Gledajte u prošlost zbog budućnosti: Rešavanje “slučaja Sek“ na primerima Nikolića i Stanojevića

Krivi su svi. Demba Sek jer je u serijama prelazio granicu discipline, članovi stručnog štaba zato što su mu tolerisali takvo ponašanje, a i čelnici, jer su sve vreme pravdali Senegalca u nadi da će se promeniti. Desilo se suprotno, krilni napadač je postao nezdravo tkivo u ionako ne baš zdravom Partizanovom telu i zasluženo je odstranjen iz takmičarskog pogona.

Taj čin je trebalo da se desi znatno ranije. Još tokom priprema u Sloveniji, kada je nasrnuo na Aleksa Zekovića. Sve posle toga, a ticalo se redovnih kašnjenja na treninge, bežanja iz Sportskog centra, lošeg ponašanja koje je nagrizalo grupu, predstavljalo je uvod u klinč sa Nikolom Čumićem kada je pesnicom udario novajliju iz ruskog Rubina. Posle toga Saša Ilić nije imao kud osim da ga suspenduje, pa Sek neće igrati na nedeljnom gostovanju Železničaru u Pančevu, a možda ni do kraja kalendarske godine, ako uprava posluša trenera. Ako opet pokuša da zataška šta se desilo – a jednom joj je prošlo – onda neće biti na putu ozdravljenja. Kada već situacija nije sasečena u korenu, zar nije sada zgodno voditi se rečima Rasima Ljajića: "Bolje je vratiti se sa pola pogrešnog puta, nego do kraja istrajavati na putu koji nije dobar“?

Potezom kojim je odbacio Dembu Seka prebacio je Saša Ilić lopticu u dvorište čelnika. Sada je na njima da reše problem, komplikovan zbog toga što su i dalje u teškoj finansijskoj situaciji, a afričkog ofanzivca projektuju za prodaju u nekom od narednih prelaznih rokova. Sad je pitanje da li će se voditi ekonomskim razlozima, da ga zadrže u timu i tako maskiraju nevolje, ali probaju da održe cenu, u nadi da će bivši fudbaler Torina davati i(li) nameštati golove, ili će stati uz stručni štab i raditi na ozdravljenju ambijenta u svlačionici, koji je sve samo ne skladan.

MOZZART RELAX pravi dobitni tiket – Oba tima daju gol u prvom poluvremenu, i tip GG3+ je odmah prošao

Možda na prvi pogled ima neke sličnosti sa onim što je Crvena zvezda uradila nedavno u slučaju Aleksandra Kataija (mada je incident u tom slučaju bio sasvim drugačijeg karaktera). Stala je uprava prvaka države uz Alberta Rijeru i kapitena kaznila sa 10.000 evra, uz izostanak sa dve takmičarske utakmice. Legitimno, ali... U Partizanovom – i ne samo Partizanovom – slučaju nema poente sankcionisati igrača finansijski, ako ne nauči lekciju. Da li je u pitanju suma od 1.000, 3.000, 5.000 ili 10.000 evra potpuno je svejedno, ako igrač ne shvati da je pogrešio. Kad je letos Žoze Murinjo promovisan u trenera Real Madrida i kada su ga pitali kako će izaći na kraj sa egom zvezda svetske klase, ukazao je da nema potrebe da ih udara po džepu, jer s obzirom na astronomske zarade Kilijan Mbape ili Vinisijus Žunior to neće ni osetiti. Njih, kao i sve na planeti, boli kada ne igraju. I zato je Saša u pravu. Najveća kazna za Seka je da ne bude na terenu.

(Star sport)

Napokon je to Saša Ilić shvatio, jer je i sam morao da reaguje znatno ranije. Bilo je prilika. Na primer, kako je to mučeni Ibrahim Zubairu kažnjen, a Demba Sek nije, iako je šef stručnog štaba rekao da obojica prave najveće probleme u ekipi. Došlo se do toga da je Sek igrao svaku utakmicu osim kada je bio kažnjen zbog crvenog kartona. I velika je zabluda da tim ne može bez njega, da je on najbolji pojedinac ovog sastava, da jedini vredi na internacionalnom tržištu. To što ima najviše minuta od svih igrača u polju od početka sezone pre sugeriše da uživa u povlašćenom statusu koji mu je neko omogućio. Onda to ostatak grupe vidi i zar mislite da će neki drugi fudbaler, bez obzira na ime, status ili godine, da trči za Sašu Ilića kada primeti da postoje privilegovani?

Zato klub mora da stane iza odluke Saše Ilića kao nikada do sada. Da ga stvarno podrži i da Sek više ne igra. Šta je sledeće: izviniće se (kao) i onda nastaviti da ponašanjem iritira sve u „Zemunelu“? Pošto je u biti čoveka da se upoređuje sa boljim od sebe ili da uvek gleda primere najboljih, u Humskoj bi trebalo da se vode primerom Marka Nikolića, jer je u prvom mandatu sklonio Branislava Trajkovića iz ekipe posle crvenog kartona protiv Ludogoreca u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Iako je baš Nikolić bio zagovornik da se štoper iz Vojvodine dovede, odstranio ga je iz tima i više nijedan sekund snažni momak nije zaigrao u crno-belom dresu. Ili kad je Miroslav Đukić sklonio iz kadra „senatore“ u liku Alberta Nađa i Ivice Kralja, pa koju godinu kasnije Aleksandar Stanojević uradio ono što je u očima Grobara bilo nezamislivo i pomerio Almarija Moreiru ka izlanim vratima.

Partizan daje makar dva gola u Železnčaru, kvota 1,88

Tako se gradi autoritet. Tako ostatak grupe poštuje trenera i vidi da više ne može da radi šta hoće, kako hoće i gde hoće. To je ujedno i poruka drugima da više ne mogu kao dosad. Kao, na primer, da Stefan Mitrović opsuje trenera po završetku večitog derbija (doduše, sutradan se izvini) ili da Milan Aleksić i Nikola Čumić posle nedeljnog susreta sa Novim Pazarom odbiju da istrčavaju deonice, pod izgovorom da ih boli stomak. Zar neko stvarno misli da ih je boleo? Ne, oni su samo videli šta rade drugi poput Seka.

Demba Sek predstavlja raskrsnicu na kojoj se nalazi Partizan. Ili će krenuti putem ozdravljenja bez problematičnog igrača ili će opet upasti u problem, pre ili kasnije. I onda problem neće biti Sek, nego Ilić, Lazović i Ljajić. Demba je pogrešio dovoljno puta da mu se više ne može verovati. Trener i čelnici moraju da pokažu mudrost da ne upadnu u zamku sopstvene nemoći. Ako sada ne preseku, kada će? Zar onda neće i sami biti kao Sek. Problematični. Sami biraju. Lako je da izaberu. Samo ako hoće.