Fudbal počinje posle 30: Četiri godine se bori za opstanak, a niko ne pravi problem što je u reprezentaciji

Kao kad bi Dragan Stojković pozvao Milana Bojovića. Imalo bi logike, jer je reč o najboljem strelcu od formiranja Mozzart Bet Superlige (2006), bilo bi i potkočeno činjenicama (opet je prebacio dvocifren učinak pre selidbe u Uzbekistan), samo što bi se javili „stručnjaci“ da primete kako igra u „tamo nekim Lučanima“. I drugo: Srbi su skloni da se svađaju i kad Strahinja Eraković dobije ili izostane poziv za Slobodana Uroševića, iako je za defanzivce večitih bilo argumenata da se nađu na Piksijevom spisku.

Kod Španaca je drugačije. Postoji decenijama građena sportska kultura koja za posledicu ima oduševljenje javnosti što je novi selektor Luis de la Fuente pod zastavu pozvao Hoselua. Prvi put, tek u 32. godini života. Da debituje za reprezentaciju na početku novog ciklusa. I nije bilo podrugljivih opaski „kakvo je to podmalađivanje sa čovekom koji je ušao u četvrtu deceniju života“, niko nije pravio problem što ne igra za Barselonu ili Real, niti se zapitao šta će u selekciji špic iz kluba koji je na 26 utakmica Primere dao samo 32 gola. Još malo pa španska Mladost iz Lučana.

A onda je počeo kvalifikacioni put ka Nemačkoj, Crvena furija se mučila da „zatvori“ uvodni susret sa Norveškom, da bi se ustreptalim navijačima na La Rosaledi ukazao se kralj kaznenog prostora. Hoselu! Dovoljno da se javnost na Pirinejima probudi egzaltirana.

„Trijumfalni debi“ ili Debi iz snova“, samo su neki od naslova kojima su tamošnji najuticajnji dnevnici častili špica Espanjola, kome je bilo potrebno svega četiri minuta i 15 sekundi pošto je odmenio Alvara Moratu da savlada Nilanda.

Prvi pogodak bio je tipično hoseluovski. Onako kako ga tokom cele sezone u Espanjolu gađa Brajan Olivan, tako ga je sa pozicije levog krila pogodio Fabijan Ruis, a 192 centimetara visoki špic opravdao status fudbalera koji u poslednje tri sezone u Španiji najbolje igra glavom.

Nešto kasnije potvrdio je da je snalažljiv i nogom. Još jednom u petercu, da obori rekord Fernanda Morijentesa kome je 1998. bilo potrebno pet minuta i 40 sekundi da dvaput probije odbranu Švedske. Hoselu je to protiv Norvežana uradio 85 sekundi brže.

Sam sebi je čestitao 33. rođendan, koji će proslaviti u ponedeljak.

„I dalje ne verujem šta sam uradio“, vrti glavom Hoselu, pošto je iz prva dva udarca tresao mrtežu Vikinga. „Ovo je nešto najlepšte što fudbaler može da doživi. Konačno se dugogodišnji radi isplatio. Hvala Ruisu na centaršutu, hvala selektoru na poverenju. Osećam se kao momčić od 18 leta. Sad je vreme da se uživa“.

Zasluženo, zato što je Hoselu ovakvu priliku dugo čekao. Prethodni put obukao je dres reprezentacije još 2009, ali tada mlade selekcije. Bio je to period kad ni mnogo veće ale od napadača nisu tako lako mogle u seniorski pogon pored Fernanda Toresa ili Davida Vilje, u vreme kad su Španci vladali Evropom i svetom. Kasnije je stigao Dijego Kosta, pa je usledila kriza identiteta koji je pokušao da reši Alvaro Morata, ali je utisak da nije do kraja uspeo.

U dresu Espanjola protiv Barselone (© AFP)

Niko ne kaže da će Hoselu da bude rešenje na duge staze, međutim, impresivno je kako je sazreo i od čoveka koji kod Rafaela Benitesa u Njukaslu skoro da nije mogao da opepeli postao centarfor koji rešava utakmice. Već je četvrta sezona kako je ostvario dvocifren golgeterski učinak. Što je posebno zanimljivo, u ekipama koje se bore za opstanak. Dvaput je sa Alavesom završavao na 16. poziciji i za malo izbegao selidbu u Segundu, lane mu sa Baskijcima nije bilo spasa (poslednji na tabeli), sad je opet u ekipi koja strahuje za status (Espanjol), ali je u svakom prvenstvu bio najprepoznatljiviji pojedinac tima.

U ovom trenutku sezone Hoselu je zajedno sa Borhom Igesijasom i Jagom Aspasom najbolji španski strelac u Primeri. Svi su postigli po 12 golova, a sve ih vezuje – Selta! Za razliku od Aspasa, koji je i dalje i Galiciji, sadašnji napadači Betisa i Espanjola su morali da se dokazuju kroz B timove kluba sa Balaidosa, ali nikad nisu dobili odgovarajuću šansu u Vigu.

Hoselu je zato sa 19 godina probao u drugom timu Real Madrida i u sezoni 2010/11 zajedno sa Alvarom Moratom (šta je sudbina) bio najbolji strelac Kastilje, ekipe koja služi seniorskom pogonu za razigravanje. Morata je kakvu-takvu šansu u kraljevskom klubu dobio. Hoselu nije. Odigrao je samo dva meča (na njima dao dva gola) i sreću potražio u rodnoj Nemačkoj, s obzirom da je poreklom iz Štutgarta. Malo u Hofenhajmu, malo u Ajntrtahtu, malo u Hanoveru, ali nigde tako uticajan kao sad, kad je uveliko prebacio 30. godinu života.

Ni period u Velikoj Britaniji nije bio produktivan, iako je Mark Hjuz tokom boravka u Stouku hvalio njegov stil igre, a Benites na Sent Džejms parku nije umeo da ga iskoristi. Zato strpljivi treneri, poput Asijera Garitana, Havija Kaljehe, Hosea Luisa Mendilibara ili sada Dijega Martinesa jesu. Ili De la Fuente kod koga je procvetao.

U inat Luisu Enrikeu koji je u Katar vodio zeta.

ŠEST PUTA DEBI UKRASIO GOLOM

Svega 149 sekundi provedenih na terenu stadiona u Malagi bili su potrebni Hoseluu da pogodi u dresu reprezenatcije Španije.

Zanimljivo, davao je golove i na debitantskim utakmicama za Real Madrid (protiv Almerije 2011), Ajntraht (2013), Hanover (2014), Alaves (2019) i Espanjol (2022).