Fudbal života Slobodana Uroševića

Kao neka fudbalska bajka, kako se “ružno pače” pretvara u labuda. Tako izgleda put Slobodana Uroševića u Humskoj 1 od dana kada je u u zimu 2018. stigao iz Kruševca pa do danas.

Od igrača koji je redovno kretao ne iz nule, nego iz minusa kako su koje pripreme dolazile i kako se koji trener menjao, pa do nosioca kapitenske trake i igrača kojem sa tribina skandiraju “Čaki, Čaki” ko zna koji put ove sezone.

Igra Slobodan Urošević fudbal života u Partizanu u poslednjih godinu i kusur dana. Uspon je krenuo dolaskom Aleksandra Stanojevića, koji je “zategao” crno-bele da izgledaju kao vojska, ali izgleda da im sada još više prija kako ih je Gordan Petrić “olabavio”. A, levi bek Parnog valjka maksimalno koristi slobodu u igri da ide napred, da bude često prevaga u ofanzivi, naravno, kada prvo odradi sve, poput timskoj vojnika, zadatke u defanzivi.

Urošević je u samo četiri dana dva puta bio odlučujući faktor u pobedama Partizana. Najpre je protiv Kelna “prodao” trik Jarčevima i desnom nogom namestio gol Rikardu za 2:0, čime je stavljena tačka na meč, da bi u nedelju veče dao gol za 3:2, za trijumf crno-belih protiv Čukaričkog. I ponovo sa tribinama na kraju: “Čaki, Čaki”...

Statisika kaže: Urošević je ove sezone več došao do sume od četiri gola i asistencije na dva fronta. Pričamo o levom beku... Gledajući brojke, najbolja mu je bila prethodna takmičarska godina kada je dobacio do sedam golova i jedne asistencije. Dakle, godinu ili godinu i po dana najboljeg fudbala u životu.

Sve je to, utisak je, odgovor na – poverenje. Jer, što je Urošević osećao veću podršku sa klupe, to je pružao sve bolje partije na terenu. Onda kada je znao da ga neće prva greška koštati selidbom na klupu ili čak na tribine, jer je imao i te periode kada je stigao u Humsku, sve više je širio krila, a statističke kolone su bile sve punije.

Kapitenska traka oko ruke kada je klub napustio Saša Zdjelar stigla je kao logičan sled poteza. Jer, u neku ruku, Zdjelar i Urošević su slični tipovi igrača, ne po poziciji u timu, nego po srčanosti, agresivnosti, požrtvovanosti, po tome što vole da dižu publiku na noge, po spremnosti da daju i poslednju kap krvi za dres Partizana. A, takvima sa tribina skandiraju ime kao posebnu vrstu priznanja.

Možda se malo zaboravlja da je Urošević u Humsku stigao kao zlatni orlić, ovenčan titulom prvaka Evrope u Litvaniji. Ali, nije mu u Partizanu sve bilo popločano cvećem. Došao je kada je Miroslav Đukić bio trener, pa vrlo brzo kod njega nestao sa radara. Zanimljivo, iz tima ga je istisnuo Zlatan Šehović, koji je sada rezerva kapitenu crno-belih.

A, nije ga bilo ni kasnije kod Zorana Mirkovića, dok je najveći udarac doživeo kod Sava Miloševića.

“Uvek kada se osvrnem na sve šta mi se dešavalo, kažem sebi u bradu: "Ono što te ne ubije, samo te ojača". Ko zna možda mi je to donekle i pomagalo, jer mi je pojačavalo volju, inat mi je dostizao maksimum... Nikada nisam pravio problem, kakva god da je odluka, samo mi je jednom ostao gorak ukus. Bilo je to početkom leta 2019. godine, kod trenera Miloševića. Bio sam izbačen sa još devetoricom igrača, precrtan sa priprema, a da pre toga nisam dobio nikakvo obrazloženje. Razumem da svaki trener ima svoju viziju, plan, da nekoga u nekom trenutku vidi u timu, nekada i suprotno, ali kada je tako radikalan potez u pitanju, ljudski je da se bar nešto kaže, da se navede razlog. Mnogo mi je tada teško palo, nisam znao šta je razlog, jer sam igrao standardno, osvojili smo i taj Kup Srbije na stadionu Crvene zvezde, bio sam u timu. Odjednom, na tabli spisak i među deset i moje ime - nema priprema”, pričao je Urošević u intervjuu za jedan domaći portal.

Inat ga je pogurao, Aleksandar Stanojević mu dao injekciju poverenja, na koju je levi bek odgovorio igrama koje su ga danas pogurale do kapitena. I do javnog priznanja trenerskog vuka Milorada Kosanovića:

“Ljudi, pa tamo (u Partizanu, prim.aut.) je najbolji igrač mali Urošević, a oni godinama gledaju kako da ga izbace iz tima“, poručio je Kosanović uoči jednog prošlosezonskog večitog derbija baš preko Mozzart Sporta.

Od tada do danas Slobodan Urošević je – još bolji. I sve bolji. I zato se sa tribinama sve češće čuje skandiranje: “Čaki, Čaki”...