GRUPA F: Mnogo tradicije i još više globalizacije

Kada se u nekoj grupi nađu četiri kluba iz „liga petice“, pa još ako su to jaki, veliki i popularni timovi, onda je fraza „grupa smrti“ neizostavna. A baš to je grupa u kojoj će pokušati da prežive Pari Sen Žermen, Borusija Dortmund, Milan i Njukasl. Mnogo istorije, tradicije ali i globalizacije.

PSŽ – VRAĆANJE NA FABRIČKA PODEŠAVANJA

Nije uspelo. Po ko zna koji put a i na koji način, ali nije prošlo. Zvezdani triling „MNM“ se raspao poput razbijene bande, a onda je usledila još jedna čistka. Ko zna koja otkako su Arapi pre desetak godina preuzeli klub. Milijarde su Katarci uložili u projekat u Parizu sa opsesijom da osvoje „ušati“ trofej i nisu ga osvojili.

Projekat sa Mesijem, Nejmarom i Embapeom se posle dve godine završio neslavno. Argentinac je jedva čekao da pobegne, PSŽ jedva čekao da se reši Nejmara i želje su im se ostvarile. Kilijanu Embapeu se nije ostvarila želja da ode ovog leta, ali će otići već sledećeg. Nakon što je tokom priprema bio izbačen iz tima, sukob je privremeno gurnut pod tepih i sklopljen je pakt da ipak uđu u sezonu zajedno. I pokušaju makar još jednom. A možda bi Svecima bolje bilo da su presekli već ovog leta i krenuli baš od nule...

----------

Igraj novog Prognozzera - osvoji do 100.000 dnevno sa NULA dinara uloga

----------

Jer ovo je zaista novi početak. Izbor Luisa Enrikea za trenera i njegovi potezi to pokazuju. Tvrdoglavi Španac je odmah napravio čistku koja je zahvatila Marka Veratija, Renata Sančesa, Serhija Ramosa uz pomenute odlaske Mesija i Nejmara, ali i gomile skupih i promašenih investicija koji su se vukle po pozajmicama poput Vajnalduma, Paredesa, Ikardija...

Za razliku od prethodnih godina, PSŽ je rešio da ulaže u mlađe i perspektivnije igrače, umesto da pokuša sa kupovinom instant uspeha. To bi moglo značiti da se rezultat čeka u nekoj od narednih sezona. Ako nešto ozbiljno urade u ovoj, biće to dodatna vrednost. Pritisak će biti maniji pa možda iz te rasterećnosti dođe i nešto više nego što su očekivali.

Najveća opklada je Randal Kolo Muani, do pre godinu i kusur dana anonimus, ali ovog leta špic od 95.000.000 evra. On bi trebalo da bude najveća pomoć Embapeu koji je konačno dočekao da bude jedini superstar u svlačionici i da se sve vrti oko njega.

Francuski napadački triling kompletira Usman Dembele, koji može biti faktor X ako ga povrede mimoiđu. Kada je zdrav i raspoložen, skoro ga je nemoguće čuvati i otvaraće ogroman prostor Embapeu i Kolo Muaniju. To je već paklena kombinacija...

Nikako ne treba potceniti portugalskog špica Gonsala Ramosa koji je došao na pozajmicu iz Benfike vrednu 80.000.000 evra od narednog leta. Kolo Muani ne sme da se opusti ako misli da ga Portugalac ne izgura iz najjače postave. Sjajan je to napadački kvartet kojem će još pomagati Marko Asensio opet osuđen da bude džoker kao u Realu, talentovani Bredli Barkola kojeg su ugrabili od Liona za 45.000.000 evra i Kang In Li.

U vezi više nema dugogodišnjeg plejmejkera Marka Veratija kojem je Enrike odmah po dolasku u klub poručio da ga ne želi u svlačionici zbog njegovog stila života i da može da traži drugi klub.

Urugvajski pitbul Manuel Ugarte i portugalska radilica Vitinja će biti igrači oko kojih se vrti igra i koji će biti zaduženi za kreaciju. Mnogo trče, agresivni su i sjajni u pasu. Donose više dinamike nego Verati. Enrike je na početku sezone pokazao ozbiljnu ambiciju da treći član veznog reda bude mladi Zair Emri na uštrb iskusnijih zemljaka Solera i Ruiza. Možda je to bilo i potrebno Pari Sen Žermenu. Iznenadna konkurencija od dece kluba.

