Čikito Romero - Argentina mu duguje kolektivno izvinjenje, a Van Gal verovatno proklinje leto 2007. kada ga je kupio
Vreme čitanja: 4min | čet. 10.07.14. | 01:34
Bilo koji Argentinac bi vam uoči Mundijala rekao da se najviše plaši svog golmana koji je rezerva u Monaku. A, ne tako davno je sa Gaučosima osvojio svetsku titulu na Mundijalitu, a sa Van Galom titulu u Holandiji posle serije od 950 minuta bez primljenog gola
Kada bi bilo kojeg Argentinca tokom Mundijala pitali šta je slaba tačka njihove reprezentacije, uglavnom je odgovor bio isti: Serhio Romero. Golman Gaučosa je reprezentativac koji je posle Mesija trpeo najveći pritisak u Argentini. Niko nije verovao u njega, samo su tužno konstatovali da nemaju boljeg od njega. Ceo Mundijal je prošao u znaku Latinoameričkih golmana poput Očoe, Navasa, Brava, Cezara, Ospine... Na Romera niko nije obraćao pažnju. Rezervista u Monaku, koji je u prošloj sezoni branio u samo tri prvenstvena meča.
Izabrane vesti
Sve nade su polagane u Mesija, Aguera, Iguaina, Di Mariju, Maskerana... Niko nije heto da zamišlja situaciju u kojoj će sve zavisiti od Serhija Romera. Pogotovo penal seriju, s obzirom da su Gaučosi na prethodnoj (protiv Nemačke 2006.) eliminisani.
I tako je sudbina htela da Romero večeras bude poslednja nada svakog Argentinca koji je zadržavajući dah razmišljao da li konačno posle Maradone neko može da povede njihovu reprezentaciju ka svetskom tronu.
Na drugoj strani, stajao je Luj Van Gal. Verovatno proklinjući leto 2007. godine kada je Serhija Romera doveo u svoj AZ Alkmar i otvorio mu vrata Holandije i Evrope. Njegov njuh za talente mu se večeras obio o glavu. Tog leta je Argentina postala prvak sveta na Mundijalitu za igrače do 20 godina, a dok su se ostali skauti otimali za Aguera, Di Mariju, Banegu, Zaratea, Insuu i ostale argentinske zvezdice, Van Galova jedina želja je bio golman koji je u sedam mečeva primio samo dva gola. Momak kojeg je Čolo Simeone u Rasingu već lansirao u prvog golmana.
„Kada sam konačno stigao na aerodrom u Holandiji, bio sam u mrtav umoran, utegnut u odelo i samo sam čekao da se dokopam hotela i kreveta. Planirao sam da se sutra priključim ekipi na pripremama u Nemačkoj. Ali, Van Gal je poslao vozača i automobil po mene i posle tri sata vožnje sam se obreo kod njih u Nemačkoj. Čekao me je i kada smo se pozdravili, samo mi je rekao da skinem odelo, zadužim rukavice i priključim se popodnevnom treningu“, prepričavao je Romero dolazak u AZ Alkmar uoči duela sa Holandijom.
Na početku je bio treći golman, ali je vremenom uverio Van Gala da je najbolji izbor i ubedio ga da se reši Vatermana i Didulice koji su se do tada borili za "jedinicu". U istorijskoj sezoni kada je AZ Alkmar u poslednjem kolu na neverovatan način osvojio titulu, Romero je bio Van Galov momak od zlata. Napravio je seriju od 950 minuta u kojoj nije primio gol što je bio rekord holandskog fudbala i četvrti najduži niz na svetskoj rang listi.
„Van Gal i tadašnji cimer Džermejn Lens su ljudi koji su mi najviše pomogli po dolasku u Evropu. Pravilo je bilo da se u svlačionici priča holandski, ali je Van Gal sa mnom pričao na španskom da mi olakša. Mnogo mu dugujem i mnogo sam mu zahvalan“, nije propuštao priliku Romero da se zahvali nekadašnjem učitelju.
Večeras smo videli i kako mu se zahvalio. Sa dve sjajne odbrane u penal seriji je potvrdio reputaciju majstora za penale. Tokom profesionalne karijere, Romero je došao do bilansa od 22 odsto odbranjenih penala. Van Gal je znao šta ga čeka. Pogotovo što je zbog ranije potrošene tri izmene ostao bez šanse da uvede Krula i imao na golu Silesena koji nije odbranio nijedan od 16 penala koliko su mu protivnički igrači šutirali tokom karijere.
„Ja sam ga naučio da brani penale“, tužno je večeras konstatovao Luj van Gal.
Argentina je dobila svog novog heroja. Pre 24 godine su na penal ruletu u Firenci slavili Goikoečeu koji je odbranio penale Hadžibegiću i Brnovću, večeras duguju kolektivno izvinjenje momku čija se greška samo čekala da ga etiketiraju kao novog argentinskog prokletnika među stativama s obzirom na mučnu istoriju koju imaju sa čuvarima mreže. Večeras je momak sa nadimkom Čikito pokazao da Argentina nisu samo Mesi, Di Marija i Iguain. Poklonio je svojoj zemlji i narodu noć za nezaborav, a Mesiju šansu da konačno stane uz rame Maradoni.
Čikito je u šest utakmica na Mundijalu primio samo tri gola, fantastično komandovao odbranom koju su mnogi ismevali uoči prvenstva i sada mu „samo“ ostaje da zaustavi nemačku artiljeriju i stane u red besmrtnih gde su do sada svoje mesto imale samo golmanske legende Filjol i Pumpido.
A, valjda se i oni u Monaku sete kakvog golmana imaju i shvate da su imali sreće kada je Viktor Valdes povredio koleno i nije potpisao ugovor vredan 12 miliona evra po sezoni.
(FOTO: Action images)