El Clásico de Clásicos: Više od igre, simboli moći i ponosa, kosmopolitskog i nacionalnog

El Súper Clásico, poznat El Clásico de Clásicos ili El Clásico Nacional, nije samo utakmica — to je sudar identiteta, istorije i društvenih slojeva Meksika. To je okršaj u kojem susreću Amerika i Deportivo Guadalahara, klub poznatiji po nadimku Čivas, dva najtrofejnija i najpopularnija kluba zemlje, čije rivalstvo odavno prevazilazi okvire sporta.

Amerika, sa 16 šampionskih titula, simbol je moći i establišmenta, klub prestonice i bogatih slojeva. S druge strane, Gvadalahara, čuvene Koze, sa 12 titula, ponosno baštini tradiciju oslanjanja isključivo na domaće, meksičke fudbalere, jedina u zemlji koja se nikada nije odrekla tog principa.

Taj ideološki kontrast daje derbiju dodatnu težinu: to je okršaj kosmopolitskog i nacionalnog, glamura i tradicije. Ovaj klasik jedinstven je i po tome što je igran u dva različita kontinentalna takmičenja u južnoameričkom Kopa Libertadoresu i severnoameričkoj KONKAKAF Ligi Šampiona, čime je dobio međunarodnu dimenziju kakvom malo koji rivalitet može da se pohvali. Istorijski bilans govori u prilog Americi: zaključno sa 13. septembrom 2025. ima 99 pobeda naspram 81 trijumfa Gvadalahare, uz 82 remija. Ipak, brojke su samo okvir za mnogo dublju priču.

04.05: (2,20) Čivas Gvadalahara (3,20) Klub Amerika (3,20)

Rivalstvo je počelo još 1943. godine, kada je Čivas slavila sa ubedljivih 7:2, rezultat koji je zapalio iskru netrpeljivosti. Pedesete i šezdesete godine obeležila je dominacija Gvadalahare, sa čak sedam titula u tom periodu, uključujući niz od šest uzastopnih šampionata, podvig koji je postao deo meksičke fudbalske mitologije.

Osamdesete donose novu eru. Meksički fudbal postaje kompetitivniji, a Amerika preuzima primat. Između 1984. i 1988. godine osvaja pet titula, uključujući dve serije uzastopnih šampionata. To je bila epoha u kojoj je klub iz Meksiko Sitija demonstrirao organizacionu stabilnost, taktičku zrelost i individualni kvalitet na najvišem nivou.

Dueli nisu uvek ostajali u granicama sportskog. Polufinale sezone 1982/83 ostalo je upamćeno po „La Bronca del ’83“, masovnoj tuči koja je dodatno rasplamsala strasti. Već naredne godine, u jedinom ligaškom finalu između ova dva rivala, Amerika je posle preokreta slavila i zapečatila jednu od najslađih pobeda u svojoj istoriji. Među bezbroj epskih mečeva, poseban status ima remi 3:3 iz Klausure 2005 na Azteki, u utakmici punoj obrta, majstorija i golova u samom finišu, oličenje svega što El Súper Clásico predstavlja: dramu, kvalitet i nepredvidivost.

U novijoj istoriji dominacija se smenjivala, ali intenzitet nikada nije opadao. Godine 2007. Amerika je čak četiri puta u jednoj sezoni savladala večitog rivala, dok su 2016. godine igrali rekordnih sedam međusobnih susreta. El Súper Clásico ostaje više od igre. To je meksičko ogledalo. U njemu se reflektuju društvene podele, sportska tradicija i večita potreba za dokazivanjem. U zemlji u kojoj fudbal ima gotovo religijski status, ovaj duel je njegova najsvetija liturgija.

*******************

Sve što voliš – sada na jednom tiketu! Kombinuj klasično i uživo klađenje!

*******************

Trenutno, na papiru, sudar prvog i osmoplasiranog. U stvarnosti, novi čin večite borbe između Čivasa i Amerike, derbi koji u meksičkom fudbalu nikada ne priznaje tabelu kao konačnu istinu. Gvadalahara ulazi u klasik sa oreolom savršenstva. Pet utakmica, pet pobeda, maksimalnih 15 bodova i liderska pozicija u Klausuri.