Komandant Markinjos je u odbrani dobio adekvatnog partnera u vidu Milana Škrinijara iz Intera i Lukasa Ernandeza iz Bajera. S tim što Ernandez trenutno igra kao levi bek usred povrede Nuna Mendeša. Njegova univerzalnost je dodatna vrednost i nudi više opcija Enrikeu. Tu su i snažni Danilo koji sve više igra kao štoper nego kao zadnji vezni, te Kimpembe čija budućnost ne deluje baš svetlo. Hakimi je zacementiran uz desnu aut-liniju, Mukijele je solidna alternativa.

PARI SEN ŽERMEN POBEDNIK GRUPE - 2,10

GRUPA E: Mala Liga Evrope i nijanse između krune i fenjera

PSŽ uprkos dolascima Ernandeza, Škrinijara, Dembelea i Asensija ima problem iskustva, previše je tu mladih igrača koji još nisu ostavili ozbiljan trag u takmičenju kao što je Liga šampiona. Enrikeu će biti potrebno vreme kojeg nema jer u ovakvoj grupi svaki izgubljen bod može biti fatalan. A PSŽ je retko bio u situacijama da strepi za prolaz grupe...

FORMACIJA (4-3-3): Donaruma - Hakimi, Markinjos, Škrinijar, L. Ernandez - Vitinja, Ugarte, Zair Emeri - Dembele, Kolo Muani, Embape.

MILAN – MUĆKANJE NOVOG DNK

Milan je prošle sezone dogurao do polufinala, što je bilo iznad svih čekivanja i ostalo bi zapamćeno kao veliki uspeh da ih upravo tu nije zaustavio baš gradski rival Inter, očitao im lekcije i unizio sve što su do tada uradili. Rosoneri bi verovatno i ove sezone potpisali takav plasman, ali bilo bi još veće iznenađenje da ga ponove.

Sedmostruki prvak Evrope je ovog leta ogranizaciono i strukturno resetovan promenom sportskog sektora i odlascima direktora Maldinija i Masare koji su bili arhitekte onog šampionskog tima iz pretprošle sezone. Američki vlasnici su žrtvovanjem Tonalija obezbedili novac koji je pokrio veći deo dinamičnog prelaznog roka. Kasnije su priznali da im je zasmetala Milanova nemoć u mečevima protiv Čelsija i Intera u Ligi šampiona minule sezone i da su želeli da sklope brži tim.

Za tu ideju su uložili preko 100.000.000 evra u pojačanja i promenili krvnu sliku tima. Ali sve su to rizične opklade u neiskusne talente (Čukvueze, Okafor, Rejnders...) ili igrače koji su bili u silaznim putanjama karijera (Loftus Čik, Pulišić, Jović...). Ekipa je podmlađena, platni spisak redukovan odlascima igrača koji nisu za startnih 11 (Origi, Rebić, De Ketelare, Salemakers, Mesijas...), ali je čini da je razbijen DNK građen prethodnih sezona. Jeste de je Tonali tu jedini veliki gubitak ali deluje da je Milan započeo novi ciklus sa mnogo nepoznatih.

Možda je ideja da se smanji zavisnost od lokomotive Ernandez – Leao po levom boku i poteza veterana Žirua, ali zasad se neki rezultati ne vide. Možda Pulišić ili Rejnders mogu u domaćem prvenstvu protiv manjih rivala da ispune očekivanja, ali deluje da još nisu na nivou za top utakmice. Debakl u derbiju protiv Intera je to pokazao i ogolio sve Milanove probleme. Pre svega sporu odbranu koja će u grupnoj fazi Lige šampiona biti na još većim mukama protiv napadača poput Embapea, Dembelea, Isaka, Adejemija, Alea... Simon Kjer više ne može i to je svima jasno. Preveliko poverenje u mladog Malika Tjaua nosi sa sobom ogroman rizik. On jeste potencijal, ali još nije taj nivo kvaliteta da bude nezamenjiv u štoperskom tandemu. Isto važi za Kalulua. Tomori je tu najkvalitetniji, ali ni on nije svetska klasa. Milanu i te kako neodstaje štoper koji donosi garanciju. A u ovakvoj grupi je to veliki hendikep.

Milan sa druge strane ima auru velikog kluba, ima magiju San Sira koji utorkom i sredom pred 80.000 ljudi može da proguta jače od sebe i ispiše velike noći. A osim tradicije, istorije i nekadašnjeg DNK Lige šampiona, Milan ima i fudbalska oružja kojima može da parira svim u grupi.

