Gde si novi Mesi? Stotine naslednika, nijedan ni do kolena originalu

Veličina originala se ogleda i u tome što se pojavi mnoštvo kopija, ali teško da će u skorije vreme – ne može se baš reći nikad – pojaviti neko kao Lionel Mesi.

Omaleni Argentinac je odavno postao fudbalski gigant, ali posle osvojenog Mundijala, mnogi kažu da je postao i Najveći svih vremena.

A, kakva je to fudbalska veličina najbolje govori to što još pre nego što je zagazio u ove pozne fudbalske godine, mediji sa svih strana sveta su mu tražili adekvatnog naslednika. Nekog „novog Mesija“. I maltene svaki klinac koji bi odigrao sezonu do dve na vrhunskom nivou, proglašavan bi za naslednika argentinskog čarobnjaka.

Samo što Mesijeva čarolija nije u tome šta može da uradi sad i odmah, na jednoj utakmici, u jednoj sezoni. Nego što to sve radi skoro 20 godina. Dok njegovi naslednici netragom nestaju čim osete pritisak na nejakim plećima.

Internet algoritmi, na koje se pozivaju svetski mediji, otkrili su 25 igrača u poslednjih desetak godina koji su nazivani „novim Mesijima“. Zanimljivo je pogledati gde je na današnji dan Original Lionel, a gde su njegovi „imitatori“.

PABLO PJATI

(©Reuters)

Pored stila: sjajnog driblinga i brzine, Pjati je imao i „prednost“ više u odnosu na ostale jer je Argentinac, pa ga je i ta kopča spajala sa Mesijem. Zablistao je u Estudijantesu, odakle je stigao u Španiju, u Almeriju.

Ovako su govorili o njemu 2010. godine:

„Njegove vrhunske partije pomogle su Estudijantesu da postane prvak države, a on je postao cenjen širom cele Argentine. Imao je i ključnu ulogu u osvajanju svetske titule sa reprezentacijom do 20 godina. Pored ostalih momaka iz Argentine koje porede sa Mesijem, Pjati je definitivno pravi kandidat za takvo poređenje. Sa impresivnim driblinzima i njuhom za gol Pablo bi mogao da bude pravi Mesijev naslednik“.

Negde je u tim koracima za Mesijem napravio grešku u koracima. Posle Almerije Pablo Pjati je igrao dugo za Valensiju, pa za Espanjol, karijera mu je polako padala i dok je Lionel sa 35 podigao svetsku krunu, njegov „naslednik“ je u 33. godini ponovo u Estudijantesu.

JANIS FETFACIDIS

Imaju i Grci svog Mesija. Ime mu je Janis Fetfacidis i bio je „viđen“ kao sledeća velika fudbalska stvar u domovini. Proročki, mada ne u Delfima, govorili su da će pokoriti Evropu i svet.

Ima Fetfacidis jednu sličnost sa Mesijem: kao dečak je uzimao hormon rasta. Ali nije izrastao u baš fudbalera vrhunskog dometa.

Fetfa, kako ga zovu u domovini, krenuo je iz Olimpijakosa, samo što nije daleko stigao. Put ga je u karijeri vodio preko Đenove, Kjeva, Al Ahlija, ponovo Olija, pa Arisa, a poslednja adresa mu je Al Kor u Kataru.

SEBASTIJAN ĐOVINKO

Probali su i kod njega sa „italijanski Mesi“, ali se nije primilo, odustalo se od toga. Bio je i ostao Atomski mrav. Ali je negde neko verovao i posao da bi Đovinko mogao da dostigne slavu argentinskog čarobnjaka s loptom.

(©Reuters)

Ovako se pisalo o Đovinku te 2010. godine:

„Poznat po driblerskim i plejmejkerskim veštinama, juventusov klinac na pozajmici u Parmi briljira na terenu. Nazvan „Italijanski Mesi“ u medijima, Đovinko voli da igra kao drugi napadač ili kao ofanzivni vezista. Njegova pozicija na terenu vuče na poređenja sa velikim Alesandrom del Pjerom, ali njegov talenat mnogo podseća na Mesija“.

Malo Juventus, malo Empoli i Parma, na kraju Toronto, Al Hilal te Sampdorija. Daleko od top nivoa fudbala, Atomski mrav je ostao, realno gledano, neveliki igrač.

