Fudbal po Fabregasu: Tu sam da zabavim! Ako želite duge lopte - žao mi je, nisam vaš čovek

Nije to baš priča o Pepeljugi, kako Englezi umeju da kažu. Komo je samo u poslednje dve sezone, otkako se vratio u Seriju A, potrošio preko 200.000.000 evra na nove igrače. U finansijski oronulom italijanskom fudbalu budžet je to kojim malo koji klub raspolaže. Ali je isto tako malo ko očekivao da mali klub stacioniran kraj jednog od svetski najpoznatijih jezera tako brzo postane bitan na Čizmi. Da u prvoj sezoni obezbedi ulazak u elitno društvo (iako je zbog neposedovanja licence radio ‘iz senke’), u drugoj nijednog trenutka ne dovede u pitanje opstanak u Seriji A, a onda se u trećoj isprsi najvećima i umeša se u borbu za Evropu.

Za tako nešto finansije jesu bitne, ali ne i presudne. Potreban je neko ko je sposoban da sve upakuje u skladnu celinu. Sesk Fabregas to radi više nego uspešno, premašuje sva očekivanja. U tek trećoj sezoni u kojoj samostalno radi kao trener, 39-godišnji Španac je na putu da Komu donese istorijski plasman u neko od evropskih takmičenja, profilisavši se kao jedan od talentovanijih trenera na svetskom tržištu.

Ne samo zbog rezultata, već i zbog načina na koji do njih dolazi. Kod njega, makar zasad, to ide ruku pod ruku. Zato je još letos bio u ozbiljnim pregovorima sa Interom samo da bi se u poslednjem trenutku predomislio i ostao u klubu čiji je ujedno i manjinski vlasnik. Jer kako kaže u intervjuu za britanski Telegraf, u Komu ima svu slobodu. Ne samo u odlukama koje bi jedan trener trebalo da donosi već i u onih koje se ne nalaze u opisu njegovog posla.
“Ja donosim sve fudbalske odluke“, kaže Fabregas u razgovoru za Telegraf. “Sportski direktor je svakodnevno sa mnom i fudbal vidimo na isti način. Kada su u pitanju pojačanja, oslanjamo se na podatke, imamo našu skauting službu i slično, ali to mora da bude nešto u šta ja verujem. Mora da bude igrač u koga sam potpuno ubeđen. Veoma sam srećan i imam sreće što imamo predsednika koji mi mnogo veruje i koji mi je dao samopouzdanje da idem i donosim sve fudbalske odluke. To mi je zaista važno“.

"AKO BIH BIO TRENER SAMO ZBOG REZULTATA, NE BIH OVO NI RADIO'

I ne samo fudbalske odluke, vodi računa o najsitnijim detaljima, čak i onima kojima bi možda trebalo da se bave drugi. Fabregas u sportski centar Koma uglavnom dolazi u 07.00 ujutru i neretko ostaje do ponoći.
"Teretanu (u trening centru) sam ja dizajnirao. Dizajnirao sam je u saradnji sa arhitektom. Ja sam dizajnirao staklo sa prednje strane. To sam naučio od Arsena (Vengera). Setio sam se da teretana mora da gleda na terene, zbog povređenih igrača“, pojasnio je Fabregas pre nego što se osvrnuo na klupsku kantinu.“Sva hrana dolazi ovde. Bila je to stara zgrada, uradio sam to onako kako smatram da je ispravno. I svi tereni, sve. Rekao sam da nam je potreban veći teren jer smo tim koji želi loptu, imamo posed. Tako da sam napravio veći teren“.

Bilo je raznih komentara na tu njegovu odluku.
“To je završilo u naslovima jer su neki ljudi govorili: 'Šta ovaj glupan radi zbog jednog metra?' Ali taj jedan metar može da napravi razliku kada pokušavate da iskoristite širinu terena. U Italiji su ljudi govorili: 'Ne, ne, zašto 65 (metara)? Neka bude 63, jer to znači da možete bolje da se branite'. Dakle, radi se o tome da li na fudbal gledate na jedan ili na drugi način“.

