Frančesko Toti: Odnos sa Spaletijem se menja; mislio sam - ili ću ga pozdraviti ili udariti glavom

Opšte je poznato da su Frančesko Toti i Lučano Spaleti godinama bili na ratnoj nozi. Legendarni kapiten Rome je za Spaletija rekao da se 2016. vratio u klub samo da bi oterao njega. Sadašnji trener Juventusa je tokom drugog mandata u Romi sklonio Frančeska iz ekipe pred utakmicu Serije A i od tada je odnos između njih dvojice postao veoma nategnut.

Ipak, u periodu od 2017. do 2023. usledila je tišina. Toti i Spaleti se nisu ni videli ni čuli, a onda je, odjednom, odnos počeo da se menja. O svemu tome, Toti je posvedočio u svojoj autobiografskoj knjizi pod nazivom "Oltre" (Dalje). Največa ikona Rome je rekla da do 2023. godine niko od njih dvojice nije osećao potrebu za onim drugim. Putevi su im se razišli.
"U novembru 2023. stvari su počele da se menjaju. Pozvao me je Vito Skala, moj dugogodišnji prijatelj. „Fra, znaš da Italija 17. igra u Rimu protiv Makedonije?” „Znam, i šta s tim?” „Delegacija reprezentacije će posetiti 'Bambino Đezu'.” To je dečja bolnica u koju povremeno svratim, u tajnosti, da pozdravim najmlađe pacijente. „Lepo od njih.” „Eto, Fra, trebalo bi i ti da odeš.” „Zašto, Vito?” „Zato što će to biti lep trenutak. Biće tu predsednik saveza Gabrijele Gravina, tvoj prijatelj Điđi Bufon, Đovani Di Lorenco, dolazi i Anđelo Peruci. I...” „I?” „I selektor reprezentacije.” Odnosno, Lučano Spaleti. „Ne.” Nisam hteo ni da čujem za to. „Fra, razmisli...”, piše u knjizi Frančeska Totija.

Šampion sveta sa Italijom iz 2006. opisao je šta mu je prošlo kroz glavu kad se pojavila mogućnost da ponovo vidi čoveka koji ga je, po njegovom mišljenju - otero iz Rome.
"I zaista sam razmislio, pa sam shvatio da je u redu biti sebičan, braniti se od bola i skrivati rane, ali ne preko tuđih leđa. „Vito, važi.” Zažmuriš na jedno oko i poslušaš srce. Pokušaš da staviš po strani sve što se desilo zarad plemenitog cilja. Tako sam prihvatio poziv, ionako je to pre ili kasnije moralo da se desi. Fudbalski svet je mali. Ili ću ga pozdraviti, ili ću ga udariti glavom".

A onda se desio taj trenutak, Frančesko i Lučijano oči u oči. Posle šest godina.
"Tog dana sam skuterom. Ušao sam u hol. Usred te gužve, Vito se uozbiljio: „Stižu.” Ja u kožnoj jakni, on u tamnom odelu. Predsednik Gravina je odigrao svoju ulogu: „Ovo je Lučano Spaleti...” Koji je, moram priznati, izgovorio prave reči da opusti situaciju: „Da te zagrlim sa strane srca? Sa strane srca, idemo...” Brzi pozdrav. Zagrljaj. Bio je to letimičan gest, ništa više. Nisam osetio ništa, to još uvek nije bila ljubav. Nikakav trzaj, nikakva jeza, apsolutno ništa. Ponovo sam ga video na rimskom Olimpiku, 14. maja 2025, na finalu Kupa Italije u kom je Bolonja pobedila Milan. „Kako je?” „Sve dobro, ti?” „Dobro, hvala.” „Ćao.” „Ćao.” Standardna priča, bez ikakvih emocija. Onda smo opet nestali".

MOZZART RELAX: Tiket ti odmah postaje dobitan!

Pa, još jednom, ovog puta na snimanju reklame.
"Rekli su mi „Žele te za reklamu za Amaro Montenegro.” „Lepo.” „Okej. Onda su mi rekli da bi bilo jako lepo da to snimiš sa...” „Sa?” „Sa Spaletijem.” „Čekaj, izgleda da mi prekida veza. Sa kim?” „Sa Spaletijem...” „Ne, volim te, ali ne mogu. Ako ga sretnem, pozdraviću ga iz poštovanja i pristojnosti, ali to zaista ne mogu.” Istina je da me je, duboko u sebi, nešto kopkalo. Natezanje je trajalo mesec dana. Nisam bio do kraja ubeđen, ali sam na kraju popustio. Za lokaciju je izabran deo Rima koji svi zovu „Mostovi”. Stigao sam na motoru, rano ujutro. Svako je imao svoj kamper za presvlačenje i šminkanje. Izašao sam iz svog i krenuo ka Spaletijevom. Pokucao sam. „Otvori, šta je, uplašio si se?” Izašao je, zagrlili smo se, malo iskrenije nego onomad u bolnici. „Frančesko, jesi li srećan što snimaš reklamu sa mnom?” „Jedva sam čekao. Nego, trebalo bi da mi se zahvališ, mister. Da sam ja rekao 'ne', ne bi uzeli ni tebe.”

Od tog trenutka odnos je počeo da se menja i vremenom je postajao sve bolji.
"U jednoj pauzi tokom snimanja, neka bakica se pojavila na terasi i viknula Spaletiju: „Ej, nemoj da se zezaš sa kapitenom, on je naš! Pazi šta radiš. Mi ne zaboravljamo.” Kakva asistencija. „Mister, stvarno pazi, jer ako mi ovde padne roletna, završiće se loše.” Radili smo zajedno dva dana, pomoglo je; opustili smo se, nasmejali, onim spontanim osmesima, a ne iznuđenim. Zabavio sam se. Moram priznati da sam iz svega izašao spokojniji. U leto 2026. snimili smo i drugu reklamu, tri dana smo proveli na Spaletijevom imanju u Toskani. Jedne večeri smo sedeli za stolom sa još nekoliko ljudi. Ja sam progovorio, obrativši se svima: „Kao trener je bio jedan od najboljih, ali sa mnom se nije baš najbolje poneo...” „Ne, Frančesko, sve je tvoja krivica, ti si mi želeo zlo i ti si me oterao iz Rome.” „Ma šta to pričaš, mister? Sve si sam uradio.” Ni tu nismo razrešili stvari, ali je atmosfera bila daleko prijateljskija. Iz reklame u reklamu, polako čistimo nakupljeni talog. Započeli smo ozbiljan proces zbližavanja. Kada budemo ispričali jedan drugom celu istinu, i samo istinu, ja ću definitivno podvući crtu i staviti tačku na to. Moći ćemo da ponovo budemo oni stari. A posle te istine, nazdravićemo za nas", završio je Toti.