Gegen Bahar
Vreme čitanja: 4min | ned. 09.07.23. | 10:28
Crvena zvezda je u 180 minuta fudbala u Sankt Peterburgu izgledala euforično i ispoštovala rizične principe izraleskog stručnjaka koji je uspeo da kupi crveno-belu javnost
Kada je tamo sredinom marta postalo jasno da će Barak Bahar postati trener Crvene zvezde u Liga šampiona sezoni, nema Srbina sa stažom u Izraelu, koji nije pohvalno govorio o potezu rukovodstva srpskog prvaka i u tom trenutku potencijalnom šefu stručnog štaba. Svi su pričali o njegovim psihološkim moćima, taktičkoj posvećnosti, apostrofirajući da je pre Ber Ševe i Makabija iz Haife činio čuda na klupi Šmone. Sa tim klubom bio je drugi u izraleskom prvenstvu, što je ekivalent vicešampionskom zvanju, primera radi, Radnika iz Surdulice.
Dobro upućeni u zbivanja u izraleskom fudbalu, stavljali su samo jedan zarez ili nedoumicu kada su do tančina secirali karakteristike najperspektivnijeg tamošnjeg stručnjaka. Što nikada – ali baš nikada – neće pristati na inferiornu ulogu na terenu, makar se namerio na PSŽ ili Benfiku. Da prevedemo na fudbalski jezik: Barak Bahar smatra normalnim da mu ekipa izlazi visoko, i da u završnicu ulazi sa velikim brojem igrača. To je legitimno, čak bi se na prvu loptu reklo i sjajno u procesu pravljanja igre i rezultata, ali može u takmičenju kakvo je Liga šampiona da bude vrlo bolno.
Izabrane vesti
Međutim, navijači Crvene zvezde su to tražili i sada mogu da gledaju. Utisak je da je Izraelac implementiranjem dela svog sistema i vizije dobio maksimalnu ocenu na kolokvijumu koji je polagao ispred zvezdaške javnosti. Na stranu to da li je Nefči kadar da se suprotstavi kvalitetu Crvene zvezde, ili je Zenit u početnoj fazi priprema, javnost je ostala impresionirana detaljima koji su se ponavljali u igri srpskog šampiona.
PRVI BARKOV PLUS: ZVEZDA VIŠE I BRŽE TRČI
Da, i odmah da kažemo. Crvena zvezda izgleda trkački i fizički mnogo moćnije nego pre sezonu ili dve. Ima nešto do nove konfiguracije tima i podmalđivanja kadra, ali ima nešto, sasvim sigurno, i do Baraka Bahara. Crveno-beli su u 180 minuta fudbala u Sankt Peterburgu imali euforične momente, kada protivnik nije mogao da podgine glavu ili otvori oči pred presingom Baharovog tima. Baš tako je igrao Makabi iz Haife u pojednim delovima utakmica protiv Crvene zvezde, pre toga i Olimpijakosa. Sa ofanzivcima koji stalno menju mesta i otežavaju posao suparničkoj odbrani.
Bila je to neka vrsta gegenpresinga, nešto po čemu je širom fudbalskog sveta postao poznat Jirgen Klop, prvo kao trener Borusije iz Dortmunda, potom i Liverpula. Kada god je Nefči pokušavao da iznese loptu kroz posed, na nosioca fudbala “skakali” su Olajinka, Kraso ili Bukari, pojačeni Markom Stamenićem i vraćali posed. Protiv slabijeg rivala to je izgledalo perfektno, ali se dešavalo da, usled visoko postavljenih linija tima Crvene zvezde, igrači Zenita imaju u nekoliko navrata situacije tri na tri ili tri na četiri. Biće takvih situacija u Ligi šampiona, kada će morati da se crveno-beli uzdaju u refleks novog golmana Omrija Glazera.
Dobra stvar za Baraka Bahara je što su se njegove i tačke gledišta direktora Crvene zvezde uoči letnjeg prelaznog roka poklopile. Jedan od najvažnijih ljudi u sportskom sektoru crveno-belih Marko Marin to naziva vizijom jednog kluba. Na prvu loptu neko bi rekao da je u pitanju populizam, ali je Barak Bahar – svi su izgledi- došao dobro pripremljen u Srbiji.
USTAJAO VAZDUH U SVLAČIONICI KOJI JE BAHAR REŠIO
Znajući da je u svlačionici Crvene zvezde vazduh ustajao i da je potrebno provetravanje. Uvek će se – i kroz nekoliko godina – raspravljati o tome da li je Izraelac mogao da napravi drugačiju režiju rneprijatnog razgovora sa Borjanom, ili je baš telefonskim putem morao da mu saopšti da će biti drugi izbor. Ali je napravio klasičan trenerski potez. Udario je na najjačeg, poslao poruku ostatku tima da nema nedodirljivih i automatski povećao glad za uspehom i želju za dokazivanjem. Posledice su vidljive.
Kada je zatresao mrežu Nefčija u devetom minutu, Mirko Ivanić je sa osmehom na licu pokazivao kako Crvena zvezda šamara rivale, mladi Mitrović je trčao kao besan na obe strane terena, pokazavši da je izlečen od prolećne ravnodušnosti. I ostali su se podigli, pošto su, vrlo verovatno, spoznali da im za vrata duvaju Zvezdina deca.
Kada god je neki trener promovisan na Marakani, neizbežna je bila otrcana fraza o tome kako će davati bezgranično poverenje igračima iz klupske akademije. Međutim, pod pritiskom rezultata nije bilo dugoročnog stpljenja, mada su mnogi olako propuštali šanse poput Veljka Nikolića ili Željka Gavrića. Bark Bahar je dobio ozbiljne pluseve, jer je Kostu Nedeljkovića promovisao u startnog desnog beka, i naznačio da će Jovan Šljivić imati ozbiljnu minutažu.
Izraelac je sasvim sigurno upoznat sa pritiskom Zvezdine klupe. Ali ga ne oseća, makar ne još, kao Vladan Milojević ili Dejan Stanković. Prosto Bahar je izopšten od čitanja komentara ili forumaških rasprava, pa iz lagodnije situacije može da rizikuje. I za sada profitira, jer su se kao ozbiljne opcije pojavili Lučić i Mijatović.
KAKO OHLADITI EUFORIJU?
Crvena zvezda deluje prilično dobro, kao što Barak Bahar pokazuje da je ozbiljan stručnjak. Samo javnost mora da zna da će na početku novog ciklusa biti uspona, ali i padova. I da nije logično niti realno maštati o drugom mestu u grupi Lige šampiona. Čak bi poraz od Fenerbahčea u trećem kolu Pari Kupa dobro došao crveno-belima u nekoj varijanti. Čisto da malo ohladi atmosferu. Crveno-bela euforija je na najvišoj mogućoj tački, do te mere da se navijači, malo u šali više u zbilji, raspituju gde se igra finale Liga Evrope u maju sledeće godine.