Fudbal loš, Partizan dovoljno dobar, Vojvodina nikakva: Sveta Marković zakazao obračun sa Zvezdom (VIDEO)

Kao što je Partizan majstor za eliminacione susrete Kupa Srbije, tako je Aleksandar Stanojević majstor za Vojvodinu. Preko tima koji mu ja zadavao ogromne probleme u bliskoj prošlosti, triput u razmaku od dva i po meseca ga dobio prošlog leta, beogradski sastav se plasirao u finale masovnijeg takmičenja i biće prilici da završnicu sezone, ipak, ukrasi trofejom.

Za razliku od mandata Sava Miloševića koji se mučio i igrački i rezultatski, tim aktuelnog trenera dobio je i drugi ovogodišnji sudar sa Novosađanima (1:0) i zakazao sudar sa Crvenom zvezdom, da sa najvećim rivalom 25. maja odluči kome pripada drugi pehar u državi.

U junaka crno-belih izrastao je jedan od najmlađih aktera polufinalnog duela na „Karađorđu“. Po dva osnova. Svetozar Marković je u 11. minutu sačekao centaršut Miloša Jojića iz slobodnog udarca potvrdivši da je prekid tokom proleća postao snažno oružje ekipe iz Humske, a u preostalom delu susreta sjajno odoleo napadačkom potencijalu domaćina, zaustavio Momčila Mrkaića, Nemanju Čovića, Miodraga Gemovića, prokrčio put saigračima do sedmog uzastopnog finala, a Lale lišio šanse da brane trofej osvojen minulog juna na Čairu.

Za razliku od efikasnih duela u Nišu ili prethodnog u Novom Sadu, ovaj je bio fudbalski dosadan. Do zla Boga. Mnogo prekida, valjanja po terenu, seckanja, primedbi na suđenje Srđana Jovanovića – iako je utisak da beogradski arbitar nikog nije oštetio – a malo igre, smislenih akcija, organizovanih napada. Čini se da je Partizan savladao lekcije iz nekih prethodnih mečeva sa Vošom, prihvatio da se s njom rve i na kraju je „tuširao“.

U utakimici slabog kvaliteta, Partizan je bio bolji taman za taj jedan gol. Zasluženo se plasirao u finale, jer je u međuvremenu kontrolisao dešavanja na terenu, znao kako da stvori još nekoliko opasnih situacija (u prvom delu umalo Bibars Natho na bizaran način sa savlada Gorana Vukliša ili da Nikola Andrić postigne autogol, a u drugom je Lazar Marković tukao samo u spoljni deo mreže), baš kao što je znao da aktuelnog vlasnika pehara ogrniči na mali broj šansi.

Jedinu pravu domaćin je stvorio, takođe, iz prekida. Početkom drugog dela, kad je Nenad Lalatović naredio malo ofanzivniji pristup i počeo da steže obruč pred golom gostiju, Nemanja Čović je u skoku nadvisio Aleksandra Miljkovića, tukao glavom samo da bi Vladimir Stojković instikntivnom reakcijom kolenom sprečio izjednačenje.

Ta odbrana Partizanovog kapitena kao da je ubila ono malo motiva u inače nervoznom Vojvidininom timu. Do kraja meča domaćin je bio bezopasan, kao da je igrao pod anestezijom, bez „krvi i znoja“ karakterističnim za neke prethodne duele. Bez snage da ugrozi crno-bele, koji su još jedno polufinale prošli bez primljenog gola. Deseti put na poslednjih 12 utakmica tog tipa.

Nije li to majstorstvo?

POLUFINALE KUPA SRBIJE

VOJVODINA – PARTIZAN 0:1 (0:1)

/S. Marković 11/

Novi Sad

Stadion: Karađorđe

Igrano bez prisustva gledalaca

Sudija: Srđan Jovanović

Žuti karton: Čović, Mrkaić, Andrić, Bralić (Vojvodina), Šćekić, Miljković (Partizan)

Vojvodina: Vukliš – Andrić, Bralić, Saničain (od 86. Maksimović), Đorđević – Stojković (od 86. Topić), Drinčić – Bojić (od 70. Simić), Gemović (od 46. Vukadinović), Čović – Mrkaić.

Partizan: Stojković – Miljković, S. Marković, Vujačić, Urošević (od 64. Obradović) – Šćekić, Jojić – Asano, Natho (od 72. Jović), L. Marković (od 64. Zdjelar) – Holender (od 86. Štulić).