Ekvador: Sve je moguće kad upadneš u šake jednog od najmoćnijih biznismena Južne Amerike, osim da osvojiš titulu

Maler, nevidljiva sila, kletva... Ko zna šta je, tek ekvadorski Independijente del Valje, klub postavljen na zdrave osnove sredinom prve decenije 21. veka postao je velika pretnja najboljim timovima egzotične zemlje banana i šećera, ali titula nacionalnog prvaka i dalje je ogromna želja. Uprkos tome što je igrao finale Kopa Libertadores i osvojio Kopa Sudamerikanu. Teško da će i ove sezone da dosanja san, međutim može da pokuša...

Bez ikakve dileme derbi 6. kola ekvadorske Lige Pro odigraće se na Monumentalu Romero Karbo u Gvajakilu, gde će posrnula Barselona da ugosti Independijente del Valje (01.00). Astiljeri su u prethodnom kolu izgubili minimalcem na gostovanju uvek neugodnom Olmedu, te su vrh prepustili mlađem sugrađaninu Gvajakil Sitiju, do sada najprijatnijem iznenađenju druge faze šampionata. Sa druge strane gosti iz Sangolkija ne beleže tako dobre rezultate kao u protekloj fazi, gde su zauzeli drugo mesto, sa samo tri boda manje od prvoplasiranog LDU Kita, trenutno su na 12. mestu sa šest bodova.

Susreti ovih klubova poslednjih nekoliko godina počeli su da privlače sve veću pažnju publike. Tačnije, svi mečevi u kojima se Independijente suprotstavlja već ustaljenim velikanima ekvadorskog fudbala - Emelek, El Nasional, LDU i već pomenuta Barselona - dobili su na popularnosti u čitavoj državi pa i šire.

Sada već dobro poznato ime u svetu latinoameričkog fudbala, svoj najveći uspeh doživeo je 2019. godine, kada je u finalu Kopa Sudamerikane savladao argentinski Kolon sa 3:1 i tako postao tek drugi klub sa internacionalnom titulom u državi.

Uspeh nije došao preko noći, niti su na silu upumpani milioni. Naravno, finansijska injekcija je bila neophodna, ali pre svega, stvorena je zdrava sredina, a politika kluba bila je da sve mlade talente u državi okupi na jedno mesto. Savršen plan, koji je zahtevao strpljenje i mnogo vremena. Naposletku, isplatilo se.

Zanimljivo je da je Independijente veći deo svoje istorije proveo u amaterskim ligama. Osnovan 1. marta 1958. od strane Hosea Pepea Terana i njegovih prijatelja, klub je prvenstveno nosio crveno-bela obeležja, po uzoru na argentinski Independijente. Posle iznenadne smrti Terana, u njegovu čast tim je 1975. godine promenio ime u Independijente Hose Teran.

Prvi uspon napravljen je 1996. godine, kada su crno-plavi - doćićemo uskoro i do toga - postali članovi tada još polu-amaterskog trećeg ranga, gde će provesti narednih 10 godina, sve do 2006. godine kada su dospeli u centar pažnje jednog od najmoćnijih ljudi u Ekvadoru i njegovih poslovnih prijatelja. Mišel Deljer, kontroverzni biznismen, najveći je akcionar u lancu tržnih centara širom zemlje, kao i vlasnik nekoliko kompanija za promet nekretnina. Jedan je od najbogatijih ljudi u Južnoj Americi.

Iste godine iz sponzorskih razloga klub je promenio ime u Independijente del Valje, kao i klupska obeležja u crno-plava, po kome je danas prepoznatljiv, a već naredne godine ekipa se nalazila u Seriji B. Promociju u elitu Los negriazulesi izborili su u sezoni 2008/09. Po ulasku u Primeru vlasnik kluba odlučio je da renovira stadion Ruminjaui, koji je otvoren još daleke 1941. godine, a pored njega da sagradi čitav kompleks za novu fudbalsku akademiju. Trening centar je zvanično otvoren 2014. godine pod nazivom "Centro de Alto Rendimiento" i sadrži sedam fudbalskih terena, hotelski smeštaj za igrače, kuhinju, teretanu, zatvoren bazen, a tu se nalaze i administrativne prostorije kluba.

Prvi veći uspeh kluba bilo je ostvarivanje učešća u Kopa Libertadores 2016. godine, do kog je klub iz Sangolkija, predgrađa Kita, dospeo završivši u obe faze domaćeg prvenstva kao drugoplasiran. Na veliko iznenađenje fudbalske javnosti, ovaj tada debitantski klub iz Ekvadora, sa grupom mahom neafirmisanih mladih igrača, došao je do samog kraja najjačeg klupskog takmičenja Južne Amerike. Na tom putu eliminisao je sve same velikane, poput River Plejta, potom meksičkog Tigresa, a za veliko finale pala je i Boka Juniors.

Nažalost poslednju prepreku do pehara nije uspeo da preskoči. Uspešniji iz finalnog dvomeča izašao je kolumbijski Atletiko Nasional. Tada svima je bilo jasno da je Deljer stvorio veoma ozbiljan fudbalski projekat.

Potera za Borhom

Kruna napornog rada došla je tri godine kasnije u vidu pehara Kopa Sudamerikane, a kada već nisu osvojili Libertadores za seniore, to je učinila mlađa selekcija Independijentea do 20 godina (U20), ove godine u Asunsionu, u velikom finalu savladavši vršnjake iz River Plejta sa 2:1. Klub poseduje i rezervni tim koji se takmiči u Seriji B, a koji je ranije nosio ime Alijansa Kotopaksi, a posle promocije u trenutni rang 2018. godine promenila je ime u Independijente Junior.

Ipak, i pored svih tih uspeha na internacionalnoj sceni, Independijente do danas nije upisao svoje ime na listu nacionalnog šampiona Ekvadora i to je upravo njegov ultimativni san.

Reklo bi se, jedino što povezuje večerašnje rivale je to kobno finale Libertadoresa, koje se oboma piše kao izgubljeno. Barseloni čak dva puta (1990 i 1998). Što se tiče međusobnih susreta, za kratak period od kada je Independijente član najjačeg ranga, nakupilo ih se čak 41. Od toga, Barsa je trijumfovala 16 puta, dok su gosti slavili u 11 navrata, dok je 14 mečeva okončano bez pobednika.

EKVADOR 1 - 6. KOLO

Sreda

01.00: (2,00) Barselona Gvajakil (3,30) Independijete del Valje (3,60)

*** kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