Groblje slonova - mitsko mesto na kojem su padali velikani

"Dom je tamo gde srce živi", čuveni je citat Gaja Plinijea Sesilija, poznatijeg kao Plinije Mlađi, koji je bio čuveni pravnik, pisac i naučnik starog Rima. Bez sumnje ovo je fraza koja najbolje opisuje dom obožavaoca Sabalera, mesto koje je vremenom izgradilo legendarni i mitski nadimk, rušeći na njemu "slonove" i sejući epove koji će ostati netaknuti prolaskom mnogih generacija u crveno-crnim obeležjima. Njegova priča postala je samo deo Kolonovog života, ne znajući da će u budućnosti ovo mesto postati poprište na kome će izvojevati svoje najupečatljivije trijumfe.

Ovo je priča njemu. O najmisterijoznijem stadionu u svetu fudbala. Mestu gde velikani padaju poput džinova, poput slonova. Ovo je mesto njihovih grobova. Da, ovo je groblje - Groblje slonova!

Prosečan ljubitelj fudbala u Argentini zna da je stadion Atletiko Kolona poznatiji po nadimku nego po zvaničnom imenu - Brigadni General Estanislao Lopez. Popularno "Groblje Slonova" ima više nego određenu evidenciju, koja svoj nadimak maksimalno opravdava. Na ovom polju, Kolon je na kolena bacio 10 timova koji su bili svetski prvaci, poput Santosa, Olimpije, Penjarola, Rasinga, Boke, Rivera, Independijentea, Sao Paula, Estudijantesa i Veleza. Brojka se povećava ako dodamo samo šampione Kopa Libertadores, bez svetske krune, a to su Argentinos Juniorsi, San Lorenco i Atletiko Mineiro. Takođe mora se dodati i istorijska pobeda nad argentinskom nacionalnom selekcijom 7. septembra 1964. godine.

Međutim, mesto na kome se danas nalazi ovo mistično zdanje, nije oduvek bila adresa Sabalera. Kolon je u svojim najranijim počecima koristio teren smešten između ulica Zavalja, Moreno, San Huan i Korijentes u naselju Sančales, u gradu Santa Fe. Sve do marta 1938. godine, kada mu je zemlja na kojoj se nalazio teren, konfiskovana od gradske vlasti zbog neisplaćenog duga. Zbog ove situacije klub je svoje mečeve izmestio na gradski stadion namenjen za atletske sportove u Sitadeli, jednom od krajeva grada. Takođe, naizmenično su koristili stadion "15. april", koji je na kraju pripao njegovom gradskom rivalu Unionu. Čelnici Kolona odlučili su da potraže novo imanje za mesto budućeg stadiona. Ono je moralo da bude u južnom delu grada, zbog samih korena pri nastanku i brojnosti pristalica kluba. Jedina mogućnost koja se pružala svojom rasprostranjenošću bila je u četvrti Sentenario. Odabir mesta za novi stadion izazvao je veliku dozu skepticizma među pristalicama. Naime, zemljište je bilo krajnje nesigurno i nalazilo se uz samu obalu i neretko bi se dešavalo da se na tom mestu reka Salado izlije. Uprkos tome, predsednik Kolona Horasije Sosa u martu 1939. godine otkupio je ovo zemljište.

U novembru 1941. godine otvoreni su predlozi za izgradnju stadiona, kada su i započeti prvi radovi. Do 1946. godine, Kolon je imao sve na putu da dobije svoj dugo očekivani fudbalski objekat. Ali, nešto se nepredviđeno dogodilo 31. marta, kada je ugovorena inauguracija u prijateljskoj utakmici protiv San Lorenca, stadion je bio pod vodama reke Salado. Konačno 7. jula, sedam godina nakon otkupljivanja zemljišta, stadion je svečano otvoren mečom između Kolona i Boke Juniors, pred više od 10.000 ljudi i još mnogo više u okolini objekta.