Fabregas i Venger (©Reuters)

I zato na pitanje da li oseća odgovornost da treba da stvori tim koji zabavlja, Fabregas ne zastaje ni sekund dok odgovora.
“Da. Treniram onako kako osećam. Volim ovu igru. Ako bih bio trener samo zbog rezultata, ne bih ovo ni radio. Nemam potrebu to da radim“, rekao je Sesk pre nego što je pojasnio na šta tačno misli.“Igrao sam 20 godina; moja deca, moja žena, oni imaju sjajan život. Hvala Bogu pa sam igrao za velike klubove i, ne znam kako to da kažem, ali ja ovo ne moram da radim. Radim to iz strasti i zato što želim to da radim na svoj način. Znate, naravno, morate da se prilagodite u zavisnosti od grupe igrača koju imate. Ali, na kraju krajeva, imate neka svoja uverenja. Ne bih mogao da vodim ekipu koja igra na duge lopte i 'druge lopte' (odbitke). Zašto? Zato što morate da verujete u ono što radite. Možete da pobedite na bilo koji način, sve dok ubedite igrače i ubedite sve ostale da je to pravi način. Ali ja imam svoja uverenja. Ako želite da igrate na duge lopte i odbitke, žao mi je, ja nisam vaš čovek, jer ja to ne osećam. Samim tim, ne bih bio u stanju da prenesem tu strast na ekipu“.

"SVE SAM SIGURNIJI U ONO ŠTO RADIM; KONTE BIO ŠOK ZA MENE"

Fabregas je kroz karijeru imao čast da iz prvog reda uči od Pepa Gvardiole, Žozea Murinja, Antonija Kontea, Visentea del Boskea, ali nema sumnje da je najveći uticaj na njegov pogled na fudbal imao pomenuti Venger sa kojim je sarađivao osam godina. Znao je Fabregas da ceni prilike koje su mu se ukazivale, pa je još kao igrač počeo da ‘zapisuje’ sve tajne svojih nekadašnjih trenera.
“Knjigu (beležnicu) sam počeo da vodim kada sam bio u Arsenalu. Ne kada sam imao 16 godina, već možda sa 22 ili 23, pre odlaska u Barselonu, i onda sam samo nastavio da je dopunjavam tokom karijere. Vraćao sam joj se na početku (trenerske karijere) jer je sve bilo novo. Ali sada, sa iskustvom, svaki put sam sve sigurniji u ono što radim. Sada sam prošao kroz dosta situacija u kojima se osećam mnogo prijatnije. Ako nisam siguran oko nečega, mogu da bacim pogled i izvučem poneki detalj iz nje, ali sada to ne radim tako često“.

S obzirom na to da je sa njim radio osam godina, najviše je trikova pokupio od Vengera.
“Najveća poglavlja su verovatno o Arsenu, jer je tada sve bilo novo, i Konteu, jer je on za mene bio veliki šok. Sve je bilo drugačije“, ističe Fabregas. “Bio je to prvi put da mi je neko govorio gde treba da dodam loptu. Način na koji je rešavao stvari, bio je veoma, veoma strog u određenim stvarima. Tako da me je naterao da vidim mnogo novih stvari, a takođe je naučio da mi veruje“.

Fabregas i Konte (©Reuters)

Uprkos tome što pripada novijoj, modernijoj generaciji trenera, Fabregas ističe da je kao fudbaler uspeo da ‘pokupi‘ mnogo toga od starije škole. I priznaje da je umeo da bude poprilično dosadan u želji da nauči nešto novo.
“Sećam se, kao igrači, obično bismo se istuširali i otišli kući. A ja sam viđao Stiva Brusa sa Arsenom Vengerom, ili koga god da je bio sa Murinjom, i to mi se jako svidelo. Znam da to nije uvek moguće, ali voleo sam da posle utakmica sednem barem na 20 minuta sa svakim trenerom. Ja sam onaj koji postavlja sva moguća pitanja tolikim ljudima. Pomalo sam naporan što se toga tiče. Volim da vidim kako različiti treneri pripremaju utakmice, šta analiziraju kod protivnika i slične stvari. Za mene je izuzetno važno da nastavim da učim i napredujem“.

Sa popularnim Profesorom i danas je u kontaktu. Uostalom, u oktobru je Francuz sa tribina stadiona Đuzepe Sinigalja posmatrao pobedu Koma nad Juventusom u društvu Tjerija Anrija.
“Bilo je sjajno jer razgovaram sa Arsenom. Šalje mi poruke posle utakmica, čak i kad izgubimo ili kada pobedimo i odigramo dobro. On me ohrabruje”.

"REKAO SAM:'IGRAM KAO SRA**E, NE UŽIVAM NA TRENINZIMA, ŠTA TO RADIM?'"

