Fudbal i novac - petogodišnji presek: Ko najviše troši, ko najbolje zarađuje, gde su u celoj priči Zvezda, Partizan, Dinamo...

Novac i fudbal, iliti novac u fudbalu - uvek zanimljiva tema. Pred vama je nekoliko preseka za petogodišnji period koji polako ostaje za nama. Analize se tiču najvećih potrošača kada su u pitanju klubovi i najjače lige Evrope i sveta.

Za nas će, logično, posebno biti zanimljivo da vidimo gde su u odnosu na najmoćnije naša Superliga, odnosno dva najpopularnija srpska kluba - Crvena zvezda i Partizan. Ništa manje zanimljivo neće biti ni poređenje sa komšijama...

Za početak, pred vama je tabelarni prikaz kojim su rangirane zemlje čiji su "tandemi" finansijski najmoćniji i to su potvrdili na tržištu u proteklih pet godina. U tom segmentu Crvena zvezda i Partizan, odnosno naša Superliga, pripadaju samom svetskom vrhu. Ovo nažalost i nije tako pohvalno, jer na najbolji način opisuje koliko Srbiji nedostaju treći, četvrti ili peti klub, sposoban da finansijski isparira večitima.

Dakle, superligaši su u protekliuh pet godina potrošili ukupno 36.140.000 evra, od čega 97 odsto novca otpada na pojačanja Zvezde i Partizana. Crveno-beli su dali nešto iznad 25.000.000 i to čini okruglo 70 odsto potrošnje cele naše lige. Partizan participira sa 9.780.000 evra, što iznosi 27 procenata kompletnog utroška.

Veću finansijsku dominaciju od srpskih velikana beleže samo škotski Rendžers i Seltik. Na njih otpada 98 odsto ukupnog novca potrošenog na sva pojačanja u tamošnjem Premijeršipu. Sa 59 procenata učešća Kelti "tuku" Policajce ovom segmentu, ali ipak su daleko od Zvezdinih procenata. Zapravo, jedini klub na svetu čija je dominacija ove vrste veća jeste RB Salcburg. Red Bulovo mezimče troši 72 odsto od celokupne sume koju na pojačanja izdvajaju austrijski bundesligaši, iliti dva odsto više od srpskog šampiona. Daleko ispod plasiran je bečki Rapid...

U vrhu ove liste, očekivano, nalaze se još neke lige u kojima dominiraju dva kluba - Ukrajina (Šahtjor i Dinamo Kijev), Češka (Slavija i Sparta), Grčka (Olimpijakos i PAOK)...

Kada govorimo o ligama koje su najviše potrošile u proteklih pet godina engleska Premijer liga je bez premca - blizu devet milijardi! Koliko god delovalo da Španci kupuju više od Italijana drugo mesto ipak pripada Seriji A i to s prednošću od milijardu evra. Francuzi i Nemci su skoro izjednačni, a šesta liga koja prebacuje milijardu evra potrošnje jeste engleski Čempionšip, jedina druga liga u TOP 10. Deset cifara ide samo još uz kinesku Superligu i to zahvaljujući onim ludim godinama, dok tamošnje vlasti nisu zavrnule slavinu.

Ako ćemo o regionu Hrvatska je ispred svih, ponajviše zahvaljujući zagrebačkom Dinamu (blizu 35.000.000 evra). Njihova NHL nalazi se na 34. poziciji, sa blizu 20.000.000 većim izdacima od naše Superlige. Prvi sledeći šampionat sa prostora bivše nam države je slovenački...

