Filip Đuričić nam priča o fudbalskom procvatu: Srbija dobila model koji nije imala, Sasuolo će mnogi kopirati za nekoliko godina

Na Atalantu smo već navikli. Družina iz Bergama je prethodnih godina postala rado viđen gost svakog doma u kojem se gleda i voli fudbal. Dobar fudbal. Nemoguće ih je ne voleti. Ali Atalanta nije jedina Pepeljuga italijanskog fudbala. Kako je krenulo ove sezone – a to traje još i od prošle sezone – Sasuolo bi mogao da bude nova hit priča.

Neroverdi iz Ređo Emilije igraju prelep fudbal. I što je najvažnije, pretaču ga u rezultate. Na tabeli Serije A dele drugo mesto dele s Napolijem, a ekipa su koja je postigla najviše golova u ligi. Njihove utakmice su garantovan spektakl i nećete pogrešiti ako im vikendom poklonite dva sata svog vremena. Uživaćete…

Jedan od glavnih sastojaka Sasuolove fudbalske romantike je i srpski reprezentativac Filip Đuričić. „Desetka“ starog kova, u koju su mnogi sumnjali, je kod Roberta de Zerbija našao sebe i fudbal koji voli. Koji zapravo svi volimo. Dugo čekani pupoljak je procvetao u fudbalsku ružu. Sa tri gola i jednom asistencijom na pet utakmica najavljuje sezonu života. Sa Berardijem i Kaputom čini trenutno najefikasniji triling u italijanskom fudbalu i jedan od najefikasnijih u Evropi.

Od svega toga veliku korist ima i srpski fudbal. Đuričić je u nedavnoj pobedi nad Norveškom bio jedan od igrača koji su oduševili. Ko ga nije pratio dovoljno u Italiji, zaustio je: ‘dobar ovaj mali Đuričić’. Samo što on više nije mali. Izrastao je u igrača u kojem je Srbija dobila mnogo.

„Iskreno, tako je i bilo posle meča. Žao mi je što ljudi nisu imali priliku da ranije vide sve ovo. Ali bolje ikad nego nikad. Drago mi je da sam doneo nešto novo i drago mi je da su ljudi konačno mogli da vide deo kvaliteta koji posedujem. A znam da mogu mnogo više i nadam se da ću to pokazati u narednim utakmicama. Eto, neka bude da smo dobili novog igrača u reprezentaciji“, kaže Đuričić u telefonskom razgovoru za MOZZART Sport.

Đuričićev fudbalski procvat je krenuo kada je upoznao Roberta de Zerbija koji ga je pozvao u Benevento koji je tada na polusezoni suštinski već bio ispao u Seriju B.

„U Beneventu sam krenuo od nule. Podvukao sam crtu i krenuo kao da sam u Radničkom iz Obrenovca. Kada me je zvao u Benevento, imali su šest bodova na polusezoni. Maltene su već ispali. Rekao sam mu: ’Znam sve, Mister, ali vi ćete da izgubite još tri utakmice i da ispadnete u januaru. Ko zna kakva će atmosfera da bude...' Odgovorio mi je: ’Dođi, vidi, a ako te slažem, mnogo sam loš čovek’. Mi smo ispali i mnogo ranije, ali se treniralo 200 odsto i pričao je prave stvari. Zato sam odlučio da odem s njim u Sasuolo. Zajedno smo napredovali. Znam šta misli i kad ne govori ništa. Sad mi je i čast što radim s njim jer mislim da će biti jedan od najboljih trenera u Italiji. On je bio sličan meni. Igrao je u Napoliju, bio ’desetka’, ali je isto bio luda glava... Često mi kaže: ’Samo sam ja mogao da ti pomognem jer znam kako razmišljaš’. Eto, imao sam sreće da ga upoznam. Sada s njim imam prijateljski odnos jer zajedno radimo već četiri godine.“

Da li si sada na nivou igara iz Herenvena kada su ti Holanđani tepali da si „Balkanski Krojf“?

