Gašenje Vezuva kao pretnja, ali ne i garancija: Kada Milanovi Đavoli ne bi često spavali...

Da se moglo nazreti da Milan ne dolazi na stadion Dijego Armando Maradona bez šansi, moglo je. Ipak je prethodno, uprkos porazu (2:1), jednu od boljih utakmica ove sezone odigrao baš protiv Napolija na San Siru. Kada se u jednačinu još doda eventualni faktor opuštanja Napolitanaca usled nedostižne prednosti na vrhu Serije A, te izostanak povređenog Viktora Osimena, bilo je jasno da Rosoneri ne dolaze na jug Italije sa spupštenom zastavom. Ali masakru što su Leao i drugovi sinoć priredili podno Vezuva sa četiri lopte u mreži nemoćnog protivnika teško da se i ko nadao. Ono nije bio pečat prošlosezonskog, šampionskog Milana... bilo je mnogo više od toga.

Takvo taktičko-tehničko savršenstvo ekipa Stefana Piolija nije demonstrirala tokom putešestvija na čijem je kraju stajao više od decenije čekani Skudeto. Jesu Rosoneri dobijali derbije, jesu za dva minuta okrenuli Inter na Đuzepe Meaci, ali nikoga tada nisu tukli sa četiri gola razlike, ponajmanje tim koji je bez premca najviše pokazao na Apeninima ove sezone i koji će shodno tome krajem maja zasluženo podići pehar. Pehar za kojim Napulj čezne već trideset i kusur godina.

Iako Milan rezultatski kaska za dostignućima iz minule sezone, iako mu predstoji borba za mesto u Ligi šampiona do samog kraja prvenstva, napadačka rapsodija po taktovima Rafaela Leaa i Braima Dijaza nadišla je prošlosezonske partije, pokazala da Milan nije zalutali liliputanac u četvrtfinalu Lige šampiona i da su mnogo poranili kada su ga otpisali tvrdeći da nema šta da traži u dvomeču sa Napolijem.

Često je Milan u aktuelnoj takmičarskoj godini umeo da bude bezidejan pred protivničkim golom, da se muči, da prosipa bodove protiv italijanske srednje klase i onih što se bore za opstanak. Ali budimo realni, Rosoneri minulog leta nisu dobili resurse za nadgradnju tima. Od zvučnih pojačanja stigao je jedino Šarle De Ketelare, a od njega za sada, ni traga, ni glasa. Dakle, morao je, još aktuelni šampion Italije na tri fronta sa identičnim resursima kao lane, bez dugačke klupe sa Olivijeom Žiruom kao jedinom pouzdanom napadačkom opcijom. A Francuz je oduvek bio, a i danas dok gazi 37. godinu života, špic koji zavisi od igre ostatka tima i lopti saigrača.

U šampionskoj sezoni, Rosoneri zavisili su najviše od Leaa i njegove sposobnosti da gro fokusa protivničkih odbrana usmeri na sabe. A kako je portugalska zver spavala od kraja januara do sinoćnog gostovanja na Maradoni, ne čudi što se Milan naispuštao bodova. Poklopio se period njegovih smušenih partija dobrim delom sa Piolijevom promenom formacije sa 4-2-3-1 na sistem sa tri štopera. A kada Leao izgubi deo slobode u kretnju, nastaju Milanovim napadački problemi, jer kreativnijeg i opasnijeg ofanzivca nema. Pardon, postoji jedan. Sinoć je odigrao možda i najboljih sat vremena u dresu velikana sa San Sira.

Poput Leaa, kada mu se igra fudbal Braim Dijaz ume da bude nezaustavljiv. Tornado koji tutnju kroz protivničke linije kao što je to učinio u 17. minutu, pre nego što je nacrtao prvi gol Portugalcu. Drugi, takođe u njegovoj režiji, nije bio ništa do novo malo majstorstvo. Lažnjakom je bacio na travu Marija Ruija pre nego što je zatresao mrežu. Magija kod oba gola ide uz imidž mangupa koji je svojevremeno kao tinejdžer u Mančester Sitiju izgradio Filom Fodenom. Slovili su za bezobraznike spremne da u svakom trenutku svoj beskrajni talenat stave u dlužbu ponižavanja saigrača. A ako će tako sa klupskim kolegama, još drskije će prema rivalima.

