Godin: Ovaj Atletiko podseća na šampionski, pre penzije želim na četvrto Svetsko prvenstvo

Tokom devet godina provedenih u Atletiku iz Madrida Dijego Godin je kao stub odbrane ostavio zapažen trag i znatno uticao na fenomenalni period Jorgandžija. Ipak, pred početak prethodne sezone štoper je kao slobodan igrač napustio Španiju i preselio se u Inter, odakle je godinu dana kasnije otišao u Kaljari iz kojeg se za As osvrnuo na dane provedene u timu Dijega Simeonea, ali i na aktuelnu situaciju na Pirinejima i Apeninima.

Iskusni defanzivac se posle godina uspeha, po dolasku na Sardiniju našao u poziciji da se bori za opstanak što mu je prethodnih godina bilo potpuno nepoznata uloga.

"Na početku karijere u Seru, u Urugvaju, doživljavao sam slične situacije, ali sam tada bio mlađi, bez iskustva. Posle toliko godina u Evropi u borbi za trofeje, teže je jer sam došao u Kaljari da pokušam da pomognem. Ideja je bila da dam doprinos u klubu sa ambicijom da se plasiramo u Ligu Evrope, da napravimo korak dalje, bila je to želja predsednika. Ipak, ušli smo situaciju koja unosi nelagodu i nervozu čak i za mene koji sam jedan od veterana ekipe. Ovakve situacije zahtevaju odgovornost, a ja sam je preuzeo i živim s njom. Do kraja nam predstoji napeta borba za opstanak", rekao je Godin.

Urugvajac je u Kaljari stigao iz redova Nerazura kao slobodan igrač, posle samo godinu dana saradnje.

"Mislio sam da ću igrati u sredini poslednje linije, gde sam najviše navikao i gde se osećam najprijatnije. Ipak, morao sam da se prilagodim drugoj ulozi, da promenim mentalitet i telesnu građu što iziskuje ogroman napor sa 33 i 34 godine. Ipak, uradio sam šta je bilo potrebno, te sam u većini utakmica dobijao minute. Dobijam poruke naklonosti navijača Intera i to nije slučajnost, nije bilo lako zaraditi to poštovanje".

Sa 35 godina, Godin je svestan da ispisuje poslednje stranice bogate karijere, ali ga trka sa vremenom ne sprečava da ima visoke ambicije.

"Ne znam da li su mi ostale dve, tri ili četiri godine. Idem iz sezone u sezonu i veliki cilj mi je da pomognem Kaljariju da se spase. Odluku o dolasku sam doneo zajedno sa porodicom. Kao kapiten i vođa reprezentacije želim da vodim Urugvaj na još jedno Svetsko prvenstvo, četvrto u karijeri. To je za godinu i po dana, nije daleko, ali se u fudbalu mnogo toga dogodi u tom periodu. Kada ostvarim ove ciljeve, nastaviću iz godine u godinu i videću kako će se moja karijera razvijati, ali ne postavljam ograničenje da ću igrati do 40, do 37... Videću kako telo reaguje, a važna je i želja jer glava vlada".

Defanzivac se potom osvrnuo na odlazak iz Madrida.

"Nismo postigli dogovor o obnovi ugovora, to je jasno. Prošlo je devet godina, ciklus je završen i zagrizao sam drugi život. Ne mogu da kažem lošu reč na račun Atletika niti bilo koga u klubu. Ono što imam su lepe uspomene, uspomene na navijače, moje prijatelje, ljude koji rade u klubu, lepe uspomene na sve i svakoga. Nije postignut dogovor i bilo je teško. U to vreme sam plakao jer je teško kada napuštaš svoj dom, kada napuštaš mesto gde si oduvek želeo da budeš, mesto koje voliš, gde imaš ljude koji te vole i koje voliš. Ali uvek ću imati lepe uspomene na Atletiko".

Nema pregovora oko Ljorentea, 120.000.000 evra ili ništa!

Rastanak je značio i kraj saradnje sa Dijegom Simeoneom koji je neretko tokom saradnje isticao Godinov značaj, čak je i prilikom prethodnog produžetka ugovora postavio ultimatum na ostanak Urugvajca.

"Leta 2015. godine Čolo je insistirao da ostanem u klubu. Došao je Mančester Siti i ponudio više od moje klauzule, pregovarao sam sa Atletikom dok je Siti vršio pritisak, a Simeone je za to saznao u Japanu, jer je ekipa bila na turneji po Aziji, dok sam ja bio u Madridu, jer sam se kasnije vratio iz reprezentacije. Čolo je tada rekao: 'Ako Godin ode, i ja ću'. Sutradan je bio obnovljen ugovor. To su gestovi na kojima moram da zahvalim. Zapravo, to pokazuje kompaktnost grupe. Unutar tog tima sam imao i imam prijatelje. Fudbal se dešava, ali ono što vam ostaje su prijatelji i ljudi koji me vole do danas".

Ta grupa igrača dovela je do toga da je Atletko ostvario neke od najvećih uspeha u klupskoj istoriji, a Godin je kao vođa preneo čitavu Simeoneovu filozofiju na saigrače.

"Da biste imali uspešan tim, morate da imate dobru svlačionicu. Bila je grupa muškaraca i grupa prijatelja, a Atletiko je bio iznad svake individualnosti. Nije bilo ega. Gabi je bio kapiten, ja sam bio kapiten bez trake, kao i Raul Garsija, kao i Tijago, kao i Huanfran. Svako je imao svoju ulogu i znao je šta treba da učini, ali svi smo se zalagali za istu stranu. Postigli smo nešto što će se tokom godina još više ceniti, poput osvajanja Primere 38 godina, dolaska do finala Lige šampiona i to u vreme Kristijanovog Madrida i Mesijeve Barse, koji su deset godina dominirali fudbalom. To smo postigli timskom snagom, kroz ideju Simeonea. Branili smo se do smrti, jer smo bili poput braće, na terenu se videlo kako smo se borili".

CAPUT MUNDI: Najluđa Serija A u poslednjih deset godina

Godinov bivši tim sad je lider Primere, sa četiri boda prednosti u odnosu na Barselonu i realnim snovima o državnoj krunu.

"Pratim primeru, uvek gledam sve utakmice. Atletiko je stvorio zalihu važnih poena. Madrid i Barselona su imali prilično nestabilnu prvu polusezonu, uz uspone i padove, a Atletiko je bio solidan i konstantan. Uprkos tome, rivali su već prepolovili zaostatak i svi znamo da će se Real i Barsa boriti do kraja. Nastaviće da guraju. Atletiko je dobar, čak i sa varijacijama, imaju cilj. Protiv Alavese u poslednjoj utakmici nisu imali dobro prvo poluvreme, ali su u nastavak ušli znatno bolje. Suarez je dao gol i utakmica je bila završena. Podseća me na onaj Atletiko iz šampionske godine, i tada smo imali slične momente. Bilo je i tada teško da postignemo gol, ipak ekipa izgleda veoma stabilno i snažno što me raduje", rekao je Godin.