Fudbal unapred, rizik u Barsinom stilu i zašto je baš TSC prvi iskoračio u Evropi

Preksinoć je u Srbiji gostovala Barselona i videli smo šta je fudbal u njegovom najlepšem obliku. Napred, napred i samo napred. Sinoć je u Bačkoj Topoli gostovao Lugano i opet smo videli smo kako se na nekom nivou ispod može igrati moderan i progresivan fudbal. S tim što je ovoga puta domaći tim bio u glavnoj ulozi. Kada dobar fudbal upakujete u ambijent stadiona u Bačkoj Topoli, imate osećaj da ste bili na utakmici PSV Ajndhovena, Sportinga ili Atalante.

TSC je sinoć protiv Lugana doneo prvu pobedu srpskom fudbalu u grupnim fazama evrokupova, a da nije u pitanju neko od večitih rivala. I velika je fudbalska pravda što je to bio baš TSC. Zbog svega što ti ljudi tamo rade godinama. Od predsednika Janoša Žemberija, njegovih saradnika, preko trenera Jovana Damjanovića i njegovog stručnog štaba do 11 domaćih igrača koji su se sinoć našli u startnoj postavi. Dok nam liga sve više poprima izgled Kupa afričkih nacija, eto taj “mađarski” TSC je zapravo “najsrpskiji” naš klub koji je poslednjih godina izlazio u Evropu.

Baš je taj i takav TSC je zaslužio tu istorijsku pobedu. Ni Vojvodina, ni Čukarički, ni Radnički nego baš TSC. Zbog novog i urednog stadiona. Zbog prelepog sportskog centra. Zbog ambijenta. Zbog pristojnog sveta na tribinama. Zbog toga što je trava podšišana u milimetar, a teren kao staklo. Zbog toga što ne možete da vidite bačen papirić na stadionu i oko njega. Zbog trenera koji želi da igra fudbal. Zbog igrača koji su otpisani i odbačeni na drugim adresama, a ovde im je data šansa da igraju dobar fudbal.

TSC je sinoć odigrao jednu od najboljih utakmica u modernoj istoriji kada su u pitanju naši klubovi u Evropi. Gotovo perfektnu. Konačnih 4:1 je zasluženo i čisto kao suza. Trebalo je da bude i više. Sportski je to priznao i Luganov trener na kraju. Od prvog do poslednjeg minuta, TSC je bio ekipa koja zna šta hoće i kako treba da igra fudbal.

“Dobro, nisu pobedili Barselonu već neki tamo Lugano”. Slažemo se… Ali.

Poslednja smo nacija u Evropi koja bi smela nešto da zucne na pomen švajcarskog fudbala. Njihova reprezentacija nam je nabila ozbiljne komplekse, naš prvak je protiv njihovog prošle sezone u Ligi šampiona osvojio bod od mogućih šest. Ali ga je nadigrao? Jeste. Kao što ga nije nadigrao pre pet godina, ali ga je prošao u plej-ofu za Ligu šampiona. To je fudbal. I Švajcarci su u njemu bolji od nas. Na svim nivoima i to ne mogu da promene pobeda ili dve.

Taj isti Lugano je letos dobio Stanojevićev Partizan u Beogradu, a onda ga sa igračem manje izbacio u revanšu. Taj isti Lugano je trenutno prvoplasirani tim švajcarskog prvenstva koje je ozbiljnije od našeg, a u Ligi konferencije je imao dve pobede u prva dva kola uz najbolju odbranu takmičenja. Zato niko nema nikakvo pravo da pokuša uniziti savršeno izdanje TSC-a protiv Lugana. Partija sinoć je bila zvezda vodilja i ostalim klubovima gde evropski fudbal ide. Ili gde nam je pobegao…

U našem sportu je sve prisutnija mitomanija slavljenja ili pravdanja poraza uz traženje izgovora: ‘šta bi bilo da je ušla prva šansa, da nas sudija nije oštetio za penal ili korner, da je pokazao karton protivniku’… TSC je takvu utakmicu već odigrao u prvom kolu protiv Astane u gostima. Fudbalski su razbili Kazahstance, zvečale su stative, prečke, ziceri… Ali su domaći slavili.