Ogroman uticaj na napadačku igru Milana ima Dijas onda kada odluči da mu se igra fudbal. Glavni problem je što to nije tako čest slučaj i što oscilacije umeju da budu ogromne. Njegov gol odlučio je dvomeč osmine finala Lige šampiona protiv Totenhema, a na samo tri od 23 utakmice kada je postizao ili nameštao golove, Rosoneri nisu slavili. Pritom su dve bile u prošlogodišnjoj grupnoj fazi Lige šampiona gde Milan objektivno nije bio ozbiljan faktor.

Pre jučerašnjeg gola, Milan je bio neuporedivo bliži da odustane od Dijasa i vrati ga Realu na kraju sezone. Ipak je Braim postigo na 14 uzastopnih ligaških utakica. A onda je u razmaku od desetak minuta pokazao koliko može da bude genijalan, koliko napadačke raznovrsnosti može da ponudi sedmostrukom šampionu Evrope. Epilog: Paolo Maldini i Frederik Masara već danas ubeđuju upravu Real Madrida da im spusti ugovorenu cenu za otkup Dijasa od 22.000.000 evra. On ne bi imao ništa protiv da ostane na San Siru.

Derbi Napolija i Milana prerastao je igranje dvojice 23-godišnjaka sa, do juče najboljom odbranom Serije A. Od 20 ligaških golova koje je Napoli primio ove sezone, 25 posto lopti su mu u mrežu smestili Milanovi fudbaleri. Leao i Dijas su se postarali za prebacivanje ravnoteže na protivničku polovinu, a samim tim, čitavoj ekipi je bilo neuporedivo lakše da igra. Kada samo Milanovi đavoli ne bi tako često spavali i dozvoljavali da im utakmice i utakmice prolaze u praznom hodu... Jer za pozitivan ishod dvomača sa Napolijem moraće da igraju bar-a-bar kao sinoć. Onda će odbrana i vezni red Milana trpeti znatno manji pritisak, Sandru Tonaliju i Ismael Benaseru biće lakše da gospodare centralom, do Majka Menjana će dolaziti isključivo lopte koje od najboljeg golmana Serije A i očekujete da će zaustavi.

Utakmica u Napulju pokazala da Rosoneri, uprkos tome što neće odbraniti titulu i ove sezone nastavljaju da se kreću uzlaznom putanjom. Ali da bi se rast nastavio, Milanov osnovni zadatak jeste da ugasi požar koji tinja čitave sezone, požar zvani novi ugovor za Rafaela Leaa. Drugi cilj mogao bi da bude otkup Dijasa koji bi uz malo konstantiju isporuku kvaliteta na terenu mogao da postane jedno od moćnijih oružja Milana.

Gigant iz Grada mode izvojevao je pobedu koja mnogo znači, koja šalje preteću poruku Lučanu Spaletiju i njegovim momcima (da i Hviča Kvarachelija može biti pretvoren u bezidejnog fudbalera) ali koja ništa ne garantuje. Činjenica da je Napoliju nanet najubedljiviji poraz u Seriji A kod kuće od 2000, a uopšteno u prvenstvu od 2007. godine može da bude ogromna injekcija samopouzdanja za završnicu sezone, može da uveri Rosonere da su sposobni da izbace Napoli iz Lige šampiona i kada se vrati Viktor Osimen i može da im pomogne da brže i lakše obezbede drugo, treće ili četvrto mesto u Seriji A. Ali isto tako, najblistavija partija Milana godinama unazad nije osiguranje ni da će Milan biti polufinalista evropske elite, ni da ponovo neće usporiti u domaćem prvenstu i ugroziti sebi šanse da i naredne sezone igra u Ligi šampiona.