ERIK LAMELA

Čak je i Barselona videla u njemu Mesijevog naslednika, kada je imao samo sedam godina i nudila novac i posao roditeljima da se presele u Španiju, ali oni su odbili. Sa 12 godina je dao 120 golova za juniorski tim River Plejta. To je to! Ima li većeg dokaza da će biti jednak, ako ne i veći od Lionela?

Ali, fudbal za decu je nešto skroz drugo od seniorskog. Lamela je za prvi evropski klub izabrao Romu i možda je to bio potpuno pogrešan izbor, ko zna da li bi išlo bolje da se opredelio za Španiju, recimo. U dresu Vučice je imao uspone i padove, pa je posle dve godine otišao u Totenhem u transferu koji je u tom trenutku bio rekordan za engleske Pevce.

Osam godina je Lamela bio u Totenhemu, odigrao više od 250 utakmica i nije osvojio ništa. Sada je član Sevilje.

NIKOLAS LODEIRO

Veliki rivalitet vlada u južnoameričkom fudbalu, ali to nije bila prepreka da Urugvajci svog mladog talenta Nikolasa Lodeira nazovu njihovim Mesijem.

Model je isti kao i kod većine drugih: izuzetna brzina, dribling u punom trku i odličan pregled igre iz kojeg ili asistira ili postiže gol. Ni Ajaks baš ne kupuje svakog, taj neko mora da se uklapa u tradicionalnu viziju igre Kopljanika, a za Lodeira je procenjeno da će biti pun pogodak. Ali, nije bio...

Za dve sezone u Amsterdamu samo 29 utakmica, usledio je povratak u Južnu Ameriku, prvo u brazilski Botafogo, pa u Korintijans, probao je u Boki juniors, a od 2016. je svoju sreću našao u MLS ligi, gde evo šest godina nosi dres Sijetl Saundersa sa kojima je osvojio Konkakaf Ligu šampiona.

HAVIJER PASTORE

Još jedan iz grupe Argentinaca koji su tek koju godinu mlađi od Mesija, ali je ispalo da im je Lionelova eksplozija u tinejdžerskim danima više donela štete nego koristi. I Havijer Pastore je prošao taj put da ga već sa 14-15 godina nazivaju „novim Leom“ i još jedan je od onih koji to poređenje nisu izneli.

(©Reuters)

Ipak, Pastore ne bi trebalo da je nešto nezadovoljan svojom karijerom. Bio je sedam godina član Pari Sen Žermena, tri godine bio u Romi, „običnom“ igraču takav put bi bio premija, nešto o čemu bi pričao unucima. Pogotovo u Francuskoj se nakupio trofeja, dok je u Italiji 2010. proglašen za mladog igrača godine, dok je nosio dres Palerma.

I dok Mesi u 35. godini vodi Argentinu do svetske titule, a probaće i PSŽ do Lige šampiona, Pastore je danas u Elčeu. Njegova zvezda je već krenula nadole.

SOTIRIS NINIS

Zaljubljenici u čuvenu igru „Fudbalski menadžer“ dobro pamte ime Sotirisa Ninisa kao igrača sa ogromnim potencijalom, ali koji čak ni u toj kompjuterskoj simulaciji nije uspevao da ga razvije do kraja.

Grčki vezista je samo u mlađim danima najavio talenat za velika dela, ali mu je karijera u seniorima bila potpuno prosečna. Panatinaikos, Parma i PAOK su probali da od njega naprave igrača za visoke domete, a kada nisu uspeli put ga je kasnije vodio do Mehelena, Makabija Petah Tikve, Volosa, a poslednja adresa mu je Janjina.

MARKO MARIN

Imali su i Nemci „svog Mesija“. Nosio je čak i dres Crvene zvezde – Marko Marin.

Kada se na guglu ukuca ova fraza, među prvima iskaču tekstovi sa naslovima: „Šta se desilo nemačkom Mesiju?“ U intervjuu za portal Gol Marin je pričao o tome kako se nosi sa tim nadimkom.

„Stvarno ne razmišljam mnogo o tome. Mesi je Mesi, na potpuno je drugom nivou u odnosu na bilo kojeg drugog igrača na svetu. Gde god da odem i odigram nekoliko dobrih utakmica, odmah počnu sa tim nadimkom. Isto se desilo i kada sam došao u Olimpijakos: „Naš novi Mesi“. Ne mislim da neko zaista poredi mene i njega, nego samo da možda podsećam na Argentinca po stilu igre“, objasnio je Marin.