Nije tada bilo izgovora iz Bačke Topole, niti ste ih čuli da se požale što igraju dva meča sedmično. Isto što su radili tada, nastavili su i dalje. Protiv Legije ih je surovo koštalo. Dok su bezidejno držali loptu, Poljaci su davali golove i naneli im težak poraz. TSC je završio sa glupim izrazom na licu pitajući se šta je to radio celu utakmicu. Ali najvažnije u celoj priči je da nije izgubio veru i ideju u to što radi. Isto su igrali i protiv Partizana i nezasluženo izgubili. Isto su igrali i sinoć. I sve je došlo na naplatu. Možda zato što su imali rivala koji ne stoji u bloku i hoće da igra fudbal koji inače igra u svom prvenstvu.

Po broju ukupnih šuteva u Ligi konferencije (18,3 po meču), TSC je na petom mestu od 36 ekipa. Po broju šuteva u okvir gola (5,3) su na 10. mestu. Po broju šuteva van okvira gola (7,5) treći su. Po broju blokiranih šuteva (6) treći su. Po posedu lopte (61%) četvrti. Po broju ukupnih pasova (543,9) deveti, po njihovoj tačnosti (451,7) deveti su, a po procentu tačnosti (84,5) 12. A sada još nešto detaljnije o fudbalskoj orijentaciji TSC-a u Ligi konferencije. Po broju uspešnih dodavanja u protivničkoj trećini (114,7) su peti. Po ulascima u protivničku trećinu (60,7) šesti. Po iznuđenim faulovima u protivničkoj trećini (3,7) drugi. Po broju dodira sa loptom u protivničkom šesnaestercu su (29,7) su sedmi.

Valjda sve ovo nešto ukazuje? Uzorak na tri utakmice je već relevantan da se govori o stilu igre i fudbalskoj ideji.

TSC je sinoć debelo rizikovao. Odbrana je stajala visoko kao Barselonina pre dve noći na Marakani. I sinhronizovano pecala Švajcarce u ofsajd zamke dovodeći ih do ludila. Da su jednom ili dva puta malo iskrivili liniju, platili bi ceh. Kao što ga i Barselona plati protiv Osasune. Ali nisu. I to je vredno kao četiri gola. Pogotovo što se ta odbrana letos potpuno rekonstruisala. Otišla su trojica od četvorice standardnih koji su godinama igrali zajedno. Svakome bi bilo potrebno vreme da opet uigra novu poslednju liniju. TSC je u tri meča Lige konferencije uhvatio protivnike 21 put u ofsajd zamku. I po tome je prvi u celom takmičenju! To ne može da bude slučajnost, kao što nije slučajnost ni onaj kamikazni fudbal Barselonine poslednje linije.

To je fudbalsko opredeljenje sa svim benefitima i rizicima. Sinoć je vreća benefita bila puna i retko kome je ovo današnje novembarsko sunce lepše granulo nego ljudima u Bačkoj Topoli. Mogu da budi ponosni.

Iz takvog fudbalskog opredeljenja, dođe i progresivan fudbal koji donese šanse i golove. Rival se limitira, oduzme mu se mogućnost da vas napadne i ugrozi, a lopta je u vašim nogama. Samim time to znači i više mogućnosti da napadnete rivala.

Svakom golu je prethodio neki dobar potez. Kod Stanićeve bombe, preskakanje Ćirkovića i odigravanje iz prve Pantovića. Kod drugog gola, pritisak na loptu Pantovića. Kod Stanićevog trećeg gola, rudarski posao i čvrstina Đakovca na sredini. Kod Pantovićevog drugog gola, pritisak, ukradena lopta i trk Petra Stanića. Golovi dvostrukih strelaca su samo kruna velikog rada i koncentracije celog tima. Od poslednje linije, preko veznog reda do najisturenijih igrača.

A najlepša stvar u igri TSC-a sinoć nisu bili golovi već promašaj. Akcija u kojoj devetorica različitih igrača za 22 sekunda izmenjaju 12 pasova i stignu od poslednje linije do gol šanse koju nažalost nije krunisao Pantović. Bio bi to gol kola u Ligi konferencije...

