Fradi možda nije bauk, ali 38.000 minuta u Evropi ne mogu tek tako da se izbrišu

Imala je Vojvodina pregršt šansi da reši sinoćni duel sa vicešampionom Mađarske u svoju korist, ali su na kraju odlučivali detalji i Lale su poražene na evropskoj premijeri – 2:1. Verovatno bi bila druga priča da je onaj udarac Nardina Mulahusejnovića završio u mreži Deneša Dibusa, a ne na roglju, kao i da se stativa nije po drugi put isprečila Aleksi Vukanoviću u odsudnim trenucima jednog evropskog okršaja.

Nedostajalo je i sreće ekipi Miroslava Tanjge, ali, vala, i iskustva – i to debelo. Kada pričamo o detaljima, upravo su oni odredili ishod prve utakmice ovog regionalnog dvomeča i doneli timu Balaža Borbeljija prednost pred revanš u Budimpešti. Da se potrudimo, mogli bismo da pronađemo greške i u dva pomenuta promašaja Vošinih napadača, ali nećemo cepidlačiti. Međutim, u situacijama u kojima je Stara dama primala golove, odlučivali su naizgled sitni detalji. Dok su oni u domaćim prvenstvima mahom irelevantni zbog igračke dominantnosti i Voše i Ferencvaroša nad većinom lige, na međunarodnoj sceni pomeraju tas na vagi.

Pogotovo u duelima ekipa približnog kvaliteta, bar na papiru, kao što je to bio slučaj sinoć. Jer, ne može niko da tvrdi da bi bez premišljanja uzeo vezni red Ferencvaroša pre veznog reda Vojvodine ili da je Kristofer Zakarijasen bolje krilo od Lazara Ranđelovića. Kod takvih procena mnogo toga zavisi od individualnog utiska i ličnih preferencija, ali činjenice govore da norveški napadač ima 42 nastupa i 5.437 minuta više na evropskoj sceni od momka iz Leskovca. Vezisti Nabi Keita i Gabi Kanikovski zajedno su proveli 7.583 minuta na mečevima pod okriljem UEFA, dok kompletna sredina Lala – Ifet Đakovac, Njegoš Petrović i Dejan Zukić – ima 3.284 minuta i 65 nastupa manje od pomenutog dvojca. A pritom nije neka razlika ni u godinama. Ali jeste u iskustvu, i to ogromna.

O tome je pričao i bivši napadač Ferencvaroša Aleksandar Pešić za Mozzart Sport, kada je dao Mađarima blagu prednost u ovom dvomeču. Rekao je da Voša ima bolje pojedince, ali da će Fradijevo konstantno bitisanje u Evropi doneti prevagu. I dok fudbalska javnost i navijači pre susreta ovakve konstatacije možda svrstavaju u korpu isklišeiranih sportskih fraza, činjenica je da je Fradijeva prednost od preko 26.000 minuta provedenih u Evropi (računajući sve aktere meča) donela Mađarima pobedu na Karađorđu.

Možemo to pripisati iskustvu Ferencvaroša, a možemo, kao što je to učinio Miroslav Tanjga sinoć posle meča, okarakterisati kao neiskustvo Stare dame na međunarodnoj sceni. I zaista, postavljanje Barosa kod prvog gola, kao i Sučovo napadanje Bamideleove jače noge i dopuštanje Nigerijcu da zalomi u sredinu, možda se ne bi ponovili da Brazilac i Mađar imaju više utakmica u karijeri igranih pod ovakvim nabojem i protiv ovako disciplinovanog rivala.

Dok se ona dijagonala jednog od trojice najiskusnijih igrača Novosađana ne može pripisati nedostatku evropskih utakmica Njegoša Petrovića, jer ih ima čak 23, od čega devet u grupnoj i nokaut fazi, može se pripisati prekaljenosti bivšeg asa Liverpula Nabija Keite. On je prepoznao da će momak iz Krupnja požuriti, odlučiti se na rizik i brži ulazak u napad pre nego na siguran pas.

A Keita, sa 59 međunarodnih nastupa, nije ni igrač sa najviše evropskih mečeva u nogama u timu Balaža Borbeljija. Tek je treći, iza Dibusa sa 109 i Zakarijasena sa 68 nastupa. Takođe, ima dva evropska nastupa više od Kanikovskog, ali i skoro 800 minuta manje provedenih na terenu.

Tako da je o razlici u iskustvu i mentalnoj pripremljenosti između igrača Vojvodine i Ferencvaroša iluzorno i pričati. Pogotovo uzimajući u obzir da su Dragan Rosić, Milan Kolarević i Dragan Kokanović sinoć upisali prve minute na međunarodnoj sceni. Dok je „najneiskusniji“ u tom segmentu od svih igrača koji su sinoć zaigrali za Fradi, argentinski štoper Marijano Gomez, već imao devet nastupa u UEFA takmičenjima.

*******

Jedan gol menja sve! ⚽Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

*******

Možemo se dotaći i činjenice da je ovo bio prvi evropski meč i za trenera Miroslava Tanjgu, dok ih 16 godina mlađi Balaž Borbelji ima sedam. Međutim, em što obojica stratega imaju pomoćnike u stručnom štabu, em što iskustvo na klupi, iako nije zanemarljivo, ne igra toliko veliku ulogu kao iskustvo na terenu. Pogotovo u ovakvim mečevima, na početku sezone, kada su obe ekipe još neuigrane, pa to igračko lukavstvo može još više da dođe do izražaja.

Ipak, ova razlika u minutima provedenim u Evropi ne sme da bude alibi za ekipu Stare dame, ne ako žele da se domognu međunarodne scene. Jer će u tom segmentu biti u prednosti i svaki sledeći protivnik Lala do kraja kvalifikacija. Moraju Miroslav Tanjga i njegov stručni štab da sakriju taj manjak iskustva i odigraju na drugu kartu u Budimpešti, možda na svežinu i glad, koje bi Vošini igrači svakako trebalo da imaju više od mađarskog kolektiva. Za Ferencvaroš se i prošle sezone u domaćem prvenstvu videlo da je došlo do određenog zasićenja.

Ali, Mađari drugu utakmicu dočekuju i sa rezultatskom prednošću, a Vošu u Budimpešti ne bi trebalo da zanimaju ni atmosfera, ni razlika u iskustvu, ni evropski naboj. Nemaju Novosađani više šta da izgube, te nemaju razlog da za sedam dana na Grupama areni budu u onom grču pod kojim su odigrali veći deo sinoćnjeg duela na Karađorđu.