Evropski ritam lomi startere, a Partizan nema pomoć s klupe

Na kraju jesenjeg dela prvenstva u jednom od novogodišnjih intervjua predsednik Partizana Milorad Vučelić je priznao da se tokom polusezone povremeno ljutio na trenera Aleksandra Stanojevića zbog preteranog rotiranja sastava. Ali da je posle shvatio da tim ne bi „isterao“ uspešnu jesen da nije bilo tog raspoređivanja tereta na svačija leđa u prvom timu.

Ta praksa da svi igraju nastavljena je i tokom proleća. Ritam četvrtak – nedelja već je počeo da uzima danak. I Stanojević nema kud, mora na teren da šalje maltene sve što ima. Pa čak i kada Parni valjak nije u rezultatskom plusu na semaforu, kao što je to bio slučaj u Subotici, kada je na 0:0 šef struke crno-belih poslao na teren Lutovca, Holendera, Jovića i Milovanovića.

Partizan je veliko ime i u evropskim, a ne samo domaćim okvirima, tako da ne može sebi da dozvoli da svesno žrtvuje neko takmičenje, kao što je Liga konferencije. Pogotovo ne sada kada ima priliku da se bori za četvrtfinale, što je rezultat na međunarodnoj sceni koji nije imao više od 30 godina. Ali, duboko među zidinima u Humskoj 1 pitanje je koliko se zaista raduju dvomeču sa Fajenordu, pogotovo kada se vidi koliko je trijumf protiv Sparte skupo plaćen u večitom derbiju.

Da je direktan izbor, kao na nekom kvizu, četvrtfinale Lige konferencije ili domaća titula, jasno je šta bi bio izbor svih u Humskoj. Stanojević je odavno rekao da osvajanje šampionske krune nema alternativu. Ali iz ove kože ne može, moraće crno-beli ponovo u četvrtak, pa nedelju, pa četvrtak i nedelju, da razvlače svoje ćebe, koje je još dovoljno rastegnuto da može da pokrije sva tri fronta. Međutim, škripe točkovi Parnom valjku, umalo je prosuo dobijeno protiv Lučanaca, penalom se izvukao u Subotici...

Tu negde leži i najveća muka Parnog valjka: što kada prva postava počinje da pada pod teretom umora i velikog pritiska još većih očekivanja, od drugopozivaca ima jako slabu vajdu. Ceo dosadašnji deo sezone vuče 13-14 igrača, od kojih neko manji, a neko veći daje doprinos, dok momci koji uglavnom uskaču s klupe ne uspevaju da im olakšaju život.

Utakmica u Subotici je bila idealno postavljena scena za nekog od rezervista koji su dobili šansu da reši utakmicu, postane heroj dana, ukleše i svoje ime u eventualni sutrašnji uspeh, osvojen trofej. Jović je na kraju izborio penal i to mu je najbolji, najvredniji potez koji je napravio od početka polusezone, najzad jedna bela tačka u velikom sivilu njegove igre.

Da ne smetnemo s uma, Nemanja Stevanović je jedini koji je svaki put kad je dobio šansu, pa i protiv Spartaka, odradio posao za visoku ocenu.

Kec na Partizan - 3,15

U sedam utakmica prolećnog dela prvenstva Aleksandar Stanojević je poslao na teren čak 24 igrača! Nisu se svi naigrali fudbala, Bojan Ostojić, recimo, samo pet minuta, ali većina je imala solidnu priliku da zasluži aplauze na velikoj sceni.

Međutim, klupa Partizanu gotovo da ništa zasad nije donela. Filip Holender, recimo, od septembra nema ništa novo upisano u statistiku. Aleksandar Lutovac je od početka sezone skupio 23 nastupa. Uglavnom kao rezervista, jasno. A, opet, postigao je tek jedan gol, asistenciju nema. Lazar Pavlović je iznenada dobio priliku u Subotici kao starter i odigrao je zaista slabo. Njegov saldo od početka sezone je jedna asistencija, bez gola, na 16 nastupa.

Fajenord u Humskoj bez najboljeg strelca i kreatora igre

Daleko najviše se očekivalo od Nemanje Jovića, koji je sezonu dočekao kao siguran starter, jer je bonus igrač, a onda je izgubio čak i to „garantovano mesto“. Mladi fudbaler je odigrao 35 utakmica od jula do danas i postigao samo dva gola, a donekle ga vadi šest asistencija. Međutim, više od polovine tog učinka ostvario je do početka oktobra. Nakon toga – jedan gol i izboren penal, koji se vodi, uslovno rečeno, kao asistencija.

Stao je potpuno i Nikola Terzić. Poslednji gol mu je bio protiv TSC-a krajem oktobra. Jedina asistencija koja se vodi na njegov konto – protiv Sočija. Upadljivo je da kako je Partizan usporavao, kako ga je stizao umor, tako su i crno-beli „bonusi“ ostavljali sve slabiji utisak. Umesto da njihova sveža krv, glad i želja budu vatra u kotlu Parnog valjka.

Ko je onda dao prolećne golove za crno-bele? Rikardo pet, Jojić dva, Menig, Natho i Urošević po jedan. Sve starteri. Za koje, izgleda, pravih zamena, bar za sada, nema na vidiku.