Činjenica je da su i Nemci više očekivali od bivšeg igrača Crvene zvezde. Verovali su i u Čelsiju 2012. da su doveli fudbalera od zlata, ali Marin je više vremena proveo po pozajmicama nego u taboru Plavaca. Karijeru je završio u Ferencvarošu, danas je šef skauting službe beogradskih crveno-belih.

BRAJAN RUIZ

Idemo dalje, pravo do – kostarikanskog Mesija! Vižljasti Brajan Ruiz fizički nimalo ne podseća na „originala“ iz Argentine. Pogotovo ne sa 188 centimetera visine.

Jeste Ruiz u najboljim danima bio vešt dribler, ali... Igrao je levom nogom, često kao pomoćni napadač, pa hajde, neka bude da je po tome najsličniji Lionelu.

Sa skoro 150 utakmica za Kostariku bio je i ostao miljenik nacije, ali karijera u Evropi mu je bila osrednja: Gent, Tvente, Fulam, PSV, Sporting, pa brazilski Santos i povratak u matični Alahuelense u domovini.

Što je nekako najsmešnije, Brajana Ruiza su zvali „kostarikanski Mesi“, iako je od Argentinca stariji dve godine!

FRANK AČEAMPONG

Dok je igrao u Gani za Berekum Čelsi pisalo se da je Mančester siti zainteresovan da ga dovede u svoje redove. Kad već nisu mogli Građani do pravog, a onda makar da uzmu „Mesija iz Gane“, kako je Frank dobio nadimak još kada je bio tinejdžer.

Karijeru definitivno nije imao kakvu je sanjao, ali je makar masno zaradio, jer je iz Anderlehta otišao u Kinu, ugrabio je period kada su se zarađivale ogromne pare na Dalekom istoku. Branio je boje Tjanđin Tede, pa je 2021. prešao u Šenžen gde je i danas. Ačeampong se izgleda tamo potpuno pronašao, pa odliv kvaliteta iz kineske lige, kao i smanjenje zarada posle korone ga nisu odbili da ode negde drugo.

KRISTIJAN ERIKSEN

Danskom asu nisu baš nakačili nadimak „Mesi“, ali su kružili procene svetskih stručnjaka, kada je bio tinejdžer, da bi mogao da dođe nivo argentinskog majstora fudbala.

Nije baš Eriksen dobacio do tih visina, međutim, nema razloga ni mnogo da se žali: Ajaks, Totenhem, Inter, pa malo Brentforda, iz kojeg je stigao u Mančester junajted. Jako dobra karijera, uz jednu zastrašujuću epizodu kada je umalo preminuo na terenu tokom Evropskog prvenstva 2020. godine.

Izvukao se Danac i evo ga u dresu Mančester junajteda. Nije to loše.

BOJAN KRKIĆ

Jedan od „novih Mesija“ koji su baš podbacili je Bojan Krkić. Gledajući mu biografiju, reklo bi se da je imao vrhunsku karijeru, u skladu sa najboljima na svetu: Barselona, Roma, Milan, Ajaks... Ali, nigde nije ostavio nikakav trag. I posle toga sledi brodolom.

(©Reuters)

Nesuđeni srpski reprezentativac je od tinejdžerskih dana nosio na ramenima to poređenje da je „novi Mesi“, čak je i građom podsećao na Argentinca, bio je lak na nogama, umešno driblao, ali da bi se došlo do visina na kojima Leo spava potrebno je mnogo više od toga.

Pre neki dan stigla je vest da je Krkić napustio japanski Visel Kobe.

REJMOND MANKO

Peruanca Manka i španca Krkića povezuje to što su obojica bili viđeni kao naslednici Lionela Mesija, što su bili među najboljim igračima Svetskog prvenstva do 17 godina u Južnoj Koreji i što nisu uspeli da urade ništa naročito veliko posle toga.

Dobre igre na tom juniorskom prvenstvu sveta donele su Rejmondu Manku transfer u PSV Ajndhoven, ali ispostavilo se da je to bio preveliki zalogaj za njega. Nije odigrao gotovo ništa, posle toga je krenuo od nemila do nedraga, uglavnom nastupajući za klubove čija imena ne znače mnogo u svetskom fudbalu.

ANDRIJA ŽIVKOVIĆ

Imala je i Srbija svog Mesija! U godini kada je sa orlićima osvojio svetsku titulu na Novom Zelandu, a istovremeno igrao sjajno u Partizanu, Andrija Živković je dobio nadimak po Argentincu.

