Gatuzo iz srca: Moraš da budeš ludak da ovu bolest trpiš na nogama, kad umrem - umreću na terenu

Dok je bio igrač zvali su ga Rino, “nosorog“, zato što je išao glavom tamo gde mnogi ne bi nogom. A ni sada kao trener i pre svega čovek nije spreman da pravi kompromise. Čak ni sa sopstvenom sudbinom. Posle razočaravajućeg remija sa Torinom trener Napolija Đenaro Gatuzo otvoreno je govorio o miasteniji gravis, autoimunoj bolesti zbog koje poslednjih nedelja nosi povez preko oka.

Zbog toga je uostalom legendarni Rino preskočio i nekoliko poslednjih konferencija za novinare posle utakmica. Posle Torina se ipak pojavio pred kamerama. Desno oko primetno je palo. Posledica miastenije. Mišići koji kontroliču oči oslabe, izgube kontrolu.

Znajući da će javnost samo o tome pričati više je govorio o bolesti nego o samoj utakmici.

“Ni momcima u svlačionici nije lako da me gledaju ovakvog, znam to. Ali živ sam. Bolujem od miastenije već 10 godina, ovo je treći put da se javila, samo sada baš gadno. Proći će ipak i oči će se vratiti u normalu“, počeo je Gatuzo.

Nije međutim sve baš tako bezazleno. I nije baš da samo izgleda čudno.

“Zbog bolesti budeš iscrpljen, a 24 sata dnevno sve vidiš duplo. Samo ludak kao ja može da izdrži to ceo dan na nogama“.

Ludak. Ili Đenaro. Ne drami kad ne mora.

“Ovo je moj život, a postoje i gore stvari. Znam da neki ljudi već misle da mi je ostalo još mesec dana života, ali uveravam vas da je sve u redu. A i kad jednog dana konačno umrem, hoću da umrem tamo gde sam živeo, na fudbalskom terenu“.