Krajem godine, tačnije 7. decembra u Santa Fe, je i Eva Peron svečano otvorila novu dečju bolnicu. Nakon toga, trebalo je da izvede početni udarac za klasičan duel između Kolona i Uniona na novom stadionu. Susret je kasnio gotovo sat vremena zbog zauzetog rasporeda i obeveza kojih je prva dama Argentine imala tog dana. Noć je počela da pada, pa je iz tog razloga, drugo poluvreme pomereno za naredni dan. Eva Peron je znala da osluškuje potrebe kluba iz unutrašnjosti zemlje, koji je u svojim redovima okupio veli broj skromnih i radnih ljudi, te je tako na njenu inicijativu Kolon pristupio grupi klubova direktno povezanih sa AFA, a naredne godine zasijali su i reflektori za veštačko osvetljenje. U znak zahvalnosti i svemu što je učinila za ovaj klub, 1952. godine, stadion je poneo naziv "Eva Duarte de Peron".

Nakon vojnog puča pod nazivom "Oslobodilačka Revolucija" kojim je svrgnut Huan Domingo Peron, zabranjena su imena predsednika i njegove supruge, pa je stadion preimenovan u "Brigadni General Estanislao Lopez" u čast argentinskog lidera koji je predsedavao provincijom Santa Fe između 1818. i 1838. godine.

Mit i legenda o "Groblju slonova" rođena je 10. maja 1964. godine, Kolon je postavio svoj prvi spomenik sa imenom Santos. Dovoljno je napomenuti da je u maju iste godine, tim iz Sao Paula imao status brazilskog šampiona, dvostrukog južnoameričkog šampiona i dvostrukog interkontinentalnog šampiona, tj svetskog klupskog prvaka, a sve pod uticajem Edsona Arantesa do Nosimenta, poznatijeg kao Pele, koji se u to vreme smatrao najboljim igračem na planeti.

Na svojoj turneji po Argentini, Santos je pobedio Godoj Kruz, River Plejt, Boku Juniors i Rasing. Štaviše, kada su stigli u Santa Fe, bili su neporaženi na predhodne 43 utakmice. Da bi uopšte takav tim prepun zvezda, izašao na teren u nekoj prijateljskoj utakmici, bilo je neophodno da klub koji ga izaziva na dvoboj, uplati 2.500.000 pezosa, kao garant za osiguranje i zaštitu Santosovih igrača od povreda.

Kolon je te godine ukazom unapređen iz C u B diviziju, u to vreme drugu kategoriju argentinskog fudbala, a tadašnji predsednik Italo Himenez odlučio je da na proslavu promocije pozove najbolji tim na svetu. Na dan meča protiv brazilskog tima procenjuje se da je bilo oko 5.000 gledalaca više nego što je kapacitet stadiona mogao da prihvati

"Kada smo se presvlačili u svlačionici, naš golman Rene Romero, rekao mi je - Ne znam zašto nas teraju da igramo ovu utakmicu, kada će nam dati dest golova. A ja da bi dodatno zadirkivao onako uznemirenog, rekao sam mu – Ne, pobedićemo ih", prisetio se Norberto Serenoti, jedan od tadašnjih članova ekipe Kolona.

Trener Sabalera bio je Hose Kanteli koji je igračima pre izlaska na teren rekao: "Da li ih se plašite? Pa I njih ima jedanaest, samo treba da postignemo gol više i pobedićemo".

Santos je poveo golom Pelea u 37 minutu, a do kraja prvog poluvremena pamti se i njegov silovit šut sa gotovo polovine terena, kada je lopta pogodivši prečku, napustila, ne polje, već čitav stadion preletevši tribine. Kolon je izjednačio preko Fernanda Lopeza, kojeg je proigrao Serenoti, omogućivši mu da se nađe sam ispred golmana Gilmara. Na tri minuta do kraja susreta, Luis Lopez se sjurio niz desno krilo i poslao precizan centaršut pravo na glavu Demetrija Gomeza, koji po drugi put smešta loptu iza leđa golmana brazilskog tima, izazivajući delirijum navijača Sabalerosa.

Revanš je počeo da postoji od trenutka kada je sudija Migel Komesanja označio kraj utakmice. Santos je nekoliko puta pozivao Kolon na revanš i gostovanje u Sao Paulu. Ali Kolon se nije odazvao. Mit je bio rođen. Ne krijući razloge i prema tadašnjem predsedniku kluba Italu Himnezu, nije bilo potrebe da se to stavi na kocku.

