Enhorabuena! Cela Španija se raduje, ozdravio je Deportivo iz La Korunje

Skoro 32.000 navijača (prosečna poseta u sezoni 23.000) je sinoć ispunilo legendarni Rijazor, od čega su 22.000 bili oni verni s članskim kartama. Još oko 5.000 ih je na liniji za čekanje da se učlane jer je klub dostigao limit članova.

Deportivo iz La Korunje se vratio u špansku Segundu!

Posle tri godine trećeligaškog tavorenja i najmračnijeg perioda u istoriji kluba, jedan od kultnih klubova španskog fudbala je opet u profesionalnom fudbalu posle 1.757 dana čekanja. Na radost cele Španije. Dobro, osim malog dela komšija iz Viga („Portugalaca“, kako kako vole da ih uvrede severnjaci iz La Korunje) koji ne mogu da smisle Deportivo i odmah će pokrenuti priču kako oni imaju 57 sezona u prvoj ligi, a Deportivo samo 46... Problem je što oni nemaju nijedan trofej, a Deportivo ima nekoliko. 

Ali osim zavidnih komšija iz Viga, ostatak zemlje je sinoć sa empatijom i radošću dočekao vest o povratku zaboravljenog Depora.

Sajt španske Marke je bio zatrpan komentarima navijača iz svih krajeva Španije. Vest o Deportivu bila je peta najčitanija na najvećem sportsku dnevniku Evrope i druga s najvećim brojem komentara (samo je tekst o Vinisijusovim šansama za Zlatnu loptu bio više komentarisan). Većina komentara su bile čestitke Deporu na povratku u drugoligaški rang uz želje da se brzo vrati tamo gde mu je i mesto. U Primeru!

„Enhorabuena“ je španska reč koja se koristi umesto „čestitamo“ da bi se nekome odalo priznanje za postignut uspeh i poželela mu se dalja sreća. Markin sajt je sinoć bio krcat „enhorabuenama“ iz Sevilje, Saragose, Kadisa, Las Palmasa, Malage, Madrida, Santandera, Valjadolida... 

Deportivo nije bio veliki klub, ali je to postao, što govore i simpatije brojnih ljubitelja fudbala špirom Španije, a i šire.

U prošlom veku je Deporitvo više bio drugoligaš nego prvoligaš. Otkako su Španci 1928. dobili jedinstvenu ligu, Deportivo je prvih 10 sezona proveo u drugoligaškom karavanu. Nakon Drugog svetskog rata je 14 od 16 sezona bio prvoligaš i čak tri puta vicešampion, ali su Barsa, Atletiko i Sevilja prvi prolazili kroz cilj. Pošto je 1957. godine ispao opet u drugu ligu, postao je „jo-jo“ klub na granici prvoligaškog i drugoligaškog fudbala i čak 22 od 32 sezone proveo u Segundi, a tri čak u trećoj ligi.

Međutim, tradiciju i istoriju je moguće menjati i pisati.

Zlatne godine Deportiva su počele da se pišu kada je lokalni biznismen Augusto Sezar Lendoiro kupio klub i nakon 18 godina čekanja ga 1991. vratio u Primeru. Čovek koji je do tada imao iskustvo s klubom u dvoranskom hokeju na koturaljkama i napravio od njega najveći klub na svetu je preuzeo Deportivo s ogromnim dugovima i vrlo brzo ga doveo u vrh španskog fudbala. Doveo je tada odlična pojačanja za drugu ligu, bilo je i sjajnih stranaca s Balkana poput Miroslava Đukića iz Rada, a junak povratka u Primeru je bio današnji fudbalski agent, a tadašnji napadač Zoran Stojadinović. On je sa dva gola u odlučujućem meču protiv Mursije označio početak velike fešte na Rijazoru i povike:

„Barsa, Real, evo nas“.

