Grant o Humskoj: Uprava nije htela da dovede dvojicu igrača, verovao sam da je Šćepović za Premijer ligu

Dobro pamti sve. Kao što Grobari pevaju, tako se i Avram Grant svega seća. Do detalja. Iako mu je 68 godina, Izraelcu mozak radi kao sat dok lista memoare profesionalnog boravka u Beogradu.

Povremeno dođe neobavezno, u privatnu posetu, pošto ima biznis planove u glavnom gradu Srbije, koji mu je ostao u dobroj uspomeni tokom kratkotrajnog boravka u Partizanu. Stigao je u januaru 2012, ostao samo šest meseci, priveo kraju prvenstvenu trku, pošto mu je prethodnik Aleksandar Stanojević ostavio deset bodova prednosti i dan danas sa ogromnim poštovanjem govori o periodu na Topčiderskom brdu, na koji se nedavno vradio da posmatra uživo 171. večiti derbi.

Ovoga puta iz lože, odakle je gledao pobedu Partizana nad Crvenom zvezdom (2:1) u utakmici sa dosta tenzije.

„Volim da radim pod pritiskom, jer te on tera da postigneš velike rezultate. Partizan je takav klub, sa dosta pritiska. U redu je da se pobeđuje, a kad se osvoji samo bod, onda... Sećam se debija u Novom Pazar, bilo je 1:1 i svi su se pitali šta se desilo Partizanu. Bila je to moja greška. Na pripremama sam hteo da igramo kao Barselona, negujemo pas igru, dok to na terenu u Novom Pazaru nije bilo izvodljivo, pošto je neravan, nismo mogli da se dodajemo valjano. Zato sam rekao momcima posle prvog poluvremena: „Zaboravite na fudbal, idemo sad na duge lopte“. Posle toga smo imali još jedan nerešen ishod kod kuće, ali osim toga smo bili dobri. Više volim pritisak, da me gura ka nečemu, nego da sam ušuškan u sredini tabele, a da nema pritiska“, istakao je Grant tokom razgovora za Jutjub kanal Partizana.

Sa Avramom na klupi crno-beli su odigrali samo 16 utakmica, 11 dobili, dve igrali nerešeno, a pretrpeli tri poraza. Sve od večitog rivala.

„U Partizanovoj tradiciji je negovanje kvalitetnog fudbala. U moje vreme nas je išao pas, svaki gol je bio fantastičan, a nije nam bilo lako, jer su svi timovi, čak i Crvena zvezda, igrali zatvoreno. Naročito je teško bilo na gostovanjima, na ne baš dobrim terenima, ali smo se držali našeg stila. Crno-beli imaju sjajnih talenata, da bi se pokazali potrebni su im kvalitetni teren, kao što je i plesačima potrebna pozornica da bi pokazli sve što znaju. Srpski fudbal ima dosta talenata“.

Kao što je u vreme Avrama Granta bio Lazar Marković, kao i njegov generacijski drug Aleksandar Mitrović.

„Dok sam bio u Partizanu, trener mladog tima (Vuk Rašović, op) mi je stalno ukazivao da obratim pažnju na Mitrovića. I čim sam ga prvi put video bilo je jasno da je dobar fudbaler, samo što je tad bio baš mlad da bih ga ubacio među prvotimce. Trener Rašović mi je ponavljao da će Mitar biti veliki špic. Lazar Marković je imao sjajna potencijal, bio je baš brz. Sve dok se nije povredio, za Marka Šćepovića sam bio siguran da će igrati u Engleskoj. Imali smo tad i Vukića, koji nije bio baš mlad, ali jeste dobar. Promovisali smo neke momke iz podmlatka, pojedini su stigli i do reprezentacije, igrali smo baš dobro i bio sam uveran da bismo se pokazali u Evropi, da smo doveli dvojicu igrača u prelaznom roku, ali sam otišao“.

Tadašnji predsednik kluba Dragan Đurić želeo je promenu na klupi, pa je došlo do prekida saradnje, ali se druga strana nije čula, a tiče se Grantovog otkrića kako su čelnici zakazali na polju angažmana novajljija.

„Jedan od razloga odlaska je bio taj što uprava nije želela da angažuje te fudbalere. Bila je to greška. Imali smo tehnički potkovane igrače, samo nam je nedostajala ravnoteža u smislu snage. Nažalost, bio sam u pravu, jer je Partizan tog leta ispao iz kvalifikacija za Ligu šampiona od AEL-a, iako sam siguran da je bio bolji tim od Kiprana“.

Avram Grant: Pred Mundijal me zvali da budem selektor Srbije

Vremena su se promenila, ali u Humskoj i dalje gledaju isto na tehnički doterane pojedince, kakav je Grantov zemljak, Bibars Natho.

„Izvanredan fudbaler i sjajna osoba. Izuzetno je pametan, posvećen... Otkriću vam tajnu, još 2006. kad mu je bilo samo 16 godina, hteo sam da ga dovedem u Portsmut i prebacim u prvi tim, ali je bio mlad. Svakako je jedan od meni omiljenih igrača. Veliko je ime u Izraelu, nije lako biti kapiten reprezentacije, jer je tradicija da traku nose Jerveji, a on je prvi musliman sa trakom, što znači da poseduje nešto. Sa moskovskim CSKA je osvajao trofeje. Za svlačionicu je dragocen, jedan od najboljih. Povremeno razgovaramo, znam da voli Srbiju i moguće da će nastaviti da živi u Beogradu po okončanju karijere. I ja imam stan ovde. Lako je voditi dobre ljude... Volim da procenjujem ljude na osnovu toga kako se snalaze u teškim situacijama. Bibars je odličan primer toga“, dodao je Grant.

GOVORILI SU DA BANE NE MOŽE DA IGRA BEKA, A JA KAŽEM ROMANU - MOŽE

Veze Avrama Granta i Srbije počele su još pre 16 godina, kad je uticao da bivšeg reprezentativca, Branislava Ivanovića, Čelsi kupi od moskovske Lokomotive za 12.000 evra.

„Išao sam da ga gledam uživo, igrao je jednog od trojice štopera, a u pređašnjim izveštajima je pisalo kako ne može da se snađe na poziciji desnog beka. Pozvao sam Romana Abramoviča i saopštio mu da može da dejstvuje i na tom mestu. Doveli smo ga, iako je cena bila veća od očekivane, pošto su znali da sam došao da ga gledam uživo i moj odnos sa Abramovičem. Sve vreme sam bio uveren da je Ivanović dobar i zato sam kao ludak upinjao da ga Čelsi angažuje“, ispričao je Izraelac.