Ekstaza u Rabatu, Bonov najčudnije odbranjeni penal izbacio Nigeriju i poslao Maroko u finale

Molio se marokanski narod da Ašraf Hakimi zaleči povredu na vreme i zaigra na Kupu afričkih nacija, takmičenju koje ova selekcija nije osvojila od 1976. godine. Molitve su bile uspešne, Hakimi je zaigrao, ali nije najbolji fudbaler kontinenta u 2025. napravio razliku u polufinalnoj utakmici Kupa afričkih nacija, već je to učinio ponovo Jasin Bunu. Bono je poput sudara sa Španijom u osmini finala Mundijala u Kataru bio heroj penal-serije i sa dva odbranjena jedanaesterca izbacio Nigeriju u polufinalu Kupa afričkih nacija pred 70.000 gledalaca u Rabatu; 0:0, penalima 4:2.

Imali su Nigerijci u jednom momentu penal-serije prednost i odbrane Stenlija Nvabalija Hamzi Igamanu. A, onda je Bono spustio zavesu. Najpre je odbranio očajno izveden penal Samjuela Čukvuezea u drugoj seriji, a onda i ključan igraču Olimpijakosa Brunu Onjemaečiju u četvrtoj seriji. Bio je to jedan od najučudnije odbranjenih penala koji je fudbalski svet video. Bono se nije bacio, već je sve vreme bio u stojećem položaju, a onda je samo trznuo ruku i iz pomenutog stojećeg položaja odbranio šut 27-godišnjem levom beku Super Orlova.

Ponovo je Maroko bio srećan, a Nigerija ponovo nesrećna na penalima. Marokanci su baš kao i u Kataru i sudara sa Crvenom furijom uspeli da profitiraju od šuteva sa 11 metara, a Nigerija je drugi put u razmaku od dva meseca doživela bolan poraz zbog jedanaesteraca. U novembru je tim Viktora Osimena i saigrača eliminisan posle penala od DR Konga iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u SAD-u, Kanadi i Meksiku, a sada je ostao i bez utehe, a samo je pehar Kupa afričkih nacija mogao da zaleči ranu zbog neplasmana na Mundijal.

Utakmicu za bronzanu medalju odigraće Nigerija i Egipat u nedelju od 17.00, dok će finalni meč odigrati domaćin Maroko i Senegal, u nedelju od 20.00. Obe reprezentacije će se boriti za svoju drugu titulu šampiona Afrike u istoriji. Maroko je jedini put bio prvak 1976. u Etiopiji, a Senegal 2022. u Kamerunu. Marokancima je ovo prvi plasman u finale posle 22 godine i 2004. kada su poraženi od Tunisa u završnoj borbi za pehar. Senegal će igrati svoje četvrto finale u istoriji, a treće od poslednja četiri Kupa nacija. Prethodno su u finalima izgubili od Alžira 2019. i pobedili Egipat 2022. Sada će se ponovo sastati u borbi za pehar sa selekcijom sa severa kontinenta, ali prvi put protiv selekcije domaćina.

Gledali su ljubitelji afričkog fudbala na ovogodišnjem kupu nacija neku drugu Nigeriju poredeći sa onom očajnom iz kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Tamo je najmnogoljudnija afrička država razočarala kompletnu naciju, drugi put zaredom nije se plasirala na Mundijal i sve je ukazivalo na to da bi u Maroku mogao da usledi krah. Ipak, na svakoj sledećoj utakmici Nigerijci su delovali sve uigranije. Pred večerašnju utakmicu pokazali su se izabranici Erika Sekua Šela kao streptomicin za selekcije sa severa kontinenta, budući da su pobedili Tunis u grupnoj fazi i Alžir u četvrtfinalu.

Znajući sve to, nisu favorizovani Marokanci srljali, veliki oprez vladao je u redovima domaćina, a Nigerija se opredelila za totalnu defanzivu, nešto što ovoj selekciji istorijski gledano nije bilo svojstveno. Ipak, znali su Nigerijci da će pored izuzetno kvalitetnog rivala imati večeras naspram sebe i skoro 70.000 vatrenih navijača, a možda potencijalno i arbitre koji su u pređašnjem delu turnira blago favorizovali Lavove Atlasa. Zato su rešili da sve snage usmere na čuvanje svog gola, a u napadu šta urade urade.

Jeste bio Maroko u 90 minuta fudbala bio opasniji rival, ali nisu to bile kolosalne šanse. Uglavnom se to svodilo na pojedine solidne pokušaje sa distance, kao kada je Stenli Nvabali odbranio udarac Abdea Ezalzulija sa oko 16, 17 metara udaljenosti. Jedan Hakimijev pokušaj iz slobodnog udarca bio je korektan, ali nije išao u okvir gola čuvara mreže Čipa Junajteda iz Južne Afrike.

Velike zasluge za to što su Nigerijci držali nulu pripadaju i Kalvinu Basiju, koji je nebrojeno puta čistio neugodne visoke lopte kojima su Hakimi, Braim Dijas, Ezalzuli, Ismael Saibari... Uglavnom pokušavali da pronađu jednog od najvećih akrobata svetskog fudbala Ajuba El Kabija. Odsečen je ipak bio dovoljno dobro na ovoj utakmici centarfor Olimpijakosa, a tu je glavni posao uradio pomenuti štoper Fulama u saradnji sa Semijem Adžaijem i bekovima Brajtom Osaijem Samjuelom i Rafaelom Onjedikom.

Na drugoj strani nije bilo baš ničega. Nigerija je imala samo dva šuta na gol rivala, a jedan je zvanično išao u okvir, ali je i to više "knjigovodstveno" nego realno. Nije dobijao Viktor Osimen upotrebljive lopte, nije dobio nijednu bolje rečeno. Toliko su sve usmerili Nigerijci u očuvanje svog gola, da im je upošljavanje svoje prve zvezde bilo ne sekundarno, već tercijarno.

Bezopasni su bili trostruki šampioni Afrike i to je bila cena totalnog redukovanja iznenadnih kontra napada rivala, onih kojima su Marokanci mučili rivale na Svetskom prvenstvu u Kataru pre nešto više od tri godine. Na kraju je Osimen čak i neočekivano izveden pred penal u seriju, u 117. minutu prepustio je mesto Polu Onuačuu.

Uskoro opširnije...

KUP AFRIČKIH NACIJA - POLUFINALE

Sreda

Senegal - Egipat 1:0 (0:0)
/Mane 78/

Maroko - Nigerija 0:0