Depresija je lažan osećaj sreće

Smrt Kobija Brajanta, nažalost, obeležila je početak ove kalendarske godine. Poznati košarkaš poginuo je u rušenju helihoptera u srcu Kalifornije i tako ostavio čitav svet u neverici. Dosta vremena bilo je potrebno svima, naročito navijačima Los Anđeles Lejkersa, da progutaju činjenicu da jednog od najboljih košarkaša svih vremena više nema.

Koliko je Kobi bio važan, govore i brojne poruke svih širom sveta. Broj 24, koji je kroz karijeru nosio na svom dresu postao je jedan od njegovih glavnih simbola. Stoga je Plejers Tribjun odlučio da kroz 24 teze pozove igrače da kažu sve ono što je oblikovalo njihov život. Bilo je dozvoljno apsolutno sve, a prvi koji je stao u red u "ispovedaonici" bio je Dion Vejters.

Aktuelni košarkaš Los Anđeles Lejkersa, koji je veliki pečat ostavio u Majamiju i koji je kroz život imao dosta problema, odlučio je da sve "saspe" u velikom tekstu, koji vam prenosimo u celosti.

"1. Čak i oni najjači na svetu moraju da prođu kroz depresiju, čoveče. Nema izuzetaka. Znate, mislim da s vremena na vreme ljudima treba podsećanje da nisu superheroji. Došao sam sa dna. Sve sam video. Ali kada odem kući uveče, isti sam kao i svi ostali. Prolazim kroz depresiju, baš kao i ti. Nekada sam anksiozan, kao i ti. Tokom poslednjih godinu i po dana, zaista sam sve proživeo.

2. Onaj incident u avionu u Majamiju? Ja sam kriv. Bilo je idiotski sa moje strane, imao sam prekid filma. Tačka. Ono što je najluđe od svega, čitavog života sam bio lider. Nikada nisam pratio druge. Znaju me, nikada nisam koristio nedozvoljena sredstva. Ali nekada kada prolaziš kroz teška vremena, možeš da upadneš u klopku i da uradiš ono što nikada ne bi.

3. Nikada ne bih mogao da lažem svog sina. Čitav dan je na Guglu i kuca moje ime. Kada sam bio suspendovan, ispitivao me je "Zašto koristiš lekove? Rekli su da si imao neki napad, da ne možeš više da igraš. Šta se dođavola dešava?" Morao sam sve da razložim kako bi razumeo, kao u onim crtanim filovima. Rekao sam mu "Znaš kako u svemu postoji početak, sredina i kraj? Na početku je sve dobro, zar ne? Spajdermen radi svoje stvari. Otkriva da ima supermoći, samo uživa. A onda u sredini, šta se desi? Taj superheroj uvek nešto zezne, kao da ga obore u blato. Uvek postoji taj tužan deo, zar ne? Upravo tu sam ja bio, napravio sam grešku. Izgubio sam supermoći na trenutak. Ali biće sve kako treba. Moraću da nađem put nazad".

4. Nikada nisam imao napad, zapravo. Pitajte doktore. Pitajte moje saigrače iz Majamija. Mogu da vam to potvrde. Ružno je da neko priča o tome na takav način. Napravio sam grešku, ali da neko to tvrdi i da moja porodica to čuje. S***nje. To stvarno nije okej.

5. Za mene, depresija je zapravo samo lažna sreća. Lažeš sebe. Kriješ stvari. Govoriš da je sve kako treba – prijateljima, porodici, sebi. Ali sve je laž. Ne želiš ni da pipneš telefon. Ne želiš da pročitaš šta je neko rekao o tebi. Tvoje telo se oseća drugačije. Jednostavno to nisi ti. Nije bitno koliko si "čvrst". To zapravo uopšte ne treba ni uzimati u obzir. Ne možeš da "zalaješ" i uzvratiš. Nemaš kome. To si samo ti.

6. Instagram je zapravo samo jedan veliki vašar. Zamka. Kada postigneš 40 poena, ti si heroj. Svi te vole. Kada postigneš 10 poena, sav taj bes koji je usmeren ka tebi... patetičan je, brate. Radno sposobni muškarci prave lažne naloge. Oduzimaju sebi vreme da bi to uradili. Pričaju kako si debeo. A ne shvataju šta oni rade. Ponekad sam sebe uhvatim u razmišljanju – "pa pogledaj sebe, brate". Svi smo mi ljudska bića, zar ne? Ja pokušavam, ti pokušavaš. Svi mi pokušavamo nešto da uradimo.

7. Svi u NBA ligi će vam to reći. Ja ne gledam komentare. Baš me briga za hejtere. Oni me ne dotiču, ni najmanje. Oni lažu. Tačka.