"Da igramo ponovo, postigli bi nam gol za svakog igrača", smejao se Serenoti.

Demetrio Ploto Gomez, čovek koji je postigao pobedonosni gol, preminuo je 2013. godine u 78. godini života, kao član uprave Kolona. Ostao je upamćen po tome što je uvek nosio majicu na kojoj je pisalo "Pobedio sam Santos i Pelea"!

Kažu da se svega dva puta u štampariji najčitanijeg lista u Argentini "El Litoral" začulo zvono, kao zvučni signal za zaustavljanje procesa. Drugi put se to dogodilo nakon atentata i smrti Džona Kenedija, a prvi put kada je Kolon tukao Santos. Vest koja se kao grom prolomila Santa Feom, potom i celom Argentinom, a na posletku i čitavim svetom.

Uprkos posledicama koje je ovaj trijumf imao u svetu fudbala, ime "Groblje Slonova" nije zaživelo odmah nakon dobijenog susreta, ali se po prvi put pojavilo u javnosti. Ime je stvrio novinar Anhel Hose Gutijerez iz pomenutog lista "El Litoral".

Priča kaže da se nadimak ustalio četiri meseci kasnije, nakon još jednog susreta za pamćenje. Ovoga puta, maleni Kolon savladao je nacionalnu selekciju Argentine sa 2:0, koja je u junu iste godine, postala prvak četiri nacije, na turniru koji se održavao u Brazilu, a naslov su poneli upravo savladavši domaćina.

Dva meseca kasnije, 9. novembra savladan je i River Plejt sa 2:1, a zatim su redom padali velikani argentinskog fudbala: Rasing, Independijente, San Lorenco, Boka Juniors, Estudijantes, a 1967. podignuta je još jedna ploča sa imenom tadašnjeg osvajača Kopa Libertadores, Penjarola.

Spisak velikana koji su svoje kosti ostavili na Groblju slonova, nastavio je da se piše i narednih decenija. Pored već navedenih pobeda nad Santosom , selekcijom Argentine i Penjerolom, evo još nekih imena i datuma:

- 8. decembar 1968, Rasing: Kao osvajač Kopa Libertadores i Interkontinentalnog kupa protiv prvaka Evrope, škotskog Seltika 1967. godine

- 27. jula 1970, Estudijantes: Kao trostruki šampion Kopa Libertadores i osvajač Interkontinentalnog kupa protiv Mančester Junajteda

- 15. jun 1975, Independijente: Kao četvorostruki šampion Kopa Libertadores, osvajač dva Međuamerička kupa i Interkontinentalnog kupa.

- 23. novembar 1996, Velez Sarsfild: Kao šampion Kopa Libertadores i Interkontinentalnog kupa protiv Milana 1995, a kasnije će osvojiti u Libertadores Super Kup

- 11. maj 1997, River Plejt: Kao šampion Kopa Libertadores iz 1996 godine protiv Amerike iz Kalija

- 14. oktobar 2000, San Lorenco: kao osvajač Kopa Merkosur i Kopa Sudamerikane

- 7. decembar 2003, Boka Juniors: kao šampion Kopa Libertadores za 2003, a samo par dana kasnije i osvajač Interkontinentalnog kupa protiv Milana

- 7. oktobar 2004, Boka Juniors: kao osvajač Kopa Libertadores za 2004, a kasnije i Kopa Sudamerikane

- 22. oktobar 2018, River Plejt: kao neporažen tim na predhodna 32 odigrana susrerta, a krajem iste godine poneće svoj četvrti naslov Kopa Libertadores.

Mit i legenda ovog stadiona, godinama su prerasli u sujeverje. Kao dodatna izmaglica protkana mistikom koja se obavila oko ovog zdanja, stvar je začinjena neobičnim događajem koji se odigrao pre par godina, kada je sigurnosna kamera zabeležila čudan događaj na stadionu. Naime, čovek koji je radio na održavanju travnate podloge bio je sam na polju za igru. U jednom trenutku dok je upravljao samohodnom kosačicom, zaustavio se i glavom bez obzira pobegao sa terena, na kraju i stadion, dok je sve to zabeleženo na snimku sigurnosnih kamera. Na pitanje čelnih ljudi unutar kluba, šat se dogodilo te večeri, čovek je odgovorio kako je u jednom trenutku video nagličasti oblik poput duha koji je stajao pored gola na južnoj strani stadiona.

