Evropske lekcije su skupe, na momente i surove... I na njima se uči

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Novog Sada)

Jeste da nisu imali sreće na žrebu, da su dva puta pogađali okvir gola na Karađorđu, ali Novosađani u dvomeču sa Ferencvarošem nisu pokazali da zaslužuju da dočekaju jesen na međunarodnoj sceni. Jednostavno, ima sijaset boljih i spremnijih ekipa na Starom kontinentu sa kojima Voša još uvek ne može da se trka za mesto u ligaškoj fazi UEFA takmičenja.

Zaluta tu i tamo po neka ekipa u Ligu konferencija za koju možemo da pretpostavimo da bi ovaj tim Lala bio bauk, ali niko nije kriv Vojvodini što nema bolji klupski koeficijent i što do Evrope mora težim putem. I da u prvom kolu nisu izvukli vicešampiona Mađarske, do kraja kvalifikacija morali bi da pobede ekipu sličnog, ako ne i višeg kvaliteta.

Sada novosadskom kolektivu ostaje da se „vadi“ na Johan Krojf Areni, što samo po sebi zvuči kao neka vrsta neslane šale kada uzmemo u obzir da su Kopljanici pre nekoliko dana dogovorili transfer Markosa Leonarda iz Al Hilala za 17.500.000 evra, koliko otprilike iznosi kompletan budžet Stare dame za ovu sezonu. Međutim, evropske lekcije su skupe, surove, ali nužne za ovaj tim Vojvodine, njene čelnike i sve ljude u klubu kako bi učili na greškama i iste ispravljali.

Kako bi u budućnosti, pred poteze na letnjem tržištu, više gledali na to na kojim pozicijama je ekipa najslabija i njih sanirali, nego što bi pomalo „populistički“ dovodili igrače koji će impresionirati javnost, ali ne nužno i pojačati kvalitet ekipe. Naravno, još uvek je rano pričati o uzaludnim investicijama i promašenim pojačanjima, ali Vošine evropske ambicije za ovu sezonu upravo su odletele kroz prozor, a za njima su Mađari glasno zalupili isti.

Glasnije i od imitacije Dragoljuba Zbiljića u stilu Piksija: „Kako bre da ne uđemo u Ligu Evrope?“. Glasnije i od cifre od gotovo 5.000.000 evra koje su Lale potrošile u dosadašnjem delu prelaznog roka. I poljuljani Fradi demonstrirao je crveno-belima šta je sve potrebno da bi bili konkurentni na evropskom nivou i pokazao da su Novosađani još uvek daleko od te pozornice.

Samoubistvo na koje su ih primorali Mađari u ovom dvomeču nije proizvod puke (ne)sreće, već jasan znak da ovoj ekipi nedostaje iskustva, kvaliteta, ali i veća rotacija na odbrambenim pozicijama. Ukoliko zaista žele napred, Lale se na ova upozorenja ne smeju oglušiti, već ih moraju analizirati i izvući pouke.

Novi Sad već pet godina čeka da Vojvodina prođe makar jednog protivnika u evropskim kvalifikacijama, a kako stvari stoje, čekaće još malo. I zbog toga ne treba da se spusti sumrak na “Karađorđe”. Nije Voša Fradi – iako je ovog leta na momente možda i pomislila da jeste – pa da je ova eliminacija presedan u klubu. Određeni iskorak, ipak, očekuju i navijači i čitava fudbalska javnost u Srbiji, jer neko mora da se pridruži Crvenoj zvezdi u misiji podizanja državnog koeficijenta, inače se svima crno piše.

To se s pravom očekuje od Stare dame, koja je uspela da napravi konkretan iskorak u domaćim okvirima. Da bi isto učinila i u evropskim, mora da počne da uči iz ovakvih „šamara“, a ne samo da okreće drugi obraz. Koliko je spremna za tako nešto videćemo već u dvomeču sa Ajaksom, u koji Lale sad bar ne ulaze sa bilo kakvom vrstom pritiska.