Gde ih vide, tu ih zgaze

Najbolji je. Za to ima i dokaz(e). Pre desetak meseci izazivao ga je splitski Hajduk, tokom proleća Rijeka se nametnula kao ozbiljan konkurent, ali Dinamo u susedstvu nema takmaca. Nedavno osvojenoj tituli dodao je pehar Kupa Hrvatske, pa sezoni završava kao apsolutni pobednik. Uzeo je sve, pošto je još u julu prošle godine podigao i trofej Superkupa. Tripla kruna! I to u sezoni velikih previranja u rukovostvu, navijačkog nezadovoljstva, promene trenera, odlazaka igrača kao što su Dominik Livaković, Josip Šutalo, Luka Ivanušec ili Robert Ljubičić.

Koliko god rivali ulagali ili smatrali da je kucnuo čas da uzmu meru Modrima, oni uvek ponude najbolji verziju sebe kad su na programu presudne utakmice. Ako pogledamo međusobne mečeve prva tri tima na tabeli HNL-a, Dinamo je od šest derbija sa Rijekom (četiri prvenstvena, dva u kupu) dobio četiri i dvaput je bilo nerešeno, dok je u 2024. oba puta savladao Dalmatince.

Da se Dinamo pretvara u moćan tim kad je na talonu pehar videlo se i na Rujevici. Došao je na teren Rijeke posle 0:0 na Maksimiru i bez većih problema slavio 3:1, čime je potvrdio status dominantnog tima u Hrvatskoj. Osvojio je 17. put tamošnji kup (ima ih još osam iz perioda bivše Jugoslavije), ujedno prvi posle 2021, jer je u prethodne dve sezone bio u vlasništvu Hajduka.

Zato ovo što se desilo predstavlja udar na ambiciozne klubove sa Jadrana i pokazatelj da u glavnom gradu, ipak, bolje rade neke stvar. Kako, verovatno samo oni znaju.

Kakva je dominacija Dinama vidi se i po podatku da Zagrepčani ne znaju za poraz od Rijeke u poslednjih 12 susreta, računajući i ovaj na Rujevici. Bila je ovo čak deseta pobeda ekipe iz Maksimira u tom periodu. Po principu, gde ih vide, tu ih zgaze.

Poput prvenstvenog okršaja pre nekoliko sedmica, u kome je Rijeka vodila, a Dinamo u finišu preokrenuo i praktično odbranio naslov, opet je domaćin bolje otvorio meč, ali je ekipa Sergeja Jakirovića znatno ranije odlučila da ga „zatvori“. Željko Sopić jeste napao iz svih oružja, njegov sastav je u prvih 20 minuta bolje stajao na terenu, imao čak pet obećavajućih situacija samo u prvih 20 minuta (Fruk, Pašalić, Radeljić, Obergon dvaput), a onda su gosti tek drugu šansu u revanšu pretvorili u pogodak. Albanac Hožda je bio u ulozi asistenta, a realizator je iz povoljne situacije Petar Sučić (28).

Već se tad moglo pretpostaviti da će pehar pripasti Dinamu, jer u Hrvatskoj važi pravilo duple vrednosti gola u gostima. Zato je Rijeka izgledala demoralisano u narednim minutima, pa je u 42. zasvetlucao Martin Baturina i potvrdio zbog čega ga smatraju narednom velikom prodajom. Opet je Hodža bio uticajan levom stranom, odložio do maldog veziste, a ovaj sa 20-ak metara savladao Martina Zlomislića.

Moglo je da bude 3:0 do velikog odmora, ali je Bruno Petković glavom pogodio samo stativu, u nastavku umalo Hodža sjajnu partiju nije krunisao pogotkom (što se desilo tek u 82. minutu kad je Petković namestio go rezervisti Marku Bulatu), harizmatični trener Rijeke Željko Sopić probao je izmenama (ušli Janković, Marić, Čabrija, Ivanović), ali nije vredelo sve do nadokande (precizan napkon Toni Fruk). Između ostalog i što je domaćin smatrao da su sudije na strani Dinama. Na pola sata do kraja u kaznenom prostoru gostiju bili su Radeljić i Petković, domaći štoper je pao, arbitar Jakov Titlić se nije oglasio. Zato jeste jedan od pomoćnih trenera Rijeke:

„Penal k'o kuća! Je*** vam sve“.

I to je deo folklora, možda čak i moći i(li) načina kako se Dinamo tretira u tamošnjem fudbalu, ali igrački je sve jasno. Nema mu ravnog.