LIGE KOJE SU NAJVIŠE POTROŠILE

PETOGODIŠNJI PERIOD (2016-2021)

1. Premijer liga (Engleska) - 8.820.000.000

2. Serija A (Italija) - 5.510.000.000

3. La Liga (Španija) - 4.400.000.000

4. Bundesliga (Nemačka) - 3.300.000.000

5. Liga 1 (Francuska) - 3.100.000.000

6. Superliga (Kina) - 1.250.000.000

7. Čempionšip (Engleska) - 1.210.000.000

8. Premijer liga (Rusija) - 809.810.000

9. Liga NOS (Portugal) - 690.590.000

10. Liga MX (Meksiko) - 638.000.000

***

34. 1. NHL (Hrvatska) - 54.030.000

38. Superliga (Srbija) - 36.140.000

69. Prva liga (Slovenija) - 6.020.000

Potrošnja je jedno, zarada drugo, a treće i najrelevantnije za uspešnost poslovanja jeste balans. Kada oduzmemo trošak od prihoda dolazimo do realnih cifara koje predstavljaju takozvanu čistu zaradu. Samo jedna liga prebacuje milijardu evra u ovoj rubrici - portugalska. Brazil i Holandija takođe nisu neočekivano visoko plasirani, ali možda jeste Čempionšip? Koliko god da papreno prodaju premijerligašima i članovi engleske druge lige imaju ozbiljne izdatke, pa opet - eto ih na četvrtom mestu, ispred Argentine, Belgije...

Tu su još dve druge lige - francuska i nemačka, a sjajan plasman beleži i Hrvatska s čistim prihodom od preko 250.000.000 evra. Naša Superliga je na 19. mestu, s ozbiljnim zaostatkom za komšijama...

BALANS

ČISTA ZARADA ZA PETOGODIŠNJI PERIOD (2016-2021)

1. Liga NOS (Portugalija) - 1.090.000.000

2. Serija A (Brazil) - 743.050.000

3. Eredivizija (Holandija) - 620.180.000

4. Čempionšip (Engleska) - 566.710.000

5. Superliga (Argentina) - 439.200.000

6. Župiler PRO liga (Belgija) - 337.430.000

7. Liga 2 (Francuska) - 302.360.000

8. Bundesliga (Austrija) - 289.770.000

9. Bundesliga 2 (Nemačka) - 276.030.000

10. 1. NHL (Hrvatska) - 250.500.000

***

19. Superliga (Srbija) - 109.840.000

O klubovima i njihovoj potrošnji, te rangiranju istih, bilo je reči više puta. Ipak da se podsetimo...

KLUBOVI KOJI SU NAJVIŠE POTROŠILI

PETOGODIŠNJI PERIOD (2016-2021)

1. Barselona (Španija) - 1.040.000.000

2. Mančester Siti (Engleska) - 948.410.000

3. Juventus (Italija) - 943.130.000

4. Čelsi (Engleska) - 894.300.000

5. Mančester Junajted (Engleska) - 776.380.000

6. Pari Sen Žermen (Francuska) - 755.500.000

7. Inter (Italija) - 685.400.000

8. Atletiko Madrid (Španija) - 676.200.000

9. Arsenal (Engleska) - 591.440.000

10. Real Madrid (Španija) - 588.750.000

Kada je čista zarada u pitanju još jedan lep rezultat komšija: zagrebački Dinamo je deveti na svetu, sa čistim prihodom od skoro 110.000.000 evra. Partizan je dosta ispred Crvene zvezde, Čukarički se ističe poslednjih godina, dok Vojvodina u ovom segmentu pada.

Jedini klub u TOP 10 računajući četiri najjače lige je Borusija iz Dortmunda. Takođe očekivano...

BALANS

ČISTA ZARADA ZA PETOGODIŠNJI PERIOD (2016-2021)

1. Benfika (Portugalija) - 398.110.000

2. Ajaks (Holandija) - 262.500.000

3. RB Salcburg (Austrija) - 234.450.000

4. Sporting Lisabon (Portugalija) - 190.540.000

5. Lil (Francuska) - 159.000.000

6. Lion (Francuska) - 149.020.000

7. Porto (Portugalija) - 137.390.000

8. Braga (Portugalija) - 135.070.000

9. Dinamo Zagreb (Hrvatska) - 109.910.000

10. Borusija Dortmund (Nemačka) - 107.470.000

***

Partizan (Srbija) - 45.620.000

Crvena zvezda (Srbija) - 29.200.000

Čukarički (Srbija) - 14.830.000

Vojvodina (Srbija) - 3.630.000