„Jesam. Imao sam i kasnije nekih dobrih igara, ali nisam mogao da nađem kontinuitet jer je fizička priprema bila mnogo sporna kod mene. Igrao sam po tri-četiri utakmice, pa isto toliko nisam igrao. A sada igram maltene svaku po 90 minuta i rešavam utakmice. To mi pomaže na mentalnom nivou. Hajde da kažem onako uličarski da sam bio „mrtav“ i nije me bilo nigde. Sad se polako vraćam na nivo na kojem sam bio pre sedam-osam godina. A taj nivo nikad nisam dostigao u reprezentaciji. I kada sam igrao najbolje u njoj, nije to bilo na ovom nivou.“

Prija ti ofanzivan fudbal u Sasuolu. Prija ti i u reprezentaciji kada napadamo, kao što je to bilo u Norveškoj.

„Ovo je fudbal koji će 90 odsto ekipa pokušati da igra za dve-tri godine. Ovo što De Zerbi radi taktički i sa izborom igrača mnogo menja fudbal. U Italiji se pre igrao defanzivan fudbal na gol ili dva. A sada imate Atalantu, Sasuolo, Benevento... Menja se fudbal, menja se svest trenera u celoj zemlji. Mislim da će Serija A tek da napreduje.“

Kvota da će Srbija pobediti Škotsku u Beogradu je 1,75

Da li vam je Atalanta zvezda vodilja?

„Postoje sličnosti, ali smo mnogo različite ekipe. To je i cilj mladih trenera u Italiji. Kada sam došao u Italiju pre četiri godine, bila je to potpuno drugačija liga. Teška, često dosadna, ljudi su više uživali u Premijer ligi i Bundesligi. Ali sada već mislim da je Serija A egal s njima po zanimljivosti.“

Đuričić sam dodaje da nije jedini od kojeg je De Zerbi izvukao ono najbolje.

„Skoro svi igrači koji igraju kod njega sada igraju najbolji fudbal u karijerama. Kaputo blista. Lokateli koji je pao u Milanu se sada digao. Pa Boga, kojeg nigde nije bilo. Demiral je kod nas bio šest meseci i kupio ga je Juventus. To su stvari koje se ne dešavaju slučajno. Neverovatno da od 15 igrača njih 10 igra fudbal života.“

Koliko ima sličnosti između pozicija koje igrač kod De Zerbija u klubu i Tumbakovića u reprezentaciji.

„Iskreno, nema uopšte. U klubu igramo uglavnom 4-2-3-1 gde ja igram polušpica, odnosno „desetku“. U reprezentaciji igram polulevo. isto sam ofanzivan, ali drugačije su karakteristike formacije kada se igra s trojicom ili četvoricom pozadi. Odgovaraju mi obe. Da igramo u rombu, opet bi mi odgovaralo jer mogu da igram polušpica, ali mislim da tada ne bi bilo mesta za mene jer su tu Tadić i Sergej, za koje verujem da u ovom trenutku imaju prednost.“

Utisak je da sada imamo tri sjajna igrača za te dve pozicije u reprezentacije. A opet ste sva trojica različiti.

„Između nas nema zlih misli. Ko god da igra, ovaj drugi ga bodri. I to je stvar koja se kod Tumbakovića mnogo promenila u odnosu na neke prethodne godine. Evo sad pristajem da ne igram ni minut samo da prođemo Škotsku.“

Možete li da odigrate protiv Škotske kao protiv Norveške? Sada kada ste nam pokazali protiv Norvežana da možete da igrate dobar i napadački fudbal, očekuje se da to ponovite.

„Ljudima sa strane možda nekad deluje da se ne trudimo i da imamo neki odnos kakav ne bi trebalo da ima reprezentacija. Ali makar 80 momaka želi svim srcem da se plasira na to Evropsko i da igra najbolje moguće za reprezentaciju. Zašto bih ja koji imam 28 godina sada imao drugačiju želju nego kada sam sa 22 ušao u reprezentaciju? Uvek je želja bila ista. Ali treba da se nameste neke stvari, neki tajming i da bude malo sreće. Sada se sve namestilo i ide kako treba.“

Da li ste u Norveškoj odigrali iznad limita?

