Filip Đorđević za Mozzart Sport: Navijači me pamte po prečki u Glazgovu, vreme da se izravnaju računi
Vreme čitanja: 3min | pon. 07.03.22. | 16:47
Nekadašnji napadač crveno-belih prisetio se duela sa Rendžersom iz 2007. godine
Uradila je mnogo aktuelna generacija Crvene zvezde na evropskom putu ove sezone, prvi put posle tri decenije dočekala mart na sceni Starog kontinenta. Pokazao je tim Dejana Stankovića da poseduje i osvetničku crtu, pošto je tokom leta „izravnao“ račune sa Kairatom zbog eliminacije iz 2015. godine.
Zvezda je dvostrukom pobedom protiv Ludogoreca rasterala još neke duhove prošlosti najavivši pravi spektakl protiv Rendžersa. A zna se šta to znači. Igraće crveno-beli za četvrtfinale, veliku finansijsku nagradu, ali i osvetu za 2007. godine.
Izabrane vesti
Bila je Crvena zvezda na dobrom putu da se konačno plasira u Ligu šampiona, Rendžers je predstavljao bingo rivala u poslednjem kolu. I sve je izgledalo idealno do poslednjeg minuta na Ajbroks Parku kada je pogodio Naćo Novo. Ostaće upamćeno da je taj meč mogao da predstavlja krštenje tada mladog napadača Crvene zvezde Filipa Đorđevića. Njegov šut liznuo je prečku.
„Kada god dođem u Beograd ljudi me podsećaju da sam pogodio tu prečku na Ajbroksu. Mogu samo da zamislim kako bih ostao upamećen među navijačima da sam pogodio mrežu. Ja sam tada bio klinac, nisam imao previše respekta prema Rendžersu. Oni su te sezone igrali finale Lige Evrope, baš su bili ozbiljna ekipa. Ali mi smo odigrali jako i bez respekta. Igrali smo prilično dobro, posebno u prvom meču. Ovde je Burzanović promašio idealnu šansu. Posle toga nije bilo velikih uzbuđenja“, priseća se Filip Đorđević u razgovoru za Mozzart Sport.
Nekadašnji član Lacija, Kjeva i Nanta u tom trenutku, pred sudbonosne duele sa Rendžersom, bio iznuđeno rešenje. Već se osećalo da će skupo plaćeni Argentinac Ernan Barkos biti promašaj. Kao igrač koji se pokazao na pozajmici u Radu Đorđević je dobio šansu.
„Imao sam normalan put. Vratio sam se na mala vrata, kao dete kluba. Bio sam najbolji strelac Prve Lige Srbije, ali sa 19 godina sam znao težinu izazova i zadataka... Možda sam sve olako shvatio. Međutim, i dalje ostaje žale zbog propuštene šanse jedne generacije. Bile su egal obe utakmice, možda bi u našim karijerama bilo sve drugačije da smo se plasirali u Ligu šampiona. Posle Dinama iz Kijeva ovo je bila idealna šansa. Ali...“.
To ali se odnosi da je kucnuo čas da tas prevagne na drugu stranu.
„Baš tako... Realno, siguran sam da uprava, navijači i stručni štab rezonuju isto kao ja. Ko je sve mogao, Rendžers je idealan protivnik za ovu Zvezdu. Vratili su se u vrh škotskog fudbala, pobedili su Dortmund. Međutim, utakmice sa Zvezdom biće sasvim drugačijeg intenziteta i postavke. Oni kao da se još traže posle odlaska Džerarda- Šanse su 50:50. I kada biste me direktno pitali ne bih bio zadovoljan minimalnim porazom. Onda je revanš mnogo „zeznut“. Moraš da paziš da ne primiš još jedan. Ima Zvezda argumente da napravbi dobar posao na Ajbroksu“.
Mnogo prepreka će biti pred timom Dejana Stankovića. Moraće da se bore protiv ubitačnog bekovskog tandema Tavernije-Barišić, kao i bučnom podrškom na Ajbroksu.
„Atmosfera na stadionu Rendžersa je jedan od najboljih sa kojima sam se susreo u karijeri. Bukvalno ne čuješ saigrača. Stadion je akustičan, glasno se čuju Rendžersovi navijač. Sreća, pa su ovi naši navikli na slično. Skoro su igrali derbi“.
Nahvalio je Filip Đorđević aktuleni tim Crvene zvezde.
„Ovaj tim je dovoljno iskusan. Poznaju se, jer igraju već tri godine zajedno. Drži se Zvezda filozofije i temelja u likovima Kataija i Ivanića. Sada je tu Ohi. Odlično se snašao, postiže golove. Za mene je kvalitetan špic onaj koji postiže mnogo golova. Nema tu neke matematike. Vidim da je imao ozbiljnu sezonu u Moldeu pre toga. Dakle, spreman je da se ponavlja. Mnogo znači kada u timu imate mnogo igrača koji su na vrhuncu karijere. Kao Zvezda sada. Ja sam, kada sam dobio šansu protiv Rendžersa, bio previše mlad. Nisam bio siguran šta se dešava. Čak nisam ozbiljno shvatio euforiju u gradu, sećam se da smo išli u šetnju na dan meča. Osećalo se u vazduhu da se u Beogradu dešava nešto veliko. Sećam se pesme na Autokomandi. Nisam to prepoznao na pravi način...“