Filip Janković: Sa Veljkom na trofej! Kad mogu Hrvati do velikih rezultata, možemo i mi

Nekada najveća nada srpskog fudbala, član Zvezdine generacije 1995, Filip Janković, jedan je od onih koji imaju posebnu veru u ono što radi Veljko Paunović. Član zlatne generacije sa Mundijalita na Novom Zelandu, nažalost, nije ispunio ni deo onoga što su mu predviđali kao igraču. Završio je igračku karijeru mnogo ranije nego njegovi vršnjaci, ali je okrenuo novu stranicu i već dve godine radi kao trener u omladinskom pogonu OFK Beograda, gde predvodi generaciju 2013.

Janković je usvojio sve Veljkove trenerske postulate, što se jasno moglo videti i tokom njegovog gostovanja u podkastu „2x45“, a jedan od osnovnih mogao bi da glasi: postavi sebi najviše ciljeve da bi stigao do velikih rezultata. A što da ne i do nekog reprezentativnog trofeja - bez obzira na to što to u ovom trenutku iz ugla srpske javnosti deluje kao naučna fantastika.

Izdanje Orlova u Ajndhovenu probudilo je makar potajnu nadu da je napredak državnog tima moguć, a Janković veruje da su mogućnosti pod Paunovićem i znatno veće od toga.
„Kada sumiram utiske, pogotovo posle jučerašnje utakmice, mislim da je sve izgledalo super - pre svega u smislu igre, a ne samog rezultata. Takvi smo da uvek želimo pobedu i stvarno verujem da, kada smo pravi, možemo sa svima da igramo i svakoga da savladamo. Naravno, sve je ovo proces koji zahteva malo vremena i strpljenja. Dosta igrača je prošlo kroz filter reprezentacije, neki su i nedostajali, ali verujem da će to na kraju izgledati odlično. Selektor je ove četiri utakmice dobro iskoristio da donese jasniji sud - da vidi na koga može više, a na koga manje da se osloni, kao i ko se najbolje uklapa u sistem koji je zamislio. Generalno, kao narod bi trebalo da budemo optimističniji i da podržimo celu ovu priču, jer mislim da ljudi iz Saveza i sam Veljko i te kako znaju šta rade“, rekao je Filip Janković za podkast „2x45“.

Potom je podvukao crtu i kada je u pitanju utisak iz sve četiri utakmice Lige nacija.
„Nemačka je bila onako klimava. Treba reći istinu: neću da kažem da je bilo dobro - nije bilo dobro, ali možda je i to put do cilja. Kada budemo videli koji je to cilj - i Veljkov i ljudi koji rade sa njim - mislim da će se na sve ovo gledati drugačije. Utakmica protiv Nemačke je bila slaba, moramo to da priznamo. Iz kog razloga? Sada kada sam trener, pogotovo verujem u taj psihološki momenat - da igračima treba pokazati i ubediti ih u ono što treba da rade.“

Janković veruje u Paunovićevu energiju, ali i sposobnost da ubedi ekipu da su veliki rezultati mogući, bez obzira na to kakva su realna predviđanja. Međutim, za to su potrebni duži vremenski period i strpljenje javnosti, kojeg uvek manjka.
„Hajde da konačno budemo strpljivi i da napravimo taj petogodišnji ili šestogodišnji plan, pa da kažemo – za pet godina želimo da budemo tu i tu. I da tek tada podvučemo crtu i vidimo šta smo uradili, a šta nismo. Pričam i o A selekciji i o svim mlađim kategorijama naše reprezentacije, pa i klubova. Hajde da napravimo višegodišnji plan, koliko god to teško zvučalo, pa da vidimo gde ćemo stići.“

Paunović je generaciji sa Novog Zelanda pred svaki trening na Mundijalitu pokazivao fotografiju sa šampionskim peharom. Na kraju, on je i osvojen, na iznenađenje celog sveta. Janković veruje da je tako nešto moguće i sada u seniorskoj selekciji, bez obzira na to što je konkurencija drastično jača.
„Veljko je veliki takmičar i rođeni pobednik. Kako ćemo doći do cilja i da li ćemo uspeti - videćemo, ali ja uvek kažem: postavi sebi najviše ciljeve, pa dokle dođeš. Ako ne ciljaš vrh, teško da ćeš uopšte imati šansu da do njega stigneš. Ne samo da se nadam, nego priželjkujem bilo koji trofej - da li je to Evropsko, Svetsko prvenstvo ili bilo šta drugo, pa i Liga nacija! Pogledajte Portugaliju, koliko se radovala kada ju je osvojila. Definitivno imamo šanse, samo treba biti strpljiv. Opet ta reč, ali to je činjenica. Biće sigurno i pobeda koje će nas podići, pa onda i poraza zbog kojih ćemo govoriti da ništa ne valja, ali verujem da u budućnosti imamo šansu.“

Takav stav prema fudbalu pokušava da usadi i svojim sadašnjim đacima.
„Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali ja na stvari gledam više sa stručne strane i iz ugla onoga što sam prošao sa Veljkom, drugim trenerima i momcima sa kojima sam odrastao. Kada napraviš plan, ako ga se držiš i istrpiš dovoljno - možda ne stigneš do finala Svetskog prvenstva, ali hoćeš do četvrtfinala i svi ćemo biti zadovoljni. Svojim klincima govorim: 'Sanjajte Real Madrid, Barselonu, Junajted, Bajern Minhen', jer svi vole te gigante. Ali biću presrećan ako sutra budu igrali u Union Berlinu, Elčeu ili Bornmutu, jer će to značiti da su napravili ozbiljne karijere.“

Postoji i primer iz bliskog okruženja koji pokazuje da je moguće napraviti velike reprezentativne rezultate i ako dolazite sa ovih prostora.
„Ako može Hrvatska, možemo i mi. Najiskrenije mislim da Hrvatska ima fenomenalne fudbalere. Stalno izbacuju nove i nove igrače i fantastično rade. Šta god da rade, rade odlično. Ne vidim razlog zašto ne bismo mogli i mi, samo uz malo više strpljenja cele nacije”, poručio je, između ostalog, Filip Janković u podkastu „2x45“.

Janković je u najnovijoj epizodi ispričao i kako ga je u Rimu na večeri ugostio Frančesko Toti tokom pregovora sa Romom, kao i o treninzima u Parmi gde je oprezno morao da dodaje loptu Antoniju Kasanu. Saznajte i šta kaže o talentu Sergeja Milinković-Savića, svom odlasku iz Crvene zvezde, saigračima iz generacije 1995, boravku u Italiji i Španiji i zbog čega je prerano završio igračku karijeru.

 Uživajte!