„Ništa se ne događa slučajno. Mislim da imamo kvalitet da ponovimo onaj nivo fudbala. Protiv Turske to nije bilo tako loše, ali su važnost i priprema utakmice bili drugačiji. Ono protiv Norveške treba da bude model kako da pripremamo i igramo svaku utakmicu. Videćemo da li ćemo uspeti u tome. Mnogo faktora odluluje. Nije sve u nama, ima nešto i do protivnika.“

Da li su vas dodatnu motivisale priče o Halandu i supertalentovanim Norvežanima?

„Javnost kreira sliku kako ona to vidi. Kada sam sebi pravio sliku u glavi o toj utakmici, prvo sam razmišljao kako su Norvežani opasni napred. Ali onda malo bolje razmislim i shvatim da u Italiji igram protiv Lukakua, Ronalda, Džeka, Ibrahimovića... Najboljih na svetu. I sad bi trebalo da imam strah od Halanda i Serlota?! Nije bilo potrebe da sami sebi pravimo u glavama taj pritisak. Imamo bolju ekipu, samo treba da izađemo s pravim stavom. Moglo se to videti i po prve dve lopte koje sam primio. Odmah sam išao unapred. Pravo u njih. Da im pokažem od prvog minuta da se mi pitamo.“  

Utisak je da ti je i Tumbaković ’našao žicu’ kao De Zerbi?

„Selektor uvek potencira da igramo pas igru, da ne ’lupamo’ loptu i da kroz tu pas igru pravimo problem protivniku. Meni to lično najviše leži. A i Tadiću, Sergeju jer su to igrači koji razumeju fudbal i mogu mnogo da izvuku iz takvih situacija. Selektor mi je rekao da imam slobodu da probam šta god mislim da treba, ali sa određenom dozom odgovornosti kao i uvek. Taktički smo bili pripremljeni za deset. Pronašli smo sve njihove rupe. Konačno imamo model kako bi trebalo da igramo. Realno, do sada ga nismo imali.“

Može li taj model da funkcioniše i protiv Škotske koja nije slična Norveškoj?

„To će biti teža utakmica nego u Norveškoj. Siguran sam 100 odsto. Prvo, igraju potpuno drugačiji fudbal od Norvežana. Drugo, veći je pritisak na nama jer nas svi gledaju kao favorite. A uopšte nije tako kada se igra na jednu utakmicu. Nikad ne znaš kako može da se otvori. Jesmo kao ekipa bolji, ali moramo dobro da se pripremimo, da mentalno dobro uđemo u utakmicu i da tek onda rešavamo stvar po stvar. Ako budemo mislili ’lako ćemo’, tu se grdno varamo. To mislim generalno, ne samo za meč sa Škotima.“

Koliko će vama ofanzivcima biti teško protiv Škotske koja igra defanzivan fudbal s petoricom pozadi i mnogo kontakta?

„Oni su jaki, mi smo brzi. Uvek na neku njihovu vrlinu možeš da odgovoriš svojom vrlinom. Verujem da ćemo imati mnogo veći posed lopte, a da će se oni vratiti pozadi. Ne razbijam mnogo glavu oko toga jer verujem da će nam selektor pripremiti utakmicu kao što je i do sada. Važno mi je da dođem psihički jak i da budem zdrav. Ja se spremam za ovu utakmicu godinu i po dana. Otkako me je selektor vratio u ekipu.“

Nije iznenađenje što Đuričić priželjkuje samo zdravlje do meča sa Škotima.

„Saigrač Haraslin je dobio koronu. Ima je i još jedan kondicioni trener. Virus je prisutan, pa čemo viseti šta i kako. Nadam se da će sve biti dobro… Najveći problem je što smo podeljeni u svlačionice i što je Haraslin bio sa mnom u toj maloj svlačionici. Vozio me je prošle nedelje kući. Od šest treninga, on me tri puta vozio. Zato sam bio u frci. Da l je moguće sad da mi se to desi... Gde sad pred reprezentaciju da zakačim nešto... Da se ubijem.“  

Za sada je sve u redu sa Đuričićem, ali se situacija u Italiji opet komplikuje. Panika raste.

