Grobelar: "Zalio" sam stative na Enfildu da bih skinuo prokletstvo!

Za golmane se oduvek znalo da su posebna sorta, ali Brus Grobelar je i tu dobrano pomerio granice.

Liverpulova legenda čuvena je po svojoj ekscentričnosti, decenijama se prepričavaju njegovi gegovi i ispadi kako na terenu, tako i van njega. Kao ono kad se pobio s Meknamanamanom usred Mersisajd derbija ili kad je glumio jegulju (ili špagete, od volje vam) u nezaboravnoj penal seriji finala Kupa šampiona protiv Rome. Ipak, malo ko je znao da je Grobelar na samo njemu svojstven, bizaran način pokušao da skine, kako tvrdi, prokletstvo sa Liverpula i pomogne mu da konačno osvoji Premijer ligu.

U ispovesti za The Athletic zimbabveanski čuvar mreže ispričao je da se 2020. titula posle ravno 30 godina vratila na Enfild zahvaljujući njegovom - urinu?!?

"Posle revijalnog meča odigranog u moju čast 1992, jedan vrač iz Zimbabvea je na svečanoj večeri uzeo mikrofon i rekao: "Ne budete li imali u svojim redovima Brusa Grobelara, čoveka iz džungle, nikada nećete osvojiti prvenstvo". I ja sam napustio klub, putovao po celom svetu... Liverpul nikada posle nije osvojio domaću titulu, pa sam shvatio da moram nešto da preduzmem. U Africi bi se takav problem rešio tako što biste doveli četiri igrača i svaki bi imao zadatak da "zalije" po jednu stativu. I tako ti se ja posle jedne utakmice Liverpula pre dve sezone spustim do Kopa i terena ne bih li "zalio" dve stative, ali me izbaci radnik obezbeđenja! Pokušao sam da mu objasnim da moram to da obavim na oba gola na Enfildu, ali on mi je samo rekao: "Ne, letiš odavde". Te sezone smo na kraju završili kao drugi, iza Mančester sitija“, naveo je Grobelar i dodao da mu se upornost na kraju ipak isplatila, na radost armije Liverpulovih navijača.

"Pozvan sam na jedan meč biznis lige koji se igrao baš na Enfildu kad mi je prišao jedan poznati navijač i rekao mi - sad je prilika, dovrši svoju misiju! Otišao sam do toaleta, ispraznio bocu s vodom i urinirao u nju. Izašao sam i "poprskao" stative na oba gola. Te sezone smo osvojili ligu i od tog dana nadalje nismo izgubili nijednu ligašku utakmicu kod kuće".

Pre fudbalske karijere, Grobelar se kao regularni vojnik borio u Rodezijskom ratu 70-ih, proveo je 11 meseci progoneći neprijatelje i ubijajući ih ...

"Najgore je bilo ući u helikopter, znajući da ću biti ubačen u logor od 2.000 neprijateljskih vojnika i ne znajući da li ću se ikada vratiti odatle živ. Kad se sve završilo, drugi najstrašniji trenutak je bio kada su mi rekli da ne mogu još da se "skinem" iz armije. Srećom, bila je to samo nečija šala".

Ako mislite da je to jedina ludačka priča koju Grobelar ima u rukavu, razmislite još jednom... Tokom godina ne samo da je naučio da kroti protivničke šuteve, već i kobre. Da, dobro ste pročitali, prave pravcate zmije...

"Što se tiče kobre, nikada je nisam ubio, ali sam je ulovio. Zmiju je najlakše uloviti golim rukama", objašnjava Grobelar. "Kada kobra stoji, napašće samo tačno ispred sebe, tako da ona ima domet koliko je dugačka plus još možda 15 centimetara, na toj daljini treba da se držite podalje od kobre kada se suočite sa njom. Ne ide ona za vama poput crne mambe. Kada kobra stoji, treba da stanete ispred nje i zamajavate je jednom rukom s prednje strane, dok drugom rukom posežete oko nje i udarate je snažno po potiljku. Kad je udarite po potiljku, on padne na zemlju i tada možete samo staviti nogu na nju i podići je. To mi se dogodilo nekoliko puta kada sam bio u Africi. Prosto, podignete zmiju i odnesete je na drugo mesto. Ne želite da vam kobre smetaju na golf terenu , priča hladnokrvno nekadašnja Liverpulova "jedinica" kao da je reč o postavljanju kod izvođenja kornera, a ne o hvatanju zveri.

Zato i ne čudi uopšte što se vođen svojim avanturističkim duhom, osim u ulozi krotitelja zmija, oprobao i kao vozač autobusa u Danskoj. Doduše, posle čašice-dve, tri, četiri...

"Bili smo u Koldingu na pripremnoj utakmici pred početak sezone. Odseli smo u jednoj staroj seoskoj kući, koja je pretvorena u hotel. Posle meča smo se istuširali, sredili i vozač nas je autobusom odveo u grad. Otišli ​​smo u pab, popili nekoliko pića, a zatim odatle smo otišli ​​u diskoteku pre nego što smo izbačeni. Tražili smo vozača, ali ispostavilo se da je besan. Pa smo ga mi lepo na silu uhvatili i na rukama odneli do autobusa... Uzeo sam ključeve i odvezao autobus nazad do hotela!", navodi Grobelar, koji je onomad bio dovoljno lud da se sa saigračima opkladi da će skočiti u kadu u svlačionici na Enfildu u kojoj je bila tek koja kap vode, i to direktno na stomak:

"O da, nije mi bio nikakav problem da zaronim u kadu sa jedva malo vode. To je bio skok na trbuh. Kladio sam se pola ekipe. Uvek bi me izazivali govoreći mi "ne možeš ti to", a ja bih im odgovarao "oh, još kako mogu". Ma, to je sve bila samo jedna moja velika, lepa predstava", zaključio je Grobelar.