Srpski Mesi je građom i stilom fudbala pomalo podsećao na tadašnju „desetku“ Barselone, ali mora se priznati da nije dobacio do visina koje su mu predviđane.

Posle odlaska iz Partizana Živković nije uspeo da se probije u Benfiki, a kada mu je ugovor istekao potpisao je za PAOK u kojem je i sada.

ALEN HALILOVIĆ

Ako su imali Srbi, naravno da su imali i Hrvati svog Mesija. Alenu Haliloviću se predviđalo da će biti novo čudo koje je lansirao Dinamo i zaista je krenulo impresivno.

Iz Zagreba je otišao u Barselonu, ali prerano. Igrao je za B tim, pa za Sporting Hihon, odakle je otišao u Hamburger. I taj pad nije uspeo Halilović da zaustavi. Bio je i u Milanu, odigrao 60 minuta u njegovom dresu. Posle toga Standard, Herenven, Birmingem, danas Rijeka.

GAJ ASULIN

Izraelci su velike nade ulagali u Gaja Asulina, supertalentovaog tinejdžera. Odmah su krenula poređenja sa... Znate već kim.

Pogrešni izbori, dobrim delom, upropastili su i ovog dečaka. Otišao je kao maloletan u Barselonu, a onda pre nego što je odigrao jednu celu utakmicu za prvi tim, prešao je u Mančester siti, gde nije zabeležio nijedan nastup.

Sa 21 godinom i gotovo nimalo seniorskog fudbala u nogama, Asulinova karijera je već bila na velikoj nizbrdici. Probao je sa malo manje atraktivnim klubovima, kakvi su bili Santander, Granada i Majorka, da bi se 23 godine vratio u domovinu, u Hapoel Tel Aviv. I tu se maltene ugasio kao igrač.

Čak i u kvalitetom oskudnoj reprezentaciji „izraelski Mesi“ odigrao je samo jedan meč.

SARDAR AZMUN

I Iran Mesija za trku ima! Sardar Azmun obeležava ovih dana godinu od dolaska u Bundesligu, samo što je jesenju polusezonu u Leverkuzenu završio bez postignutog gola.

Najbolje dane karijere ostvario je u Zenitu, gde je u tandemu sa Artjomom Dzjubom terorisao golmane. Poželeo je više od fudbala, ne verujemo baš da je na Baj areni bolje finansijski prošao nego da je ostao u Sankt Peterburgu, samo što za sada nije baš oduševio u jednoj od najjačih liga sveta.

RUMUNSKI I BUGARSKI MESI

Naše komšije imaju i sada dvojicu talentovanih momaka, kojima su na ramena nakačeni nadimci „Mesi“.

Kod Bugara mnogo se očekuje od Danijela Načeva, koji ima 19 godina i brani boje Spartaka iz Varne. Istina, nadimak „bugarski Mesi“ je dobio kada je imao deset godina, ali izgleda da napredak ne ide baš tako dobro kao što su u komšiluku očekivali.

Bolja je situacija kod Rumuna, koji se uzdaju u 16-ogodišnjeg Enesa Salija. Momčić rođen u Torontu je čak nekoliko dana trenirao u La Masiji, Barsinoj fabrici talenata. Danas je igrač Farula, lidera prvenstva Rumunije, koji vodi najveći igrač svih vremena te države – Georgi Hadži.

Da se ne bi trkali sa Kanađanima, Rumuni su već pozvali Salija da debituje za reprezentaciju i upisao je prvi nastup sa nepunih 16 godina.

I NIJE TO SVE...

Nije to konačan spisak, jer bi mogao da se protegne u nedogled. Analitika kaže da je „novi Mesi“ bio i Marokanac Hakim Mastur, koji je stigao do Milana, a sada sa 24 godine igra u domovini, zatim isti nadimak nosi i Japanac Takefusa Kubo, koji je sa 18 godina stigao u Real Madrid, a sada u 21. brani boje Sosijedada i ne deluje da će stići „idola“.

Ista priča je bila sa Huanom Manuelom Iturbeom, koji je rođen u Buenos Ajresu, a šetao se u mlađim kategorijama od reprezentacije Argentine do Paragvaja.

I tako dalje, preko Rajana Golda, Kristijana Atsua, Pjetra Pelegrija, Matijasa Defederika... Na stotinu je neuspelih kopija, samo je jedan original – Leo Mesi.