Fudbalski Bolt sa Brda: Čukarički idealan korak ka ostvarenju sna, sviđaju mi se Beograd i ljudi u Srbiji

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Slovenije)

Jedna od želja stručnog štaba Čukaričkog uoči početka priprema za novu sezonu bila je da njihov tim u narednoj sezoni bude još prodorniji, brži i opasniji po bokovima u odnosu na proleće, a značajan korak ka ispunjenu ambicije predstavljali su angažmani Alekse Jankovića i Normana Kembela. Hitra i lucidna krila već u prvim kontrolnim duelima privukla su pažnju potvrdivši da imaju potencijal da ispune visoka očekivanja u novoj sredini.

Specifičnom pojavom, odnosno potpunim kontrastom slike koju ostavlja na terenu i van njega, 21-godišnji fudbaler iz Jamajke odmah je privukao posebnu pažnju. Miran i tih momak, Kembel se na zelenom tepihu pokazao u potpuno drugom svetlu privukavši poglede brzinom i borbenošću, te je na pola tempiranja forme uoči predstojeće sezone jasno da će biti značajna opcija u ofanzivi Dušana Đorđevića.

Igrač koji je prve korake van domovine napravio u dresu Grafičara prethodne takmičarske godine, nakon prve nedelje rada sa Brđanima u Sloveniji sumirao je dosadašnje utiske kroz razgovor za Mozzart Sport.

"Sve je sjajno, svi saigrači su fenomenalni, srdačno su me dočekali, pokazali poštovanje i potrudili se da mi pomognu pri adaptaciji. Trener je takođe odličan, iako ne priča engleski sa timom, meni obajašnjava sve što je potrebno. Dosadašnje iskustvo je zaista sjajno. Ovo je sjajan korak za mene, prelazak iz Grafičara je iskorak u mojoj karijeri. Želim da idem korak po korak, da ne preskačem bilo koji stepenik i smatram da je Čukarički savršen izbor. Igraćemo u Evropi i to je veliki izazov, fenomenalna stvar za tim", rekao je Kembel.

Direktan prelazak iz Jamajke u Srbiju je nesvakidašnji potez. Kako je došlo do njega?

"Trebalo je da potpišem za Votford, ali je nešto iskrslo pet dana pre ozvaničenja saradnje. Moj menadžer mi je predložio dolazak u Srbiju i to je bio prvi put da čujem uopšte za Srbiju. Nisam razmišljao previše, misli su mi bile malo pomešane, još sam razmišljao o Votfordu svestan da bi odlazak u Englesku bio veliki korak i nesporazum usled kojeg se sve izjalovilo je ostavio traga".

Čempionšip je zamenila Prva liga Srbije. Trebalo je vremena da se razbistre misli?

"Činjenica da nisam potpisao za Votford uticala je na mene i po dolasku u Srbiju. U početku mi je to bilo u podsvesti, ali sam shvatio da je na nekad potrebno da napraviš i korak na dole da bi ponovo išao uzlaznom putanjom. Bilo mi je potrebno da igram, prihvatio sam okolnosti i krenuo da gledam napred".

Kako ste reagovali kada je stigao poziv Čukaričkog?

"Kad sam čuo da postoji opcija da pređem u Čukarički pretražio sam klub na internetu i video sam da se radi o najorganizovanijem u ligi. Pitao sam bliske ljude i oni su mi to potvrdili, a po dolasku sam se i lično uverio. U Čukaričkom je sve veoma profesionalno i ovo je veoma dobra prilika za mene".

Ko od naovih saigrača je prvi priskočio u pomoć pri adaptaciji?

"Jovan Lukić mi je najviše pomogao da se prilagodim. Bio je vrlo srdačan prema meni od početka, išli smo u teretanu zajedno, u restorane i zaista smo postali dobri. Takođe, i ostali momci su sjajni, a dosta vremena provodim i sa Ibrom (Ibrahim Ndijae) otkad se vratio u klub".

Polako postajete "domači" u Srbiji, kako na to reaguju porodica i prijatelji iz Jamajke?

"Većina mojih prijatelja su iz fudbala i svi znaju za Crvenu zvezdu, te kada sam došao u Grafičar, filijalu crveno-belih, imali su predstavu gde sam. Od prvog dana u Srbiji prenosim im svoja iskustva, svestan da mi se pružila fenomenalna prilika i da bih u Jamajci imao znatno teži posao na putu do afirmacije. Radio sam naporno da bih stigao do Čukaričkog i sad se trudim da radim još predanije da bih napravio naredni iskorak. U Srbiji sam, nije Belgija ili Engleska, ali je fudbalska zemlja i dobra sredina za afirmaciju. Zbog svega toga i reakcija mojih prijatelja bila je pozitivna, podržali su me iako put gradim daleko od kuće".

