Englezi su napokon shvatili da nisu centar sveta: Sad najbolji igrači igraju van Premijer lige

Omalovažavaju ga, traže dlaku u jajetu, svaki čas nešto zapitkuju, ali Englezi bi morali da veruju Garetu Sautgejtu. Niti je obećao trofej, niti se razbacuje velikim rečima, mada su ovih dana aktuelne one izgovorene još 2017, nekoliko meseci pošto je preuzeo selekciju posle brodoloma na Prvenstvu Evrope u Francuskoj.

Prošlo je otad sedam godina i mora se priznati da je Sautgejt bio u pravu. Usled kontinuiranih neuspeha na velikim takmičenjima tražio je malo više razuma i realnosti u ophođenju prema reprezentaciji. Sada, skoro tri meseca pred novi turnir, iako reciklirane, izjave selektora ostrvskog tima pogađaju suštinu.

„Potrebno je da proširimo vidike. Kad nas ljudi posmatraju sa strane vide samo Premijer ligu i misle da smo centar sveta. A nismo. To je surova realnost. To što imamo velike finansije u našem prvenstvu neće nam pomoći da se domognemo finala velikih takmičenja, mada bi bilo zanimljivo kad bi to moglo da se desi“, rekao je Sautgejt pošto je preuzeo dužnost od Sema Olerdajsa.

Bili su to trenuci kad je nacija u očaju tragala za odogovore zašto je ispala u grupnoj fazi Mundijala u Brazilu i poražena od Islanda u osmini finala Prvenstva Evrope. Englezi su stvarno smatrali sebe najboljima na planeti, iako za to baš i nisu imali utemeljenje, ali se fudbalski reljef toliko promenio da Sautgejtovo „proročanstvo“ dobija izgled kroz činjenicu da su dva možda i glavna igrača aktulene generacije – koja će biti prvi protivnik Srbije, 16. juna u Gelzenkirhenu – stacionirani u kontinentalnom delu Evrope. Hari Kejn se letos preselio u Bajern i trese mreže što u Bundesligi, što u Ligi šampiona, dok je Džud Belingem po dolasku iz dortmudnske Borusije postao oslonac Real Madrida, prvi je strelac Primere, a bio je ključni faktor na desetak utakmica u dosadašnjem toku sezone. Uz njih, samo još Džordan Henderson ne igra (više) u Premijer ligi, jer se iz Saudijske Arabije vratio „normalnom“ fudbalu i evo ga u Ajaksu. Uloga bivšeg Liverpulovog asa je čak možda veća van terena, gde je zamenik kapitena, a i što se igre tiče, još nije „odsvirao“ kraj.

Ti podaci jasno ukazuju na trend koji je postojao pre malo više od tri decenije. Poslednji put kad su Englezi imali trojicu igrača van Ostrva na spisku (makar bile i takmičarske utakmice, kao u ovom martovskom terminu) bila je 1993, kad je selektor Graham Tejlor pozvao momke iz Serije A, Pola Gaskojna (Lacio), Dejvida Plata (Sampdorija) i Desa Vokera (Sampdorija).

Koliko su bili začaureni i(li) zagledani u svoje dvorište pokazuje podatak da Englezi (čitaj, Geret Sautgejt) nisu pozvali za Svetsko prvenstvo u Rusiji 2018. nijednog igrača van Premijer lige, dok je u Kataru „uljez“ bio Belingem, tada član Borusije.

Kandidata ima. Samo je pitanje da li ima mesta da se još neko „sa strane“ ušunja na spisak. Na primer, u pitanju su Kejnov saigrač iz Bajerna, Erik Dajer, zatim Džejdon Sančo i Džejmi Bajo Gitens (Borusija Dortmund), Fikajo Tomori (Milan), Tejmi Ejbraham i Kris Smoling (Roma), Markus Edvards (Sporting), Mejson Grinvud (Hetafe)...

„Godinama nije bilo engleskih igrača u inostranstvu, a sada ih imamo u Italiji, Nemačkoj, Španiji... To je dobro za individualni razvoj, a samim tim i za državni tim“, primetio je Sautgejt koji je na prethodno Prvenstvo Evrope zvao Kirana Tripijea (Atletiko), uz već pomenute Sanča i Belingema (tada zajedno u Borusiji iz Dortmunda).

Opet, posebnim očima se gledaju Fil Foden (Mančester Siti), Bukajo Saka i Deklan Rajs (Arsenal), Kol Palmer (Čelsi), Markus Rašford (Mančester junajted). Kao nekad Vejn Runi, Frank Lampard, Stiven Džerard, Džon Teri, koji su najbolje godine karijera proveli na Ostrvu, a nisu „vratili“ reprezentaciji.

„Uvek je postojala stigma da engleski fudbaleri ne igraju u inostranstvu, jer nemaju odgovarajuuće karakteristike za tako nešto. Želim da im dokažem da nisu u pravu“, sija optimizam iz Džuda Belingema.

Deluje da je u pravu. Samo da to ne pokaže na stadionu Šalkea.