I najveća nagrada za ceo stručni štab Jovana Damjanovića koji često potencira na isticanju saradnika što znači TSC ima tim i na klupi. Neki od njih su zajedno radili i u kadetskoj reprezentaciji koju su letos nijanse letos od finala Evropskog prvenstva. Već smo pisali o toj generaciji, njenom fudbalu i zašto je reč o najvećem potencijalu srpskog fudbala koji treba negovati. Taj fudbalski pelcer se polako prima u Bačkoj Topoli... Ono što TSC sinoć nije dao, Maksimović, Cvetković i kompanija jesu letos kod Damjanovića na EP. Jeste i TSC pre mesec dana na Banovom brdu kada je prodao fudbal Čukaričkom i kada se videlo zašto su Brđani superligaški fudbal, a TSC evropski.

Damjanovićevim ekipama se konstantno dešava da u akcijama od gola do gola dominira u posedu i pasu i za 20 sekundi ni iz čega izgradi gol-šansu. Nekada uđe kao letos kod kadeta ili na Brdu, nekada ne uđe kao sinoć. Ali i tu se vidi fudbalsko opredeljenje da se istraje u ideji.

Lep fudbal TSC-a će pre doći do izražaja u Evropi nego u domaćem prvenstvu jer srpski fudbal je u srži uglavnom dekadentan i najveći uspesi su nam vezani za takvu fudbalsku filozofiju. Dovoljno je videti metamorfozu Piksijeve reprezentacije za tri godine od ekipe koja napada u Lisabonu do duplog bloka. I sve to je potpuno legitimno dok ima rezultata. Ali, kada se na rezultat nakalemi i lepa igra za oko, onda je to mnogo ukusniji proizvod.

TSC naplaćuje i plaća fudbalsko opredeljenje. U Mozzart Bet Superligi je tek deveti na tabeli, ali ni u klubu, ni u stručnom štabu, ni u glavama igrača nema sumnje i kolebanja oko onoga što rade. Biće uspona i padova, ali TSC neće odstajati od fudbala koji igra. Možda bi sve i bolje izgledalo da se letos stvari nisu tako brzo izdešavale.

Ekipu je većim delom selektirao Žarko Lazetić i iznenada napustio klub. Bio je to veliki šok, a TSC je bio prinuđen da ekspresno traži zamenu i imao je lošu procenu oko Deana Klafurića. Hrvatski stručnjak je slabo krenuo i brzo je smenjen. Rukovodstvo je tada ispravilo grešku napravljenu posle Lazetićevog odlaska i dovelo Damjanovića. Ali već je bilo kasno za neke stvari. U prelaznom roku nije urađeno ništa, novi trener nije doveo nijedno “svoje” pojačanje i morao je prvo da ispravlja greške prethodnika. Trebalo je vremena da se kockice poslože, da isproba sve opcije, da se automatizmi prihvate i primene... I pre svega da igrači počnu da veruju u sebe i svoje mogućnosti. Kada su se u glavama namestili, onda više nije problem ni nedostatak klasične “devetke” jer Pantović je to sinoć vrhunski odigrao, ni potpuno nova odbrana, ni nedostatak visine u prekidima, ni ljutnja zbog nekih nerealizovanih transfera… Vremenom su postali kompaktna celina, naučili da sakrivaju mane i ističu vrline.

I dalje je to proces koji traje, ali se vidi pravac kojim žele da idu. Druga sezona u Evropi je donela prvu pobedu u grupnim fazama i svima u klubu je verovatno pao neki teret sa srca, s obzirom kakve rezultate naši klubovi beleže već dve godine. Možda sada rasterećenije dočekaju gostovanja u Belgiji i Švajcarskoj, gde će biti autsajderi. Procena je da će za plasman u plej-of biti potrebno makar devet bodova. Što znači da TSC mora da pobedi Sankt Galen ili Gent u gostima i Nou kod kuće. Ne deluje realno… Ali, da će pokušati sa igraju fudbal, u to ne treba sumnjati. Drugačije ne umeju, pa značilo to 0:3 od Legije ili 4:1 protiv Lugana. Opredeljenje se ne menja. TSC je po mnogo čemu evropski klub, takva mora da bude i ekipa i fudbal koji igra. Zato su prvi i iskoračili.