Da li je klub sa Banovog brda dobio nove međunarodne navijače?

"Svi moji najbliži prijatelji iz Jamajke prate Čukarički na Instagramu i društvenim mrežama. Svi su u toku sa dešavanjima u timu i klub je definitivno dobio publiku u Jamajci".

Jesu li ispratili i prvenac u novom dresu, pogodak za pobedu (1:0) nad Radomljem?

"Da, stigle su i čestitke. Raduje me sjajan početak, činjenica da sam postigao gol. Ipak, za mene kao ofanzivca golovi su normalni i moram da gledam ispred sebe, a ne dase osvrćem na prošlost".

Ipak, kad pogledate iza sebe imate povoda za zadovoljstvo ostvarenim?

"Počeo sam da igram fudbal sa devet godina, u fudbalskoj akademiji iz koje sam prešao u jednu od najboljih srednjoškolskih ekipa. Tu sam naučio mnogo o fudbalu. Prethodno sam samo driblao, ali sam u tom uzrastu naučio da koristim glavu, razumeo igru. Sa 16 godina sam debitovao u seniorskom fudbalu i tada je počeo da mi se ostvaruje san. Od malena sam maštao isključivo o karijeri profesionalnog fudbalera. Cilj mi je bio da postanem igrač i nisam razmišljao ni o čemu drugom. Nisam pokušao da radim ništa drugo, sjajna fudbalska karijera mi je bila san. Nisam još tamo gde želim, ali idem pravim putem, Čukarički je odličan korak na putu do cilja".

Posebnu pažnju privlači vaša brzina, karakteristika koja je sinonim za sportiste sa Jamajke. Kako komentarišete činjenicu da vas već nazivaju fudbalskim Useinom Boltom?

"Brzina se može okarakterisati kao osobina sportista iz Jamajke, većina fudbalera iz moje zemlje koji igraju u Evropi su brzi. Za fudbalske okvire veoma sam brz, ali u poređenju sa atletičarima je drugačije. Da izađem na crtu Boltu ostavio bi me iza sebe. U Jamajci, tokom omladinskog perioda igrači čak i treniraju sa atletičarima pa krilni igrači u tom uzrastu i nauče kako da trče". 

Posle godinu dana u Beogradu, kakvi su vaši utisci o srpskoj prestonici?

"Beograd je divan. Često izađem noću i uživam u svim svetlima i lepotama grada. Kada je u pitanju hrana, probao sam samo ćevape, dobri su, ali nisam okusio ostale srpske specijalitete. Devojke u Beogradu su prelepe, a ljudi veoma srdačni. Dešava mi se da mi se jave ljudi na ulici, pozdrave me, a iako nisam previše druželjubiv, sa zadovoljstvom im odgovorim. Smatram to profesionalnom obavezom, ali i zadovoljstvom jer su ljudi zaista dobri ovde".

Komunikacija, ipak, još se odvija na engleskom?

"Trenutno ne pokušavam da naučim srpski. Znam pojedine reči, a prvo što sam naučio jesu psovke. Još u Grafičaru sam svakodnevno čuo iste reči i pitao šta znače, a saigrači su mi rekli da su to uglavnom psovke", reklo je novo krilo Čukaričkog.

LIGA KONFERENCIJE POSEBAN MOTIV

Igrač rođen 1999. godine u okviru drugog kola kvalifikacija za Ligu konferencije protiv Sumgaita imaće priliku da upiše i prve minute na međunarodnoj sceni, a izlazak na UEFA pozornicu označio je kao dodatni motiv.

"UEFA takmičenja su poseban izazov. Da bi se ekipa plasirala u grupnu fazu Lige konferencija potrebno je da poseduje kvalitet, da radi naporno i konstantno. Evropska takmičenja su uvek poseban izazov i dodatni motiv svakom igraču. Biće to prilika da skrenemo pažnju na sebe i van granica Srbije, ali i da podignemo nivo igre što bi se odrazilo i na domaće prvenstvo", izjavio je ofanzivac.

ČUKARIČKI KARTA ZA POVRATAK U REPREZENTACIJU

Kembel je tokom 2020. godine dobio čast da obuče nacionalni dres i upiše minute za Jamajku u dvomeču sa Saudijskom Arabijom. Kontinuitet igara u reprezentaciji je, međutim izostao, ali se krilni fudbaler nada ponovnom pozivu selektora.

"Igrao sam dve utakmice za nacionalni tim, ali nisam igrao u Japanu protiv Srbije. Imao sam tada određenih ličnih problema. Neću biti u konkurenciji ni za naredne izazove, ali se nadam da bih mogao da budem deo tima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Čukarički je klub u kojem ću moći da učim, da unapredim igru... Takmičiću se u višem rangu i verujem da bi to moglo da utiče da se vratim u reprezentaciju", kazao je Kembel.