Goreli su nebo i zemlja

River Plejt nije uspeo. Nije bio ni blizu. Ni sve naprirodne trenerske moći Marsela Galjarda nisu mogle da serviraju novo čudo za velikana iz Nunjeza. Atletiko Minero je bolji i jači. I tu nema dileme. Nakon 3:0 u Belo Orizonteu, Brazilci su sinoć odoleli u paklu Monumentala i sa 0:0 zasluženo otišli u finale Kopa Libertadores.

Galjardo i njegovi izabranici nisu otišli preko granica sopstvenih mogućnost i napravili podvig, ali Riverovi navijači jesu. Nadrealne scene sa Monumentala su sinoć obišle fudbalsku planetu… Momenat kada igrači Atletiko Mineira izlaze na teren pred 85.000 ljudi (bilo je više, ali nije u redu javno priznati) više je ličio na pojas Gaze nego na fudbalsku utakmicu.

Zaiskrilo je sa svih strana i lepotica ovalnog oblika se za tili čas pretvorila u vulkansko grotlo. Na hiljade baklji i vatrometa se istovremeno upalilo i napravilo ambijent kakav na fudbalskoj utakmici nije viđen godinama. Možda i decenijama… Golova nije bilo, ali pesma nije prestajala. Negde u 85. minutu kada je svima bilo jasno da je gotovo, Marselo Galjardo se okrenuo ka tribinama i iskrenim apaluzom se zahvalio ljudima koji čine klub tim što jeste.

Navikli smo da Argentinci prave spektakularne atmosfere na tribinama, ali Riverovi navijači su sinoć prevazišli granice. Pedantni hroničari u Argentini tvrde da je nešto slično na Riverovim utakmicama viđeno samo u u finalu Kopa Libertadores 1996. godine. Tada su Milioneri dočekali Ameriku Kali nakon minimalnog poraza u prvom meču u Kolumbiji. Ludačka vera u preokret je tada ispunila Monumental i River je slavio 2:0 uz dva gola 21-godišnjeg Ernana Krespa. Ta atmosfera se smatra najboljom u istoriji Riverovih utakmica i sada javnost u Argentini poredi sinoćni ambijent sa tadašnjim. Snimci su tu, pa procenite…

Podsetimo, prekjuče su Riverovi navijači došli u velikom broju i na poslednji trening pred okršaj sa Atletiko Mineirom da pruže podršku i pojačaju veru Galjarda i ekipe. Bilo ih je oko 25.000. Na treningu?!