Haland u predatorskom modu, Siti preneražen u nadoknadi! Martineli šmekerski petom za Arsenalov mir

Neretko na meti kritika, spočitava mu se jedno – ponekad nestane u velikim utakmicama. I sve je to na mestu, osude su često bile na mestu. Ali, kada Erlinga Halanda krene, kada mu se otvori, tada bude: spasavaj se ko može. Najčešće spasa nema, jer kada uđe u taj mod, onda može sve, pa i ono što se toliko ne očekuje. Mada, nije sve do njega, pitaju se nešto i drugi, a večeras je Mančester Sitiju u Kneževini život zagorčao Niko – 2:2 (1:2).

Osetio je Monako na svojoj koži predatorski instinkt Erlinga Halanda, upalio mu se na stadionu Luj II. Namirisao je krv i kidisao, ali bilo je i sofisticiranosti. Prefinjenost karakteristična za drugačiji profil, čista elegancija koja norveškoj gol-mašini i nije toliko strana, međutim, poseduje i tu crtu u sebi. Sve je ispoljio, ali nekada ni to nije dovoljno, jer Niko je u nadoknadi sve upropastio. Podigao je visoko nogu, skrivio penal i podario priliku Monaku da preko Erika Dajera uzme bod.

Mančester Siti je ostao bez onoga što mu je pripadalo, a Erling Haland bio – nemilosrdan. Napoli je na premijeri otvorio i kada je crta podvučena, stajalo je: pogodak na njegovom kontu. Danas stoji: dva pogotka. A, u globalu – 52. I to na 50 utakmica. Od svih koji su ušli u „klub 50“, jedini koji u proseku daje više od jednog fgola po utakmici je Erling Haland. Drugi je bio „ono njegovo“, kada se vine u nebesa, kada se čini da bi mogao da dodirne krilo kakvog aviona koji leti nešto niže. Prvi čisto majstorstvo. Možda veće onoga koji mu je doturio loptu, jer je „imala oči“.

Joško Gvardiol stao je na loptu, skenirao situaciju na terenu kada je isticao frtalj sata, uočio Norvežanina i prebacio celu odbranu. Poslao je pas kakav bio više priličio njegovom doskorašnjem saigraču – Kevinu de Brujneu. Trenutak inspiracije, pa još jedan u vidu „bockanja“ Erlinga Halanda. Do tada je bio neprimetan, bio mu je to prvi kontakt sa loptom, ali kakav…

Izašao je iz „anonimnosti“, sa dva pogotka rešio utakmicu koja nije obilovala šansama, ali jeste lepim potezima, jer je Džordan Teze između ta dva van kaznenog matirao Đanluiđija Donarumu. Opružio se italijanski gorostas koliko je dug, no ni ta impozantna pojava ništa nije mogla. Lopta je sve vreme bežala od njega. I činilo se da će to biti jedina situacija u kojoj je bio bespomoćan.

Mančester Siti je u međuvremenu pogodio prečku, konkretno ju je uzdrmao Fil Foden. Engleski tim bio je prilično konkretniji, imao posed, ali je Monako u ono malo vremena što lopta nije bila „zaključana“ uspeo da ga ugrozi i do nadoknade je Điđo Donaruma bio lek za sve brige i probleme od koji se boralo čelo Pepa Gvardiole, kao u situaciji kada je ukrotio udarac Magnesa Aklijuša.

Trebalo je italijanski golman da bude jedan od junaka Građana, trebalo je tim Pepa Gvardiole da ponese bodove na Ostrvo, međutim, Niko je doživeo pomračenje…