Gvadalahara na nogama: Veljko Paunović za istoriju, Žinjak za osvetu

Došao je tiho, ali je na pragu da napravi veliki prasak. U debitantskoj sezoni na kormilu Čivasa Veljko Paunović je na korak do toga da postane prvi evropski strateg koji se okitio lovorikama u Meksiku kao novajlija. Do titule ga deli samo potencijalno 90 minuta u revanšu finala Klausure sa Tigresom (03.35).

Završni obračun je repriza Klausure iz 2017. godine, kada je Gvadalahara osvojila poslednji ligaški trofej. Čivas noćas juri 13. titulu i izjednačenje sa arhineprijateljem Klub Amerikom po broju najvrednijih nacionalnih znamenja, dok se Tigres nada osveti i osmom peharu. Prvi sudar pre tri dana okončan je 0:0 na terenu Mačaka, u duelu koji je bio više nego zatvoren.

Pred punim stadionom Akron, Gvadalahara će pokušati da trijumfuje protiv Tigresa, što joj nije pošlo zarukom u tri protekla ligaška dvoboja na domaćem terenu.

"Ostaje još jedan korak, još ništa nismo osvojili", uporno je naglašavao Paunović posle prvog duela sa Tigresom, napominjući da se u raznim delovima Gvadalahare sprema monumentalna zabava u slučaju da Čivas stigne do titule.

Iako je remi bez golova u prvom meču stvorio optimizam u gradu, trener ekipe koja je neka vrsta meksičkog Bilbaa jer u njenim redovima igraju samo domači igrači, radije pretvara preterane pohvale u novi problem koji treba rešiti. Takav pristup pomogao je Paunoviću da prebrodi mnoge poteškoće tokom sezone kada su pristalice često pozivale na smenu šefa struke posle određenih kikseva.

"Fudbal se igra glavom, srcem i loptama", govorio je srpski trener, kojem je bilo važnije od moćnog tima da ima grupu prijatelja koji su uvek tu jedni za druge.

03.35: (2,75) Čivas Gvadalahara (2,95) Tigres (2,85)

Poslednjeg dana oktobra minule godine Fernando Jero, sportski direktor Čivasa, napravio je ključan potez u uzdizanju posrnulog velikana. Izabrao je Veljka Paunovića za trenera tima iz Gvadalahare. Bio je to čudan izbor ako pitate navijače Svetog stada, koji nisu bili očarani biografijom nekadašnjeg kormilara Redinga, Čikaga i mlađih selekcija Srbije sa kojima je pravio neizbrisive uspehe. Sa omladinskom rerezentacijom je postao svetski prvak na Novom Zelandu 2015. Bili su sumnjičavi, ali kako ih je samo Srbin razuverio.

Ništa od uspeha ne bi bilo moguće bez druženja fudbalera koje je izostajalo u prethodnim ciklusima. Paunović je, ko zna koji put, demonstrirao mudrost, i implementirao stari musketarski moto "svi za jednog i jedan za sve". Gotovo da nema člana Čivasa koji ne govori o Veljku biranim rečima, a prednjači kapiten koji mesecima svedoči koliko je očaran treninzima i svime što Srbin radi.

"Spremni smo s njim da idemo do kraja, jer nam je ulio samopouzdanje da ispišemo istoriju u ovom klubu. Tačno je da je ostalo još 90 minuta, ali ovaj tim je eliminisao dva svoja najveća rivala, Atlas i Klub Ameriku u četvrtfinalu i polufinalu", poručio je Fernando Beltran.

U glavnim avenijama Perla Tapatije, trgovci nude zastave i majice u bojama Rohiblankosa. Čitava regija je na nogama. Klub je posle šest godina lutanja u prilici da bude najbolji u zemlji.

"Ako osvoje titulu, grad će da poludi", upozorio je Don Hoze Melgar, stariji taksista koji veliku navalu za utakmicom koristi da umnoži zaradu vožnjama koje idu od aerodroma do stadiona Akron. S jednog na drugi kraj grada.

Ništa dod ovoga verovatno ne bi bilo moguće bez nekadašnjeg ofanzivca Partizana i Atletiko Madrida, kasnije i brojnih španskih ekipa, a naposletku Hanovera, Rubina i Filadelfije. Meksikanci su se potrudili da pronađu "insajdera", nekoga ko je delio svlačionicu sa Veljkom, kako bi saznali nešto novo o treneru Čivasa. Našli su ga u liku Bruna Marionija, koji je ostavio veliki trag u MX ligi i trenutno je strateg drugoligaša Venadosa. Imao je Argentinac šta da im kaže.

"Bio je mnogo mlađi kada smo se sreli na Tenerifima u sezoni 2002/2003, pa i zbog svoje ličnosti nije ekstremno otvorena osoba, ali se moglo reći da je znao šta želi, vredan radnik, veoma tih. Ne morate nužno biti otvoreni da biste bili bliski sa nekim. A Veljko je osoba koja ima tu ličnost, koja iako ne priča mnogo, pokazuje naklonost delima. Sećam se da mi je rekao da mu je privilegija da deli teren sa mnom. Ja mu kažem, 'vau, dolaziš iz Atletiko Madrida, za mene je privilegija da delim teren sa tobom', a on mi kaže, 'ne, ne, ti si igrač velikog kvaliteta i volim da igram sa tobom'. Preponosan sam kada vidim kakve rezultate beleži ovde u Meksiku. Zvaću ga pošto se finale završi. Ne želim da mu smetam. Mislim da ni on ne zna da sam u Gvadalahari. Sigurno ćemo se videti kasnije, jer ću ga zvati da jede dobar roštilj u mojoj kući", otkrio je Marioni.

U Nuevo Leonu stvari ne izgledaju drugačije. Skoro 25.000 navijača Tigresa ispratilo je miljenike na Univerzitetskom stadionu, na otvorenom treningu koji je upotpunio zvuk truba, bubnjeva i huk navijača.

Golman Nahuel Guzman je zamolio publiku koja bude prisutna u Gvadalahari da ne naseda na provokacije.

"Ostavićemo srca i kožu u Gvadalahari. Hvala i onima koji su verovali i onima koji nisu, i onima koji nisu hteli da nas vide kako se borimo za šampionat", poručio je Argentinac, koji za saigrača ima i poznato svetsko ime poput francuskog napadača Andrea Pjera Žinjaka.

Prema rečima nadležnih u klubu Gvadalahara, poslednje karte koje su bile dostupne široj javnosti prodate su u petak za manje od 25 minuta. Na stadionu na kome se očekuje više od 46.300 gledalaca, Čivas i Tigres igraju na sve ili ništa za titulu osvajača Klausure.

U slučaju da bude nerešeno posle 90 minuta uslediće produžeci i, ako bude potrebe, penali. A, Veljko ne gubi na penale. Na Novom Zelandu je na Mundijalitu stvorio grupu srpskih igrača koja diše, smeje se, pobeđuje i plače zajedno, ali od sreće. O zajedništvu unutar Čivasa je bilo reči. Vreme je da se pređe na dela.

MEKSIKO 1, KLAUSURA - FINALE, REVANŠ

Ponedeljak

03.35: (2,75) Čivas Gvadalahara (2,95) Tigres (2,85)

***kvote su podložne promenama