„Jeste. Poslednjih sedam dana nije bilo ispod 20.000 novozaraženih. Srećom, smrtnost je mala kad gledamo procentualno. U mojoj regiji nema frke jer su sve brojke pod kontrolom. Ali kada vidiš 22.000 zaraženih, ne bude ti svejedno.“

Da li se priča o novom prekidu sezone?

„Mislim da se fudbal neće prekidati šta god da se desi. Možda će morati da modifikuju neka pravila, ali igraće se. Mi smo sada u nekoj vrsti kućnog karantina. Samo na relaciji kuća – trening kamp. Ako me neko vidi negde drugo, onda mogu da imam ozbiljan problem.“

Sasuolo u nedelju gostuje Napoliju - pogledajte kvote

Koliko je korona ozbiljan faktor u raspletu sezone i konačnim rezultatima?

„Može da utiče, kako da ne. Dosta toga će zavisiti od korone i kakve si sreće. Vidimo da Laciju fale igrače, Đenovi je falilo 14 igrača i normalno je da to utiče na rezultat. Ja se nadam da će od januara sve da se vrati u normalu. To su stvari na koje ne možemo da utičemo. Prekrstiš se i nadaš se da neće tebe.“

Kakav je Sasuolov konačni cilj? Videli smo da su letos odbili preko 50.000.000 evra za Bogu i Lokatelija.

„Napredujemo malo po malo kao klub. Napravljena je odlična infrastruktura, imamo fenomenalan trening centar. Ulaže se u u ekipu. Ostavili su Bogu, a imali su i malo sreće sa koronom pošto je on čak 50 dana bio u izolaciji. Za Lokatelija su odbili sve ponude koje su imali, a tu smo bili još Kaputo, Berardi i ja koji smo rešili da sigurno ostajemo bar još jednu sezonu. Klub je sa te strane odradio fenomenalan posao. Ambicije su da zakačimo Evropu i da budemo u prvih sedam. Neće biti lako, ali mislimo da možemo. U drugom delu prošle sezone smo bili šesti i to je parametar kojim se vodimo.“  

Kad si već pomenuo Kaputa, daj još koju reč o jednom od najomiljenijih fudbalera u Italiji. Koja je njegova tajna?

„Ma on je stavrno... Da ne kažem da je najbolji špic sa kojim sam igrao jer ih je bilo s većim kvalitetom. On je kao osoba toliko dobar i toliko dobro utiče na saigrače. Igrao sam s boljim špicevima, ali čim im ne odigraš dve lopte, to je odmah psovanje. S njim nije tako. On uvek podržava saigrača. Iako je špic. A špicevi su uvek gladni golova. On uvek stavlja ekipu na prvo mesto. Proizvodi svoje pivo i za svaku asistenciju me časti njegovim pivom. Tek da ga vidiš na treningu šta radi... Na utakmici je to više stegnuto i ne traže se rešenja koja se traže na treninzima gde je mnogo opuštenije.“

Kako ti izgleda početak sezone u Seriji A?

„Iskreno, očekivano. Znali smo da će prvih pet-šest kola biti tako. Veliki broj utakmica se igra. Milan gura iznad očekivanja. Volim da ih gledam. Otkako je Ibra došao, ekipa se promenila. Doneo je nešto. Drugačije razmišljaju, drugačije trče. Vidi se po govoru tela. A isti su igrači. Ma ja verujem da on tamo postrojava, ali onako u sportskom smislu. Za Juve smo znali da im biti potrebno vremena da se adaptiraju. Napoli se namestio jako dobro. Atalanta igra toplo-hladno ali i to je očekivano zbog velikog broja utakmica“.

A početak sezone za Đuričića nije mogao da bude bolji. Što u klubu, što u reprezentaciji. Samo da nastavi u istom stilu. Dugo smo ga čekali. I vredelo je. Sada ima šta da se vidi.