Možda je to tada zvučalo smešno jer Deporitvo nije imao nikakve argumente da preti španskim velikanima. Pogotovo što je povratničku sezonu u eliti jedva preživeo. Ali već posle toga je Lendoiro napravio ozbiljnu pretnju najmoćnijim španskim klubovima. Doveo je Brazilce Bebeta i Maura Silvu s kojima je Deportivo završio na trećem mestu i prvi put u istoriji obezbedio plasman u Evropu. Tada je prvi put iskorišćen nadimak SuperDepor.

Već sledeće sezone je došao nadomak titule. Miroslav Đukić je u 90. minutu poslednjeg kola promašio penal za titulu protiv Valensije. Gosti s Mestalje su bili premirani od Barselone i izvukli bod kojim je Krojfov tim osvojio titulu. Đukić nije ni trebalo da šutira penal, ali je dotad prvi izvođač najstrože kazne Bebeto odbio da ga izvede jer nije imao hrabrosti. Šapčanin je preuzeo odgovornost i promašio... Nedavno se otkrilo da je Barselona u šampionskoj trci imala pomoć sudija i da je korupcija arbitara iz te sezone deo „slučaja Negreira“ koji potresa španski fudbal poslednjih godina. 

Srceslamajući finiš sezone za Đukića i SuperDepor nisu osujetili Lendoira i klub da posustane. Već u sledećoj sezoni je osvojen prvi trofej u istoriji kluba, pošto je u finalu Kupa kralja pala baš mrska Valensija, u prvenstvu su opet završili kao drugi, a potom osvojili i Superkup Španije pobedom nad Real Madridom. Zahvaljujući novom ugovoru o TV pravima, u klub su u leto 1996. stigli igrači poput Rivalda, Songoa, Najbeta i počelo je stvaranje velike generacije... Rivaldo se na Rijazoru zadržao samo jednu sezonu jer ga je kupila Barselona, ali ga je zamenio još jedan brazilski velemajstor fudbala - Đalminja. Kockice su počele da se slažu...

I u poslednjoj sezoni 20. veka se konačno sve namestilo i proključalo. Baš u „sentenario“ sezoni u kojoj je Real Madrid „planirao“ titulu, a Barselona želela da mu pomrsi račun, Deportivo s Havijerom Iruretom na klupi pokvario je svima planove i zapalio sever Galciije. Na golu Songo, desno Manuel Pablo, levo Romero u srcu odbrane Najbet i Donato, zadnji vezni Flavio Konsesiao i Mauro Silva, po krilima iskusni Fran i Viktor Sančez, polušpic Đalminja i najistureniji Roj Makaj koji je došao iz Tenerifa. To je originalni SuperDepor sa džokerima sa klupe Pauletom, Jokanovićem, Turu Floresom, Skalonijem...Taj Deportivo je ispisao najslavniju stranicu u istoriji La Korunje i osvojio titulu prvaka Španije. Kasnije su došli Tristan, Valeron, Luke, Molina, Kapdevila, Pandijani...

Deportivo je konstantno bio u vrhu, nakon titule dve sezone zaredom vicešampion, pa dva puta treći, osojio je još jedan Kup kralja protiv Reala u Madridu, dva Superkupa, igrao polufinale Lige šampiona... Deportivo je od 1992. do 2011. imao niz od 18 utakmica bez poraza u La Korunji protiv Real Madrida, što je bilans kakav niko u istoriji fudbala nije imao protiv Kraljevskog kluba.

Ali Lendoira je ponela misao da zaista može da bude ravnopravan takmac velikanima Realu i Barsi. Trošio je više nego što je klub mogao da zaradi. I dugovi su se gomilali... Rezultati su bili sve slabiji i Deportivo je nakon 20 godina ispao iz Primere.

Ulazio je kasnije i opet ispadao, ali se nikada nije oporavio. Bankrotirao je, gubio 2:0 na Rijazoru od Reala, bio na ivici gašenja i spasili su ga navijači koji nikada nisu izgubili veru. Nedelju dana nakon prvog ispadanja su kupili 10.000 sezonskih karata. Batrgao se nekako Deportivo ali mu je izmicalo tlo pod nogama. Ispao je iz Primere 2018. i nikad se više nije vratio... Iako je te sezone imao i pomoć povratnika iz Arsenala Lukasa Pereza, nije uspeo. Ubrzo je potonuo i u treću ligu i pao u zaborav.

