Goreće Rabat, goreće Afrika

I pre nedelju dana je bilo zanimljivo u Pretoriji, kada je u prvoj utakmici finala Lige šampiona Mamelodi Sandauns savladao FAR sa 1:0. Tada je nekoliko hiljada navijača marokanskog predstavnika napravilo haos u Južnoj Africi, u jednom trenutku se sukobilo sa policijom.

Revanš je na programu ove nedelje od 21.00 časova u Rabatu. Ako mislite da su Marokanci napravili vruću atmosferu sa nekoliko hiljada ljudi, onda možete da zamislite šta tek čeka Mamelodi u Rabatu. Na stadion “Princ Mulaj Abdala” staje 69.500 gledalaca. Velika većina biće neprijateljski nastrojena.

Takvo okruženje je i neophodno timu koji trenira Portugalac Alešandre Santos. FAR mora da juri gol zaostatka, a Mamelodi će uraditi sve što je do njega da umrtvi ovaj meč. To je već tradicionalno za završnicu afričkog elitnog fudbala.

Tamo još uvek važi pravilo gola u gostima. Zato, uvek se igra oprezno, sa puno faulova i malo šansi. Zasad pogodak Obrija Modibe iz 37. minuta prve utakmice pravi ogromnu prednost u korist Južnoafikanaca. Marokanci će to probati da nadoknade na buku.
“Svi u timu znamo kolika je odgovornost na našim ramenima. Čast je nositi ovaj dres i predstavljati klub u finalu Lige šampiona. To je san svakog igrača. Na nama je sada obaveza da uradimo sve što je do nas da pred našim navijačima podignemo titulu. Izgubili smo prvu utakmicu, ali to je samo prvo poluvreme finala. Sada, uz božiju volju, zadržaćemo kontinentalnu krunu u Rabatu”, poručio je fudbaler FAR-a Anas Bah.

21.00: (2,15) FAR Rabat (3,15) Mamelodi Sandauns (3,35) - prvi meč 0:1

Za oba tima ovo prilika da dođu do druge krune. Prvi ju je uzeo FAR, 1985. godine pobedom nad Bilimom iz Demokratske Republike Kongo (tada Zair) sa ukupnih 6:3. Mamelodi Sandauns je 2016. godine napravio veliko iznenađenje, pobedio je egipatskog velikana Zamalek sa ukupnih 3:1 i tako postao tek drugi kontinentalni prvak iz Južne Afrike, posle Orlando Pajratsa (1995).

Mamelodi je još dvaput igrao finala. Poražen je 2001. godine od Al Ahlija iz Kaira (1:4), a prošle sezone takođe od egipatskog tima Piramidsa (2:3). Oba finala tada je takođe počinjao utakmicama kod kuće, na Mamelodijevom terenu je oba puta bilo 1:1, posle čega su Egipćani pobeđivali pred svojim navijačima.