Genijalni Dejo Savićević: Malo zarađujem, ali malo i radim! Morao sam da dobijem Zlatnu loptu, Pioli ispred Sakija, Kapela, Ančelotija...

Žario je i palio terenima širom Evrope. U najlepšem sećanju ostao navijačima Crvene zvezde i Milana. Najveći deo karijere proveo je na San Siru, pa ga se često sete i mediji na Apeninima. Tako je Gazeta delo Sport sela za sto sa Dejanom Savićevićem, a jedan od glavnih povoda za razgovor sa čuvenim jugoslovenskim reprezentativcem bila je i prva titula Rosonera posle 11 godina. Dotakao se i drugih tema, govorio o ulozi predsednika FS Crne Gore, a prisetio se i starih dana kada je dominirao evropskim fudbalom.

Na čelu crnogorskog Saveza je od 2001. godine. Istakao je zadovoljstvo zbog poslednjih rezultat A selekcije i govorio o svojim obavezama, ali i predsedničkoj plati.

"Zarađujem malo, gotovo ništa. Ali malo i radim. Nemam problema, sve je u redu, ostavio sam neki novac sa strane. Investirao sam u nekretnine. Imam svoje poslove, te tako nemam problem da sarađujem sa Savezom. Nije kao da treniram, to bi bilo izazovno", našalio se Savićević.

Po okončanju igračke karijere radio je i kao trener, tačnije selektor u reprezentaciji Srbije i Crne Gore. Nije preterano voljan da se vrati trenerskom pozivu.

"U početku sam razmišljao, ali već neko vreme me to ne zanima. Previše je stresa i ljudi sa kojima treba raditi u tome. Živim u Podgorici i ovde je drugačije. Kod kuće sam, sa svojim ljudima, a imam i stan na moru u Budvi, našem Monte Karlu. Često se vozim svojim brodom".

Posle kratkog uvoda, odlučili su Italijani da se okrenu njima najinteresantijoj temi - Savićevićevom boravku na Apeninima.

Legendarni fudbaler u startu priznaje da mu je bilo teško da napusti Crvenu zvezdu sa kojom je postao prvak Evrope i preseli se na Čizmu. Smatra i da je zaslužio najveće individualno priznanje u svetu fudbala.

"Mogao sam u Juventus, pa u Romu, Monako... Bio sam Crvenoj zvezdi i sve mi je bilo potaman. Osvojili su evropsku krunu, pobedili Marselj u Bariju. Morao sam da osvojim Zlatnu loptu, ali dali su je Papenu. Izgubio je u finalu, ali bio je Francuz...", priseća se Dejo.

Da se preseli u Milano ubedio ga je tadašnji sportski direktor Rosonera Arijedo Braida, sa kojim se očas dogovorio. Na startu novog poglavlja, nije sve išlo kao po loju.

"Prvih godinu i po dana je bilo teško. Nisam se snalazio. Ludeo sam, želeo kući. Imao sam fizičkih problema, a povrh svega tu su bili i Gulit, Van Basten i Rajkard...".

Dejan Savićević i Pol Le Gven (©AFP)

Prisetio se i prvog meča u Peskari, koji je Milan dobio 5:4, golova Marka van Bastena koji je prerano okončao igračku karijeru.

"Ne znamo šta smo izgubili. Ibrahimović je rekao za njega da je savršen napadač, njegov idol od malih nogu. Kapelo mu je u Juventusu pokazivao Van Bastenove golove, a ja sam ga gledao uživo. Boban je u pravu - Marko je Bog napadača".

Najdraži gol postigao je protiv Barsleone u finalu Lige šampiona 1994. godine. Lob sa ivice kaznenog prostora za sva vremena.

"Bez sumnje. Oni su bili veliki favorit, ali su napravili totalni haos. Potcenili su nas, bili nadobudni i uvereni da će nas masakrirati, a na kraju smo ih dobili 4:0. Ne pobeđuje uvek favorit".

Igrao je i sa legendom Milana Paolom Maldinijem, danas tehničkim direktorom kluba sa San Sira, ali i protiv Masimilijana Alegrija.

"Maldini i Barezi su bila dva najveća italijanska igrača u moje vreme. Paolo je sada dobar menadžer, ima veliko iskustvo, osvojio je titulu. Milan mu teče venama. Alegri je bio spor za vezistu. Kao trener je sa druge strane šampion. Razume fudbal i igrače, osvojio je brojne titule i nastaviće da ih osvaja".

