Novica iz izolacije: Teško bi nas neko zaustavio...

Kao i svima, tako i sportistima teško padaju vanredne mere. I oni su, kao i ceo narod trenutno praktično bez posla čekajući kada će proći ova virusna oluja. Među njima i Novica Veličković.

Teško mu je kao svima, nalazi se u novoj situaciji gde je 24 sata dnevno u domu u čemu, kako i sam kaže za TV Arena na neki način uživa, pre svega zato što provodi vreme sa decom, ali da mu je žal što Partizan nije nastavio da gazi na dva fronta, domaćem i evropskom.
„Najteže mi je što je baš bila dobra atmosfera u timu, to druženje koje imamo ove sezone. Bukvalno se nismo razdvajali, zbližili smo se.“, kaže kapiten crno-belih, „I cela sezona je bila takva. Dobijali smo mečeve koje smo gubili, kad nije bilo sjajno izlazili smo na kraj. Svako u grupi ima svoju rolu koju su svi prihvatili. Prvi put sam video momke koje ne interesuje koliko će poena da postignu, već samo da pobede. Izgradili smo nešto dobro i to mi je žal što smo morali da prekinemo. Bili smo na pravom putu, osećao sam. I kup smo osvojili pošto se nismo predali iako smo gubili. Trebao je da usledi taj plej-of, dva u isto vreme... Bilo bi naporno, ali  teško bi nas neko zaustavio!“

Veličković smatra da je prelomni trenutak u sezoni bilo domeravanje sa legendarnim evropskim košarkaškim imenom, Virtusom:
„Utakmica protiv Virtusa nam je mnogo značila. Čekali smo toliko i sam dolazak tako velikog košarkaškog kluba, a tada su slovili za favorite za osvajanje EK. Taj Virtus i sam pristup meču gde sam video u očima momaka da su spremni da pojedu protivnike, i rasprodata Arena i pobeda od 20 razlike... Teo je najbolji plej koji je u poslednjih 10 godina igrao u Evropi i momci su igrali na njega bez straha, ali sa respektom i to je način na koji moramo da igramo u nastavku oba takmičenja. Videli smo da možemo da igramo sa svima.“

I zaista, kao da se od početka sezone čini da je sve uklopljeno kako treba u crno-beloj mašineriji predvođenoj Anderom Trinkijerijem. Pa je i Veličković kao veteran zasijao u punom sjaju.
„Napokon sam dobio ulogu koja mi u potpunosti odgovara.“, tvrdi kapiten Partizana,“Dobro sam se snalazio, nisam morao da idem na putovanja kada nije bilo potrebno. Bilo mi je lako ove godine da funkcionišem i igram. Najveći mi je problem veliki broj minuta kada su dve utakmice nedeljno. Nekad ne mogu to da izvučem, a ranije sam igrao i po 35 minuta što je bilo pogubno za mene. Pokušavao sam kao veteran da držim stari pod kontrolom, ali ono što smo uradili na terenu i van njega je zasluga stručnog štaba.“

COUNTER STRIKE – PONUDA MEČEVA I IGARA

O trenutnoj situaciji „između četiri zida“ nezamenljiva četvorka Partizana kaže da mu nije lako pala:
„Teško mi je, prvi put sam u situaciji vanrednog stanja. Čudno je da nema treninga i obaveza, utakmica...Posebno zbog naše euforije koja je bila na vrhuncu pre suspenzije. Ali ceo svet je zatečen i tako je svima. Najbolje da se sve stopira, više ni sam ne znam kako se prenosi ova bolest... Svi morao da imamo svest oko ovog stanja i da pozitivom prevaziđemo sve. Pozitiva je tu da nam ne dozvolimo da uđemo u paranoje. Verujte, kad ne palim telefon ili TV, mnogo mi je lakše. Ljudi treba da prate samo zvanična saopštenja.„

Kako provodi vreme u kući i da li stiže da održava fizičku kondiciju sada već legenda beogradskog kluba za TV Arenu kaže:
„Pridržavam se izolacije i zbog sebe i  porodice, a i ljudi u okruženju. Trudim se da budem maksimalno odgovoran. Prvi put sa sa porodicom sam od buđenja do povratka u krevet. Sve vreme se igram sa decom, izmišljamo šta ćemo da radimo. Može se reći i da uživamo sada. Nedostaju nam babe i dede, što je teško. To mi je jedino žao što klinci ne mogu da idu kod njih. I oni su se zavukli u kuću, ali stalno zovu, šalju poruke,  pitaju kako su Aške i Una. Ja u kući radim vežbe i vozim sobni bicikl. To mi je jedini kardio trening kojim mogu donekle da simuliram napore koje su slični na terenu. Izmišljam spining treninge, traju 25 – 30 minuta. Moja Vanja mi nađe na internetu neke najteže. Radim i još neke vežbice.“

(Foto: Starsport)