Ceo grad je tada priželjkivao da klub kupi Amansio Ortega, najbogatiji Španac i jedan od najbogatijih ljudi sveta. Navijač Deportiva od malih nogu i vlasnik modnog brenda Zara ipak nikada nije rešio da delić bogatsva uloži u klub za koji navija i Deportivo je nastavio da se pati u trećoj ligi. Zbog ogromnih dugovanja, klub je pao u vlasništvo najveće lokalne banke Abanka. Ona je odmah otplatila 45.000.000 evra hitnih dugovanja državi i postepeno finansijski konsolidovala klub.

Imao je Deportivo šanse u baražima druge i treće lige da napravi rezultatski iskorak prethodnih godina, ali nije imao sreće i gubio ih je. Ipak, finansijska konsolidacija je bila signal i igračima da vredi verovati u sportsku priču na severu Španije.

Bivši španski reprezentativac i nekada Arsenalov napadač Lukas Perez je naterao ljude da veruju. Šokirao je špansku javnost odlukom da napusti prvoligaša Kadis i četvrti put u karijeri obuče dres Deportiva. Platio je 493.000 evra iz svog džepa Kadisu da bi se vratio u La Korunju i pride se odrekao zagarantovanog ugovora vrednog 900.000 evra po szeoni.

„Ogromna mi je satisfakcija da sam opet ovde. Ovo je moj klub i moj grad. Dugujem ovo dedi koji je ceo život navijao za Deportivo. Verovatno je ovo najteža fudbalska misija koju sam imao u karijeri, ali verujem da možemo da se vratimo. Ljudi treba da budu svesni da ja nisam Mesi i da moj dolazak ne znači da ćemo se odmah vratiti u drugu ligu“, rekao je Lukas Perez 3. januara prošle godine kada je potpisao za Deportivo.

I nije odmah vratio Deportivo. Zaustavljeni su u plej-ofu prošle sezone od Kasteljona. Ni ova sezona nije krenula dobro. Deportivo se mučio, a verovali ili ne, Lukas Perez u prvih 17 mečeva sezone (na 15 starter) nije dao nijedan gol! Bio mu je to najgori period u karijeri sa 1.400 minuta bez postignutog gola. Mnogi su tada prežalili njega i Deportivo, ali je u drugom delu sezone sve došlo na svoje mesto.

Rešetao je mreže, treći je strelac lige (12 golova), a pride je upisao i čak 17 asistencija što ga čini najproduktivnijim igračem u ligi. Juče je jedinim pogotkom na meču protiv B tima Barselone i zvanično uveo Deportivo u Segundu.

„Govorili su mi da sam ludak kada sam otišao iz prve u treću ligu i odrekao se novca. Ali pogledajte ovo danas. Pogledajte ulice grada, pogledajte ta lica... Koje pare ovo mogu da nadomeste? Balogosloven sam zbog ove ludnice“, rekao je sinoć Perez dok je trajalo slavlje.

Naravno, nije on sam uveoo Deportivo u Segundu, ali jeste bio okidač da i drugi poveruju. Ispratio ga je letos i veteran Mikel Balensijaga koji je 10 godina igrao za Bilbao i tako se skockao iskusan tim sposoban da prođe kroz vrleti trećeligaškog karavana. Perez je pre nekoliko nedelja najavio da će napustiti klub na kraju sezone. Ima 35 godina, umoran je i dao je sve što je mogao za Depor.

Sada je na nekim mlađima da klub iz La Korunje vrate tamo gde mu je i mesto. Španija ima samo devet različitih fudbalskih prvaka u istoriji. Osam su trenutno članovi prve lige. Nedostaje jedan i nedostajaće i u narednoj sezoni. Valjda se na leto 2025. i ta lista kompletira.

Španija hoće i želi Deportivo u Primeri, ali ništa ne može na silu i na prevaru. Moraće sve da se izbori na terenu.