Ističe da i dan danas pomno prati Rosonere, ali nešto manje od sina Vlada koji je bio na proslavi 19. titule. O novoj šampionskoj generaciji Milana ima samo reči hvale, što se posebno odnosi na trenera Stefana Piolija.

"Zaslužena titula, igrali smo sa kontinuitetom. Možda u određenim delovima sezone nismo bili najjači, ali smo imali izvanrednog trenera. Zaista, sve zasluge idu Pioliju. Za mene je bio bolji od Sakija, Kapela, Zakeronija, Ančelotija, Alegrija... Oni su imali velike šampione poput Gulita, Van Bastena, Barezija, Vee, Bobana, Ševčenka, Kake, Pirla, Sedorfa, Ibrahimovića... Pioli je morao da oblikuje mladu grupu momaka i zato je napravio najveći podvig", pljušte pohvale na račun šefa struke kluba sa San Sira od legendarnog Savićevića.

Stefano Pioli (©Reuters)

Za razliku od dela svojih prethodnika koji su nizali uspehe sa klubom, Piolijeva "desetka" bio je Braim Dijaz.

"Zaboravite na to. Pioli je vodio ovaj tim ljudski i veoma vešto".

Silvio Berluskoni je obožavao Savićevića, opisivao ga kao igrača "zbog kojeg iskačete iz stolice". Dejo takvog fudbalera danas vidi u Rafaelu Leau.

"Ako je Kjeza najbolji Italijan, on je najbolji stranac. Prilično je sazreo, kao i Ernandez. Mogu da nastave da napreduju i uveren sam da će sa Piolijem napraviti dobre stvari".

Dotakao se i fudbalskih tema koje nisu vezane za San Siro. Smatra da je Lionel Mesi napravio grešku prelaskom u Pari Sen Žermen.

"Tim mora da ima i balans. Novac i moć nisu dovoljni. Mesi je na pogrešio što je otišao u Pariz. Kao što je ranije Ibrahimović pogrešio kada je prihvatio ponudu Barselone".

Teško će neko naslediti Argentinca i Kristijana Ronalda koji su obeležili gotovo poslednje dve decenije svetskog fudbala.

"Ponuda nije preterano bogata, hajde da vidimo šta će Haland uraditi u Mančester Sitiju. Mbape ostaje u PSŽ-u, Levandovski menja klub, ali on više nije klinac. Posle Mesija i Ronalda ostaje samo Mbape. Možda Nejmar".

Vajnaldum precrtan u Parizu, agenti ga ponudili Milanu i Romi

Tvrdi da Serija A mora da napreduje, kao i da je pred Rosonerima težak zadatak.

"Englezi, Nemci i Španci su ispred. Ove godine će u Italiji biti drugačije i Milan će se mučiti, jer je šampion kojeg će svi hteti da pobede. To je neizbežno. Inter i Napoli prete da ga skinu sa trona. Hajde da vidimo kako će se transfer pijaca završiti, kako će timovi izgledati, gde će imati probleme. Teško je sastaviti šampionsku ekipu, previše je faktora. Verujem i u povratak Juventusa sa talentovanim igračima poput Kjeze. On mi se veoma dopada, možda je i najbolji italijanski igrač. Šokira vas svaki put kad šutne. Njegov otac Enriko je bio još bolji. Sećam ga se iz Kremonezea i Sampdorije".

Nije oduševljen tandemom italijanskih reprezentativaca iz Rome u kojima mnogi vide budućnost Azura. S druge strane pun je hvale za Murinja koji je Vučici doneo međunarodnu titulu pre par meseci.

"Zaniola sam par puta gledao na TV-u, ali i uživo u Tirani tokom finala Lige konferencije. Očekivao sam više. Nisu me on i Pelegrini ubedili. Murinjo se na kraju radovao kao da je osvojio Ligu šampiona. Ali pored toga što je dobar trener, on je i sjajan glumac. Napravio je puno uspeha u Italiji i širom Evrope, ostaće upamćen kao jedan od najvećih".

Za kraj, kako će Dejan Savićević ostati upamćen?

"Uradio sam mnogo dobrih stvari, manje ovih drugih. Milan mi je dao puno, možda sam ja njemu mogao više. Žao mi je zbog finala u Beču 1995. godine. Bio sam povređen, možda bi savladali Ajaks da sam igrao. Prve godine smo imali šest stranaca, a samo su trojica mogla da igraju. Nije bilo jednostavno živeti u takvoj sredini. Poslednje sezone, kada se vratio Kapelo, bilo je loše i tužno. Onda me je Bergomi povredio u derbiju na Kupu Italije i nije mi više bilo", zaključio je Savićević.