Ne bi to bilo ništa čudno, jer i luđe stvari su se dešavale širom južnoameričkog kontinenta, da se desetak godina ranije nije dogodio sličan incident, ovoga puta pred prepunim tribinama stadiona. U okviru 4. kola Aperture za 1998. godinu, u jednom veoma čudnom meču sastali su se Kolon i Rosario Sentral. Viđena su čak tri penala koja su Sabalerosi realizovali u svoju korist,a krajnji ishod bio je čak 4:0 u za crveno-crne. Međutim, ostao je upamćen i jedan drugi detalj sa tog meča. Naime, u jednom trenutku napadač Sentrala, Rafael Pierući našao se oči u oči sa čuvarom mreže Leonardom Dijazom i umesto da na bilo koji način pokuša da savlda golmana domaće ekipe, ofanzivac se ukopao, a na posletku i spetljao sa loptom, koju mu je Dijaz rukama izvadio iz nogu. Prebledo lik Pierućija nastavio je da se okreće preko ramena gledajući ka golu protivnika. Kada je par dana kasnije gostovao na lokalnom radiju, na pitanje spikera, šta se dogodilo u tom trenutku, jer da je postignut gol, vrlo verovatno bi susret išao drugačijim tokom, Pierući je odgovorio: "Znam da mi nećete poverovati, ali tamo je stajao duh. Nije imao lik. Ali jasno sam video, kako mi se smeje u lice".

Na jednom od ulaza na tribinu gde se okupljaju najvatrenije pristalice Kolona, pod okriljem grupe "Los de Siempre", stoji natpis koji govori: "En este Cementerio no se llora, se alienta" - "Na ovom groblju se ne plače, ovde se ohrabruje"!

Noćas od 01.30 u okviru drugog kola Liga Kupa, na “Groblju slonova”, gostuje još jedan argentinski velikan, San Lorenco. Gavranovi iz Almagra poslednju put su ovde triumfovali još 14. maja 2016. godine, a da li će noćas bolje proći za razliku od predhodnih slučajeva, ostaje da se vidi. Imajući u vidu da ove ptice često viđamo na sličnim ukletim mestima.

Piše: Đorđe Radonjić

LIGA KUP ARGENTINE – 2. KOLO

Petak

Himnasija La Plata – Taljeres Kordoba 3:0 (1:0)

/Vajgandt 5, Aleman 66pen, Barios 87/

Subota

Arsenal Sarandi – Banfild 0:2 (0:0)

/Galopo 47, 50/

Godoj Kruz – Estudijantes 0:2 (0:0)

/Dijaz 49, Sabag 89/

Lanus – Defensa i Hustisija 2:1 (2:1)

/Belmonte 5, Sand 32 - Romero 27/

Rasing - Aldosivi 2:2 (0:1)

/Kopeti 56, Čankalaj 86 - Masijel 35, Andrada 62/

Nedelja

River Plejt - Rosario 3:0 (1:0)

/Bore 37, Montijel 57, De la Kruz 64/

Argentinos Juniors - Platense 0:1 (0:0)

/Pereira Dijaz 84/

Sarmijento - Velez 1:2 (0:1)

/Tores 90+5 - Hanson 12, Almada 63/

Patronato - Independijente 0:1 (0:0)

/Insauralde 71/

Ponedeljak

Njuels Old Bojs - Boka Juniors 0:1 (0:0)

/Izgjuerdoz 71/

Atletiko Tukuman - Sentral Kordoba 1:2 (1:1)

/Loti 15 - Himenez 44, Sekeira 88/

Urakan - Union Santa Fe 1:1 (1:1)

/Čavez 26pen - Kanete 21/

Utorak

01.30: (2,75) Kolon (2,80) San Lorenco (2,75)

*** kvote su podložne promenama