8. Kada znaš da ti je mentalno zdravlje ugroženo, rešenje problema je odmah pored tebe. Moraš da se okreneš ka ljudima koji te vole. Mislim na one koji te stvarno vole. Ne mislim na prevrtljivce. Mislim na porodicu. Nekada ležim u krevetu i osećam se kao smeće, a onda utrči ćerka u sedam ujutru i počinje da me grli i viče "Tata, ustani, molim te!" To je onaj osećaj... Sve te to sredi u tren oka.

9. Popio si nekoliko litara vode danas i zagrlio si svoje dete? Ipak nije sve tako loše.

10. Činjenica: Igrao sam skoro godinu i po sa polomljenim stopalom i nikada me niste čuli da sam se žalio. Bio sam na raskrsnici – ili operacija ili igra. Izabrao sam ovo drugo, jer sam hteo da sa timom dograbim plej-of. Znali smo šta nas je čekalo. Žrtvovao sam svoje telo za Majami i to bih ponovo učinio. Da, dođavola, uradio bih to ponovo. Ali moje telo se u jednom trenutku samo slomilo. Nisam mogao da vodim računa o težini, koliko god sam se trudio. Nakon toga zna se šta dolazi "Dion je debeo. Dion nije u formi. Dion ne vodi računa".

11. Napravio sam milion grešaka u svom životu. Ali da ne brinem o nečemu? To nikada, nikada, nikada neće biti opcija.

12. Ovo je biznis, sa velikim slovom B... I prepustiću sve tome. Nemojte da vam neko tvrdi da je drugačije.

13. Bilo kako bilo, čak i kada sam bio debeo. I tada sam postizao koševe, sećate se?

14. I dalje volim Pata. Hajde da to podvučemo. Volim ga najviše na svetu, respektujem Mikija Arizona. Kada je bilo dobro, bilo je dobro, znate? Ali čak i pre ove sezone, znali smo da je gotovo.

15. Kada je sin saznao da idem u Lejkerse, poludeo je. Po-ludeo, brate. Znao je Lebrona još od kako je bio beba, kada smo bili u Klivlendu. To je njegov čovek.

16. Neću te lagati. Kada sam bio u Klivlendu, još sam bio samo dete. Glupo dete, koje je pokušavalo sve da shvati. Lebron je pokušavao da mi pokaže vina, hranu... Bio sam sirov. Ali on me je uzeo pod okrilje, a sada, toliko godina kasnije, ponovo smo zajedno. Manje kose, a više pameti. Život je lud, zar ne? Vau.

17. Ne spavam. Stvarno ne spavam. Kada sam bio mlađi, često sam čekao do duboko u noć dok se majka nije vratila kući, kako bih znao da je dobro. Neke stvari te jednostavno ne napuštaju.

18. Mi iz Filadelfije ne volimo kad je neko skockan, kad je sve iskalkulisao. Sve što uradim, dolazi iz srca. Tako je drugačije.

19. Ulice znaju. One znaju ko sam ja.

20. Najbolji trenutak u ligi, ne mogu da lažem, zapravo i nije bio na terenu. Neću zaboraviti kada je moja ćerka snimila pobednički koš protiv Golden Stejta iz publike. Pravi osmeh iz Filadelfije. Ali bila je toliko nervozna da snimi to, da na kraju nije ni uhvatila pobednički šut! Sve je bilo samo mutno i moj sin je poludeo. Ipak, kada vidiš izraz njegovog lica tada. Ponosan na svog oca. To je ono što ostavljam, posle svega.

21. Moj sin želi da kaže svetu da ima ludačke trbušnjake. Ja mu kažem "Ne, nemaš", a on bi samo poludeo "Da, imam. Mogu da dodam: četiri plus četiri je osam". Ko zna matematiku, molim neka proveri.

22. Još uvek sam ovde. Uvek o tome razmišljam, ne mogu da lažem. Imao sam samo osam godina kada su upucali mog oca. Imao sam 12 kada su upucali majku. Najbolji prijatelj mi je ubijen. Brat mi je ubijen. Društvo je redom padalo, a nisam ni pričao o tome. Ako je neko prošao kroz sve to, ja sam prošao. Stvarno sam sve video. Proživeo to. Nije fikcija. Ali još sam tu.

23. Za 50 godina, neće me biti briga šta pričaju o Dionu Vejtersu, sem jedne stvari...

24. Taj prokleti čovek je uvek bio ono što jeste. Ako to kažu, biću sećan. Ako to kažu, neće me biti briga ni za šta drugo".

Foto: Reuters