Rena (@MN Press)

Nacionalni tim Brazila, međutim, nikako da zaigra kao što narod želi na nekom velikom takmičenju, a trenutno se muči i u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Očekivalo se da će na leto doći Karlo Ančeloti i popravi situaciju, međutim, trofejni Italijan je izabrao produžetak saradnje sa Real Madridom.

"Ima velikih problema u Savezu, posle Mundijala u Kataru je promenjen selektor, a sadašnji je tu privremeno. Sve to utiče na rezultate, ali ima dovoljno vremena da se ekipa uigra za Kopa Libertadores i potom Svetsko prvenstvo 2026. Biće sve dobro za par meseci", optimista je Kadu.

Veruje Kadu da bi Ančeloti bio dobar izbor za selektora, iako bi Italijan - da je prihvatio poziv - bio prvi stranac na klupi petostrukih svetskih prvaka.

"On je sjajan trener, ima veliki imidž i svi bi ga slušali. Teško je kada nisi poznat trener, a treba da vodiš ekipu sa mnogo igrača koji su zvezde u svojim klubovima i imaju jak ego. Kada bi Ančeloti rekao nešto, moralo bi tako da bude, a neko drugi kad kaže Nejmaru: 'Ajde uradi to'. On mu onda kaže: 'Jesi lud bre, kaži nekom drugom'", jasno opisuje Kadu kako zamišlja stanje na treninzima Brazila pod vođstvom Fernanda Diniza, koji je ujedno i trener Fluminensea.

U sezoni za nama brazilski fudbal bio je u centru pažnje baš i zbog Dinizovog Fluminensea koji je osvojio titulu kontinentalnog prvaka. U finalu Kopa Libertadoresa savladana je Boka Juniors sa 2:1 posle produžetaka. Utakmica je odigrana na kultnoj Marakani u Rio de Žaneiru, a prethodili su joj incidenti na najpoznatijoj plaži na svetu - čuvenoj Kopakabani, kada su brazilski navijači napali argentinske koji su tu bili u velikom broju i provodili se.

"Rivalitet između Brazilaca i Argentinaca je kao između navijača Crvene zvezde i Partizana. Oni su došli u Rio da se ističu na plaži, a ako ideš u drugu zemlju onda se ne ponašaš tako. Argentinci vole da budu glavni, ali to ne mogu u Brazilu, tražili su incidente i zato je do njih i došlo", objašnjava Kadu.

Nekadašnji ofanzivni vezista navijao je da Flu stigne do trofeja, mada se nisu tome radovali svi u Brazilu.

"Klubovi iz Rija su međusobno veliki protivnici, tako da nisu svi navijali za Fluminense u finalu. Ali ima i mnogo onih koji jesu, jer igraju lepo, imaju zvezde u timu, imaju selektora i simpatični su mnogima".

"UPOZNAO SAM PEĆA KADA JE DOVEO PAŠEKA I MEZENGU"

Svojevremeno je veliko ime u brazilskom fudbalu, veće nego u domovini, napravio Dejan Petković. Čak su Brazilci želeli i da zaigra za njihovu reprezentaciju, ali je čuveni Rambo bio izuzetak. Ne samo kada je reč o Srbima u brazilskoj Seriji A, već generalno nema mnogo Evropljanja koji su uspeli da ostave trag u zemlji fudbala, sambe i kafe.

"Peća sam upoznao dok sam bio u Zvezdi, kada je doveo Pašeka i Mezengu, ali nismo se posle toga sreli. Bio je veliki igrač i još ga cene u Brazilu, ali Srba nema ovde jer je konkurencija ogromna i moraš baš da se izdvajaš ako si stranac. A, to nije lako. Igra se mnogo više utakmica nego kod vas, po 60 godišnje; putovanja s jednog na drugi kraj države su jako dugačka, klima je drugačija, velike su vrućine. Za Brazil je mnogo i četiri-pet stranaca u jednom timu, bez obzira odakle su, jer imamo stvarno mnogo talentovanih mladih igrača i zbog ogromne konkurencije nije lako probiti se", zaključuje Kadu u razgovoru za Mozzart Sport.