Finale nad finalima: Žezus menja Riverov DNK

Kada su se prošle godine u finalu Kopa Libertadores sastali Boka Juniors i River Plejt, teško da je neko mogao da zamisli bolje finale. Sve što za sobom nosi najveći derbi sveta, on je i doneo. Imali smo finale za pamćenje. Ali i ove sezone imamo zaista spektakularno finale (21.00, TV Arena Sport 1).

Odavno se dva bolja tima nisu sastala u finalu. Vladajući šampion River Plejt brani titulu protiv izazivača Flamenga koji je po mnogima najjači tim Južne Amerike. A o argentinsko-brazilskom rivalstvu u fudbalu ne treba trošiti reči... Poslednji put smo nešto slično imali 2012. kada je Rikelmeova Boka poražena u finalu od Korintijansa koji tada nije imao ni približno jak tim kao danas Flamengo. Bilo je i pre toga finale Boke s Palermom i Rikelmeom protiv Gremija, ali ni Gremio nije imao tim kao današnji Falmengo. Možda je poslednje finale sa dva velika kluba i sjajnim igračima na obe strane bilo ono iz 2003. kada su Tevez i Delgado predvodili Boku, a Robinjo, Dijego i Aleks bili mlade zvezde Santosa.

Ono po čemu je ovo finale zanimljivo je i što će se prvi put igrati jedna umesto dve utakmice. Trebalo je da se igra u Santijagu, ali je zbog pobune naroda u Čileu prebačeno u peruansku Limu i dodatno je otežalo prisustvo hiljadama navijača koji su u karavanima iz Brazila i Argentine krenuli na nekoliko hiljada kilometara dalek put kroz Ande.

Teško je reći i ko je pravi favorit u ovom meču. Na papiru je to Flamengo, ali ova Riverova generacija ima neki DNK neuništivosti u kup takmičenjima. Otkako je Marselo Galjardo 2015. preuzeo Milionere, usadio je timu pobednički mentalitet. Osvojili su sve titule u Kopa Libertadores i ako sada osvoje treću, definitivno će se zacementirati kao jedna od najboljih generacija u istoriji južnoameričkog fudbala. Galjardo se pokazao kao fantastičan taktičar, ume da poptuno ubije igru protivnika i da ga napadne različlitim stilovima. Ima do perfekcije uigran tim koji može da igra na više načina i u kojem svaki igrač predstavlja neku vrstu drugačijeg oružja. Teško primaju golove, a maksimalno koriste šanse koje im se ukažu. Nemaju ni blizu pritisak kao Flamengo jer su oni za svoje navijače već heroji koji su osvojili sve i pride su to radili gazeći po ljutom rivalu s Bombonjere.
"Biće emotivno finale, pobediće onaj koji se bude bolje nosio sa tim. Imamo iste mogućnosti za osvajan je trofeja kao protivnik. Ako je rival bolji od nas to će morati da pokaže na terenu. Sva finala su vrlo komplikovana, a mi kao klub dobro znamo šta ono znači", rekao je Galjardo.

Flamengo ima jači tim, ima južnoameričke zvezde poput Gabigola ili De Araskaete, ima veterane Dijega, Filipea Luisa, Rafinju, Dijega Alvesa, već dokazane igrače Žersona, Rodriga Kaja, Bruna Enrikea, Evertona Ribeira, mlade senzacije Linkolna i Rejnijera... Ima Žorža Žezusa na klupi. Ima niz od 25 utakmica bez poraza, već je osigurao titulu u Brazilu i može da kruniše veličanstvenu sezonu. Flamengo ovaj uspeh čeka od 1981. godine i generacije legendarnog Zika.
"Suočićemo se sa vrlo snažnim protivnikom, koji ima više iskustva od nas, ali to nas ne plaši. Znamo šta smo u stanju da uradimo. Onog dana kada sam odlučio da dođem u Flamengo sedeo sam na ručku sa stručnim štabom i rekao: Idemo u Brazil, igraćemo finale Kopa Libertadores", poručio Žezus uoči finala.

O tome sa kakvim samopouzdanjem su Brazilci stigli na večerašnje finale govore i komentari tamošnjih novinari, koji poručuju da ovaj Flamengo nema prave rivale - ima samo žrtve. O tome kakav je klub Flamengo govore i pretpostavke, da klub sa čuvene Marakane brojčano ima navijača (oko 30.000.000) koliko čini 90 posto populacije u Argentini, s toga ne treba uopšte polemisati o tome kolika euforja vlada u čitavom Brazilu. Flamengo ima sve, neporažen je na 25 uzastopnih utakmica u svim takmičenjima, uložio je 52.000.000 evra u pojačanja i što je najvažnije - vrhunskog trenera koji kompletnu euforiju dobro drži na svojim plećima.

Ipak, teško je govoriti o tome ko ima boljeg trenera. Žorž Žezus je osvojio tri šampionske titule sa Benfikom i na svom vrhuncu u Lisabonu igrao dva finala Lige Evrope. Nažalost, prvo kada je poražen od Čelsija u Amsterdamu (1:2, maj 2013), a godinu dana kasnije i od Sevilje u Torinu nakon izvođenja penala (2:4). Naravno, teško je govoriti o nekakvom prokletstvu, s obzirom da su protivnici bili više nego ozbiljni, ali ovoga puta naspram sebe igrački definitivno nema kvalitetnijeg protivnika.

Sa druge strane, Riveroverovi navijači se u potpunosti uzdaju u svog Napoleon Marselo Galjarda. U pitanju je trener koji na međunarodnoj sceni osvaja sve redom. Ima dva trofeja Kopa Libertadores, jednu Kopa Sudamerikanu, kao i tri pehara u Rekopa Sudamerikana. U prošlogodišnjem finalu sa Bokom pokazao je kako se dolazi do najvažnijih trofeja, pa Riverova publika očekuje da nešto slično priredi i Flamengu. Da bi zaustavio napade snažnog protivnika River mora da bude vrlo kompaktan i izuzetno agresivan na terenu. Mnogi smatraju da je jedina mana Flamenga to što ne ume da se "pobije" na terenu, pa je to svakako jedan od Galjardovih aduta na ovom meču.

Sve u svemu – čeka nas spektakl!

---

FLAMENGO - RIVER (21.00, TV Arena Sport 1)

Stadion: Monumental de Lima
Kapacitet: 80.093
Sudija: Roberto Tobar (Čile)

FLAMENGO (4-2-3-1): Dijego Alves - Rafinja, Rodrigo Kajo, Mari, Filipe Luiz - Žerson, Arao - Everton Ribeiro, De Araskaesta, Bruno Enrike - Gabigol.
RIVER PLEJT (4-1-3-2): Arnami - Montijel, Martinez Kvarata, Pinola, Kasko - Enco Perez - Palasios, Naćo Fernandez, De la Kruz - Santos Bore, Matijas Suarez.

---

Foto: Reuters

---