Kako kaže, nije planirao da tako brzo upliva u trenerske vode, ali je njegovu odluku još tokom igračkih dana ubrzao korona virus.
“Liga u Francuskoj je potpuno stala, pa smo četiri meseca bili kod kuće. Jasno se sećam da sam rekao: 'Šta ću da radim kod kuće?' Imam ženu, decu, to je sjajno. Ali sećam se da sam razgovarao sa toliko ljudi, kondicionim trenerima, asistentima. Jedan od mojih pomoćnika u Komu, Dijego Perez, je čovek koji mi je četiri godine neprestano govorio o taktičkom delu igre. Da nije bilo kovida, ne bih doneo odluku da polažem za svoju (UEFA) B licencu, a zatim i za A licencu. Bez tog slobodnog vremena, mislim da ne bih bio spreman tako rano“.

Nakon Monaka stigao je u Komo. Isprva kao igrač, mada je vrlo brzo uvideo da mu se igranje smučilo.
“Kada sam doneo odluku da dođem u Komo, znao sam da sam u završnoj fazi svoje igračke karijere. Nije me bilo baš briga gde ću je završiti. Samo sam želeo da je završim igrajući. Ne na klupi, ne na stolu za masažu zbog povreda, i slično. Ali moja strast je postao rad sa Primaverom (mladim timom Koma) četvrtkom i razgovori sa Dijegom o svim našim idejama do 3 ujutru“.

I tako je u jednom trenutku odlučio da samo okači kopačke o klin.
“Jednog dana, nakon odigrane utakmice, rekao sam ženi da sam bio sra**e. Bio sam tako loš u poslednje tri utakmice u sezoni. Rekao sam: 'Igram kao sra**e, ne uživam na treninzima, šta to radim?' Tada sam stavio tačku na to. A onda, preuzeo sam tim do 19 godina na tri, četiri meseca i, nakon toga, doneo odluku da pređem u prvi tim. Možda su neki ljudi imali vremena da isplaniraju svoju trenersku karijeru. Ja nisam. Penzionisao sam se. Odjednom sam postao trener. Odjednom smo ušli u viši rang. I tako dalje. Zato nikada nisam imao vremena da razmišljam o jasnom planu“.

"SVAKOG DANA OSEĆAM KAO DA SAM NA FAKULTETU; NE ŽELIM DA BUDEM SELEKTOR"

Sa strane, doduše, izgleda kao da ga je imao od prvog dana. I da sve od prvog plana teče po planu.
“Započeli smo ovo putovanje, ne od nule, već od minus deset. Tako da smo ispred plana, a još uvek smo na početku. Osećam da ovaj klub ima neverovatan potencijal, ali to je ono što mi je dato. Znate, to je lepota ovog projekta – početi ni od čega kako biste jednog dana stvorili evropski klub. Uživam u ovome što radim. Na prelepom sam mestu sa neverovatnim ljudima koji mi dozvoljavaju da radim i koji mi veruju. Svakog dana se osećam kao da sam na fakultetu jer svakodnevno moram da donosim ogroman broj odluka u vezi sa celim klubom. I, za mene je to dobro, jer učim brže nego da sam to radio na neki drugi način“.

Fabregas (©Reuters)

Zbog toga mu posao selektora nije interesantan.
“U jednu stvar sam bio siguran: nisam želeo da budem asistent. To je bilo nešto za šta sam pouzdano znao da ne želim da radim. Hteo sam da preuzmem odgovornost na sebe od prvog dana. I ako me sada pitate: 'Da li želiš da budeš selektor reprezentacije?' Reći ću vam: 'Ne.' Zato što volim trenerski posao iz dana u dan. Volim da sam svakog dana na travi (terenu). Volim da radim sa mladim igračima. Volim individualne treninge. Volim apsolutno sve u vezi sa tim“.

Voli očigledno i Komo, ali koliko će još moći da odbija pozive velikih klubova. Letos je odjavio Inter, sada zovu i iz Premijer lige, pre svih bivši klub Čelsi...
“Premijer liga je najbolja liga na svetu. Uvek sam bio vrlo, vrlo jasan po tom pitanju. Osećao sam to kao igrač, osećam to kao trener, kao navijač. Ali, (Žoze) Murinjo mi je jednog dana, dok sam bio u Čelsiju, rekao: 'Imam još 30 godina za rad.' Tako da, hipotetički, ja bih mogao da budem ovde (u Komu) 10 godina, a i dalje bih mogao da odem u Premijer ligu za 12, 15 godina. Fudbal je toliko nepredvidiv, menja se u sekundi. Jednog dana ste najbolji. Sledećeg dana ste najgori. Zato hajde da uživamo u trenutku. Volim da uživam u trenutku. Prelepo je ovo što ovde proživljavamo. Videćemo šta budućnost donosi“, zaključio je Fabregas.