Rafael Leao je jedno od najboljih krila sveta i verovatno ne postoji tim u Evropi u kojem ne bi trenutno igrao i pravio razliku. Zastrašujuće je što Portugalac još ima prostora za ogroman napredak i što je to potencijal dostojan materijala za Zlatnu loptu. U nogama ima sve i nekada deluje na miks Ronaldinja i Anrija ali u glavi to nije taj nivo i potrebno je da se uozbilji. Kombinaciji sa brzim vozom Teom Ernandezom je često ubitačna za rivale. Francuz i Portugalac mogu nekad sami protiv svih da stvore šanse u iskreiraju gol bez pomoći drugih.

Njih dvojica su kičma tima koja počinje i završava se sa dvojicom Francuza. Majk Menjan je jedan od najboljih golmana sveta i pravi razliku, a veteran Žiru i dalje ima dodire magije kada potezom okreće utakmicu. Međutim, ne može više da izgura celu sezonu bez adkevatne zamene. A tu leži veliki problem. Okafor i Jović ne deluju da mogu adekvatno da ga odmene. Plan da se napravi balans i sa Pulišićem i Čukvuezeom dobije i desna strana napada kao protivteža Leau i Ernandezu ima logike. Mesijas i Salemakers su zaista bili limit. Amerikanac i Nigerijac imaju potencijal, ali sa prvim je problem previsoko mišljenje o svojim dometima i krhko samopouzdanje, dok drugi osim sirovog talenta i brzine zasad deluje kao taktički nepismen igrač kojem će biti potrebni meseci da shvati gde je došao.

Vezni red je dobio šira pluća i više kilometara sa Loftus Čikom i Rejndersom ali u italijanskim shvatanjima fudbala, taktika je sveto pismo. Taktički su Rade Krunić i Ismail Benaser za obojicu novajlija i trećeg Musu i dalje klasa iznad po razmišljanju, inteligenciji i uticaju na igru. Srednji red će morati da igra mnogo bolju defanzivu ako Pioli želi da začepi prilaze poroznoj štoperskoj liniji. Milan je navikao na utakmice sporijeg ritma u prvenstvu, dok će ga u Ligi šampiona čekati fudbal od 300 na sat. Već u prvom kolu protiv Njukasla na San Siru. Ko izgubi bodove kod kuće, biće u velikim problemima. Milan će odmah morati da ubaci u brzinu više. Pitanje je da li je trenutno sposoban za to.

FORMACIJA (4-3-3): Menjon - Kalabrija, Tomori, Tšau, T. Ernandez - Benaser, Krunić, Loftus Čik - Pulišić, Žiru, Leao.

NJUKASL – POVRATAK MEĐU VELIKE MOMKE

Emiraćani su podigli imperiju u plavom delu Mančestera, Katarci za njima napravili fudbalski zemljotres u Parizu, pa je red bio i na Saudijce. Oni su petromonarhijski barjak poboli na severu Engleske. U uspeha gladnom Njukaslu.

Jedno od najtradicionalnijih uporišta kolevke fudbala se rado bacilo bacilo pod noge Arapima. Njukasl je prethodnih godina vodio bitku za opstanak u Premijer ligi, dva puta i ispadao te se domakao od vrha engleskog fudbala u kojem je nekada bio sa Širerom, Aspriljom, Solanom i ostalim asovima kada su se borili i za titulu. Dolaskom Saudijaca na čelo kluba otvorile su se beskonačne mogućnosti, koje nisu eksploatisane baš tako beskonačno...

Iako se očekivalo da krenu u kupovinu instant uspeha, Arapi u Njukaslu su radili drugačije od onih u Mančesteru i Parizu. Jesu trošili prilično (za pet prelaznih rokova oko 400.000.000) ali nekako je to sve delovalo planski, logično i s nekom dozom ukusa. Nisu pojurili odmah za starletanima svetskog fudbala već su se odlučili da grade ciglu po ciglu i za manje od dve godine su se našli u Ligi šampiona.

Verovali su u Edija Haua kada se očekivalo da dovedu neku trenersku zvezdu. I pogodili su. Nisu žalili novca za neke od većih talenata svetskog fudbala poput Bruna Gimaraisa, Aleksandra Isaka ili Sandra Tonalija, ali je Hau isto tako rešio da izvuče maksimum iz onoga što je zatekao (Žoelinton, Almiron, Longstaf) i da sve to začini ostrvskim fudbalom (Poup, Burn, Barns...).

