Evropski dvoboj na Čika Dači: Igrali bismo i s jednom nogom! Zaslužili smo ‘happy end’

Dođe i taj dan. Možda ne poslednji, ali verovatno odsudni. Jer iako ćemo konačan odgovor na pitanje ko će sve predstavljati Srbiju u Evropi dobiti tek narednog vikenda, ovaj sutrašnji sudar u Kragujevcu mogao bi da bude odsudan. Kao i nedavno u polufinalu Kupa, Radnički 1923 dočekuje Vojvodinu, sada sa idejom da joj se odupre znatno ozbiljnije, možda i da pobedom čak i osigura istorijski izlazak na međunarodnu scenu, pod uslovom da Partizan ne dozvoli Čukaričkom da ga savlada na Banovom brdu.

“Još jedna velika utakmica pred nama. Hvala Bogu što smo u situaciji da igramo velike, istorijske utakmice”, prve su zato reči Feđe Dudića, trenera koji je kragujevačkog superligaša vratio na veliku pozornicu.

Jer do sada je Radnički samo posmatrao borbu za Evropu. Sada je njen aktivan učesnik. I kada Dudić priča o sutrašnjem meču to se oseća u svakoj reči. Čak i kada govori o zdravstvenom kartonu.

“Vraćaju se skoro svi igrači. Jedan ili dvojica su roviti, ali kada pričam sa njima kažu: ‘Šefe, igraćemo i sa jednom nogom’. Takva je utakmica, nema više kalkulacija. Izuzev Branislava Miloševića, koji je zaradio četvrti žuti karton na Marakani, svi će tako biti na raspolaganju. Imaćemo širinu”.

Imaće sigurno i Vojvodina čime da odgovori, jer odlično igra četa Božidara Bandovića. Radnički je pak izgubio poslednje dve utakmice, od TSC-a (3:4) i Crvene zvezde (2:3), ali to nimalo ne brine Dudića.

“Iako poraz ne treba nikad slaviti, ali puno smo naučili, videli da možemo da igramo sa ekipama kakve su TSC i Crvena zvezda… Jako me raduje kako smo trkački izneli ove dve utakmice. Trčali smo s nekim timovima koji igraju grupne faze evropskih takmičenja”.

Ali…

“Ne možeš na takvim utakmicama da praviš greške kakve smo mi pravili. To je problem koji do sutra moramo da otklonimo. Ne smemo da primamo lake golove. Teško je protiv ovakvih ekipa vraćati se. Evo, u ove dve utakmice mi smo dali pet golova, a nismo uzeli ni bod. Pet golova kad postigneš to je realno da uzmeš šest bodova, možda da ti se izmakne pa da uzmeš četiri. A mi nijedan? Nećemo moći sebi da dozvolimo taj luksuz”.

Posebno jer Dudić, to više puta podvlači, i te kako ceni Vojvodinu.

“Odlična ekipa. Pobedili su TSC, Partizan, igrali nerešeno sa Zvezdom, bili možda i bolji u jednom delu. U Kupu su nas limitirali, mada smo i mi bili tromi i mrtvi. Nje to bilo naše pravo lice. Možemo, moramo i hoćemo mnogo bolje. Znam, verujem i vidim u očima igrača da jedva čekaju tu utakmicu”.

Mnogo je to važno,jer…

“Znamo se, već treća utakmica, nema tu iznenađenja. Neke male taktičke nijanse, voljni momenat, to će odlučiti. Ta druga lopta, duel igra, tu nas je Vojvodina u potpunosti naidgrala u poslednjoj utakmici”.

O navijačima ne želi posebno. Jer smatra da ne treba. Uostalom, više od 10.000 ih je došlo na već pomenuto polufinale Kupa. I tada im je ekipa ostala dužna.

“Suludo je pozivati navijače. Ako ne mogu da prepoznaju ovaj trenutak onda ne vidim razlog. Ali, znam da će doći i biti naš 12. Igrač. Ono što ja mogu da obećam je da sigurno nećemo biti onako inferiorni kao u polufinalu Kupa. Biće sigurno dopadljiviji Radnički, koji će ginuti za svaku loptu, za svaki pedalj terena. Idemo na pobedu. Kad uzmem celu ovu godinu, mislim da smo zaslužili happy-end. Da prođe jedna velika priča sa Radničkim, koja bi dala i drugim klubovima – niškom Radničkom i takvima – dokaz da znaju da mogu da se nose, da se nadaju”.

Ne boji li se Dudić da sav taj pritisak ne veže noge ekipi?

“Ne, imali smo to iskustvo sa Kupom kada nismo izgledali dobro. Ali, to nam je bila osma utakmica u 24 dana. Ima i do protivnika naravno, ali prvo povreda Vidosavljevića, pa druga, treća onda kad smo već izmenili sastave... Sve nam se poklopilo. Igrači su sada zreliji. Znam i kada smo pobeđivali u serijama koliko su puta svi pričali: ‘E, sad će izgubiti! Sad će izgubiti! Sad nema šanse’. Pa smo opet pobeđivali. Puno puta su nas ‘sahranjivali’, a mi smo ustajali jači i jači”, završio je Dudić.