El Pistolero - oslobođena emocija, fudbal u svojoj biti

Avioni, kamioni, milioni... Zarobili nam fudbal i onu najčistiju emociju što ga je učinila velikim, pa kad neko s vremena na vreme uspe da je oslobodi onda taj zagašeni vulkan preplavi planetu kao od šale. Dodijale valjda sve te frizurice, izdepilirane nožice i fazonirane obrvice u koje neprekidno tuku reflektori najvećih pozornica. Dodijali pomalo (ili poviše?) i kostimirani prinčevi i šljašteći tajkuni na tribinama. Zafalilo ljubavi? Iskonskog uzbuđenja? Krvi? Ono, kad proključa? Može biti...

Priča kojoj je bilo nemoguće reći ne: Fudbalska romantika u režiji Luisa Suareza

I eto ga, deluje ko da svaki pravi, starovremenski fudbalski zaljubljenik, noćas gleda ka Montevideu i Sentral parku, građevini iz 19. veka koja je na spektakularan način dočekala svoje dete. Otišao pre 17 godina ko anonimni ćosavko, vratio se i digao ceo grad na noge. Ma celu državu.

Luis Suarez - junak dana!

Eh, ta Južna Amerika...

"Ni u jednom trenutku nisam davao prednost novcu. Ono što mi je bilo potrebno jeste da igram i da osetim ljubav na stadionu. A poslednjih nedelja ovaj klub (Nasional), grad, ovi navijačio, dali su mi toliko ljubavi... Trebao mi je taj osećaj da bih spreman dočekao Mundijal".

"Da, bilo je impresivnih ponuda po pitanju plate, ali nisam želeo da idem u Tursku ili ne znam gde i da se ne osećam lepo. Najvažnije mi je da budem zadovoljan i da osećam sve ovo što sada osećam. Prosto - doneo sam odluku da budem srećan".

"Leo Mesi? Čuli smo smo se, poželeo mi je sreću, podržao me u ovoj odluci. Kazao mi je da je povrartak zapisan, da je to moja sudbina. Drago mi je što ću dorineti da stadioni u mojoj zemlji budu još puniji".

U toku su specijalne emisije na televiziji, navijači slave na ulicama...

Montevideo je centar sveta.

Oslobođena emocija, fudbal u svojoj biti.

I vama nedostaje?