Napravljen je dobar miks koji je dao odličan rezultat jer Liga šampiona za manje od dve godine je bio neki realan cilj. Možda čak i ranije nego što se očekivalo. Ranije nego što je Nukasl bio spreman za tako nešto.

Ekipa je sve jača, prošlog leta je prirodat onaj kvalitet koji je falio poput Tonalija čime je vezni red dobio drugu dimenziju. Pre svega iskustvo za igranje na međunarodnoj sceni. Opciju za igranje nekog drugog fudbala. Koliko god je Premijer liga internacionalizovana, za Njukasl je evropski fudbal utorkom i sredom nešto novo. Pogotovo za Haua koji nikad nije vodio neki tim u Evropi.

Njukasl ima jakih prvih 11, ima i neke sjajne opcije sa klupe, ali čini se da nema taj fond igrača koji imaju ostali premijerligaški supertimovi. Početak sezone u Premijer ligi je doneo tri vezana poraza, mada je raspored zaista bio težak. Njukasl ima snagu da se opet bori za plasman u četiri najbolja ali je pitanje koliko će snage morati da potroši na evropskom frontu. Pogotovo što je zapao u grupu smrti gde ima najmanje iskustva.

NJUKASL PROLAZI GRUPU - 1,80

Svrake po kvalitetu svakako nisu četvrti šešir, ali s obzirom da ih godinama nije bilo u Evropi, morali su odnekud da krenu ako žele u društvo velikih momaka. Bili su nagazna mina iz poslednjeg šešira i mogli su mnogo bolje da prođu na žrebu, ali sudbina im je namenila teži put. Biće ovo sezona velikih iskušenja za Njukasl ali niko na severu Engleske nema strah od toga. Naprotiv, svi se raduju što su opet bitan faktor na fudbalskoj mapi što će neki od najboljih evropskih timova morati da prežive fantastičnu atmosferu na Sent Džejms Parku koji je predugo čekao na ovako nešto. Njukasl kao kao grad i klub zaslužuje ovako nešto. Ti sjajni navijači to zaslužuju.

Onoga trenutka kada tradicionalne crno-bele Svrake istrče na teren u zelenim dresovima u boji Saudijske Arabije biće to jasan podsetnik ko stoji iza velikog povratka. Ali ni ovi prekoputa neće baš biti u poziciji da osuđuju i kritikuju jer i iza njih stoji nešto slično samo lepše upakovano i bolje izreklamirano.

Ima tu igrača koji pripadaju Ligi šampiona po svemu. Možda golman Nik Poup ne zvuči atraktivno, ali je reč o jako pouzdanom čuvaru mreže. Sven Botman je bolji štoper od Milanovih ili Borusijinih. Fabijen Šer je manje dobar, ali traje. Tu je i supertalentovani Luis Hol iz Čelsijeve fabrike. Desni bek Tripijer ima zavidno evropsko iskustvo, levi Den Burn baš i ne. Tonali – Bruno je poluga na sredini terena koju bi poželeli i mnogo jači klubovi, a problem je povreda odličnog Brazilca Žoelintona koji bi mogao da propusti više od pola grupne faze. Krila Almiron, Gordon i Barns mogu da naprave probleme svima u grupi, a Isak raste u opasnog špica.

Već u prvom kolu gostuju na San Siru i tu mogu da pošaljju preteću poruku za šta su spremni. Paklen tempo ih čeka, videćemo koliko će da izdrže. Povrede i izostanci baš ne bi smeli da im se dešavaju u prvom delu sezone.

FORMACIJA (4-3-3): Poup - Tripijer, Šer, Botman, Target - Gimarais, Tonali, Longstaf - Almiron, Isak, Gordon.

BORUSIJA DORTMUND - TRAUME BUDE NEPOVERENJE

Borusiji se verovati ne može! Nakon onoga što su uradili prošle sezone i onakvog gubitka titule u poslednjem kolu, niko više ne može da proceni mentalnu stabilnost ovog tima. Odnosno, jačinu traume koja sigurno i dalje stanuje u glavama dortmundskih Milionera. I samo je pitanje kada će izaći na površinu. A deluje da izlazi...

Dovoljno im je videti mečeve na startu Bundeslige. Mučenje sa Kelnom i nezaslužena pobeda, remi protiv Bohuma, prokockana pobeda protiv Hajdenhajma, izbunarena pobeda u Frajburgu. Nigde nikakvog kontinuiteta. Neće biti iznenađenje ako ove sezone izvise za Ligu šampiona, jer konkurencija je jača za sjajni Leverkuzen.

Ono po čemu se Borusija ove sezone razlikuje od prethodnih je nedostatak mlade zvezde oko koje će sve da se vrti i koju će masno unovčiti kada procene pravi momenat. Nema više Sanča, Halanda ili Belingema. Ko zna, možda će to jednog dana biti Adejemi, Mukoko, Rejna ili Duranvil. Ali ove sezone je još rano. Nije to taj materijal. A nije više tajna ni da je taj sistem promocije mladih zvezda zasmetao dobrom delu svlačionice. Nemci vole kolektiv i timski duh. U Dortmundu ga često nije bilo prethodnih sezona iako su rezultati bili očekivani.

Vreme Klopove Borusije je najuspešniji period za klub u ovom veku i tada je ekipa bila sjajno razvijen sistem u kojem su segmenti funkcionisali besprekorno. Ova sada Borusija deluje da joj je do nekog takvog savršenstva ostalo baš mnogo. Zato su se možda i odlučili ovog leta za iskustvo u vidu dolazaka Zabicera, Bensabinija i na kraju Filkruga kao staromodnog egzekutora koji će ulaziti da menja način igre. Istina, uložili su u dosta mlađeg Nmeču kao zamenu za Belingema, ali taj momak i te kako ima stvari na kojima bi trebalo da poradi. Pre svega u razmišljanju.

Najkvalitetniji igrač Borusije je Julijan Brant, ali on nije zvezda ili lider koji će da povuče, da okrene sve naglavačke kada ostalima ne ide. Daleko od toga da beži od odgovornosti, međutim on funkcioniše najbolje kada i sistem funkcioniše. Ima Borusija uz Branta još mnogo potencijala u napadu. Sebastijan Ale je konačno u Filkrugu dobio igrača da ga rastereti. Adejemi i Malen mogu biti jako opasni, ali ne pokazuju to baš u kontinuitetu, na prstohvat magije Marka Rojsa i dalje treba računati, a Rejna, Mukoko, Bino Gitens mogu samo biti još bolji. Uvek će tu naći neko raspoložen, golovi i efikasnost ne bi trebalo da budu problem u mečevima bez velikog pritiska.

DORTMUND PROLAZI GRUPU - 2,50

Ali problem Borusije je ono što je iza. Odbrana nikome ne uliva poverenje. Doduše, kriv je tome i Terzićev stil igre koji ostavlja mnogo rizika i prostora pa se Borusijinoj poslednjoj liniji dešavaju kontre protivnika u kojima jedan ili dvojica jure po trojicu ili četvoricu. Novajlija Bensabini bi trebalo koliko-toliko da zakrpi levi bok i ima univerzalne sposobnosti da pomogne i unutra, ali desna strana deluje problematično. Pitanje je i ko je pravi štoperski par i koliko se još može verovati Matsu Humelsu. Šloterbek kao da je zbunjen čekajući standardnog partnera u srcu odbrane. Emre Džan bi u Zabiceru trebalo da dobije veliku pomoć na sredini ali ceo taj deo veznog reda zasad slabije obavlja funkciju zaštite odbrane i preveliki prostor ostaje između te dve linije.

Sa svim tim defanzivnim upitnicima, Borusiji nikako nije bila potrebna ovako teška grupa sa timovima koji ima prebrze ofanzivce i najopasniji su iz tranzicije. Već u prvom kolu na Parku prinčeva može biti dosta neugodno za Borusijin tim koji je daleko od prave forme. A kada krene naopako, onda je teško zaustaviti sunovrat... Borusija će morati da odgovori napadom. A kada se kockice poslože, onda može da bude paklena mašina kao kada je sredinom prošle sezone nanizala gomilu pobeda i povela trku za titulu.

Međutim, ovakva grupa Lige šampiona ne nudi baš mnogo prostora za hvatanje forme i Borusijine šizofrenije. Očekujte neočekivano od tima Edina Terzića.

FORMACIJA (4-3-3): Kobel - Rajerson, Humels, Šloterbek, Bensebaini - Nmeča, Džan, Zabicer - Malen, Ale, Brant.